Kroz prostor i vreme

Prvi prijavljeni učesnik u nagradnom nadmetanju našeg časopisa „Model perpetuum mobile” je Veljko Milković iz Novog Sada. U sledećim  brojevima objavićemo kratke prikaze ostalih kandidata.

Vekovima je hiljade izumitelja pokušavalo, a i danas neki to čine, da naprave perpetuum mobile – mašinu koja bi sama od sebe radila ne prestajući. Najstariji sačuvani zapis datira iz 13. veka, a onaj o najčuvenijem u novijoj istoriji, samokretnom točku Orfireusa, markiza od Vočestera, potiče s početka 18. stoleća.
Čuvši za Orfireusov točak, ruski car Petar Veliki odvojio je 100.000 rubalja i spremao se na put u Nemačku da bi ga video i kupio. Međutim, u tome ga je smrt pretekla. Ubrzo zatim otkrivena je prevara – samokretni točak preko kanapa pokretao je vešto skriveni čovek!
Slična se priča na različite načine ponavlja do naših dana. Ništa ne pomaže što je Akademija nauka u Parizu od 1775. godine prestala da prima prijave za takve naprave, a ni to da je Julius fon Majer u 19. veku dao jedan od osnovnih zakona prirode, prema kome se energija ne može ni iz čega stvoriti. Rad na perpetuum mobilu još nikom se nije posrećio.
U Srbiji živi mnogo pronalazača, više ili manje priznatih, zato je časopis „Kroz PROSTOR-VREME”, koji i sam krči stazu ka novim dimenzijama nauke, odlučio da organizuje nagradni konkurs da bi podstakao nadarene, maštovite i domišljate ljude. Svrha nesvakidašnjeg nadmetanja u znanju i umenju nije da se načini perpeutuum mobile, jer to nije izvodljivo prema važećim zakonima fizike, već da se skrene pažnja javnosti, a pre svega političara, na domaće pronalazaštvo u kojem se, nema sumnje, krije poneki zlatni grumen.
Nismo dugo čekali na prvu lastu: čim je saznao za naš poduhvat, prijavio se poznati novosadski pronalazač Veljko Milković koji je nedavno je uvršćen u knjigu „Izobilje energije sada”, čiji je priređivač bivši fizičar iz NASA Brajan Beret. Veljko Milković je osmislio tzv. dvostepeni oscilator, naizgled jednostavnu spravu, za koju tvrdi da prvi put u istoriji objedinjuje dostignuća dvojice velikih naučnika – Arhimedevu polugu i Galilejevo klatno.
Suštinska vrednost otkrića, kako sam kaže, ogleda se u činjenici da se tako dobija više energije nego što je uloženo, što u uslovima sadašnje energetske od velike važnosti.
Naime, lagani pokret klatna na drugom kraju poluge izaziva snažne mehaničke udarce koji mogu da traju neprekidno duže od dva sata. Prema važećem naučnom mišljenju, nemoguće je dobiti više energije nego što se uloži, a pomoću dvostepenog oscilatora dobija se do 18 puta više energije od uloženog, objašnjava Veljko Milković.