SRPSKI PROZOR U BEŽIČNI SVET

Da li i kako ljudi prihvataju novo? Na ovo pitanje bi se mogli tražiti odgovori, počevši od Talesa do Ničea, ali uvek bi sumnja ustupila mesto zdravom razumu. Možda u svemu ovome vidimo i neko oko „Velikog brata” kako nas posmatra, ali treba pogledati iza toga. Projekat ProSense, koji ostvaruju diplomci Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, predvođeni profesorima Veljkom Milutinovićem i Srđanom Krčom, uvodi nas u budućnost koja se neibežno primiče.

Piše:  Saška Stanković

Ljudska istorija pamti heroje, vojskovođe, naučnike, filozofe, pisce, pesnike… Pojedince koji su zadužili ljudski rod i zaslužili svoje mesto među zvezdama.
Danas živimo u elektronskoj eri, razdoblju računara, Interneta, mobilne telefonije i masovnih medija. Nije teško pronaći put ka slavi, postati deo komercijalne mašinerije. Međutim, još postoje ljudi koji smisao života pronalaze u nauci i istraživanju. Zahvaljujući njima ljudska civilizacija napreduje svakim danom, otkrivajući nove činjenice koje priroda brižljivo čuva. Napretkom nauke stvaraju se mogućnosti za razvoj različitih oblasti. Tako dolazimo i do bežičnih senzorskih mreža, tehnologije u ekspanziji.
Naime, detaljna istraživanja u oblasti nanostruktura i senzora omogućila su proizvodnju uređaja za detekciju različitih parametara. Uporedo sa ovim progresom, proces minimizacije računarskih čipova doveo je do implementacije pomenutih mreža. Senzorski čvor, kao osnovna jedinica senzorske mreže, u suštini je mikroprocesor sa ugrađenim senzorima, osposobljen za komunikaciju. Dovoljan broj (par, desetak, sto ili čak nekoliko hiljada) čvorova formira jednu senzorsku mrežu.
Istorija prve tragove ostavlja u vojnoj industriji, kao što je slučaj sa skoro svim opšteprihvaćenim i uspešnim sistemima. Međutim, poslednjih godina senzorske mreže Reč je o vrlo jednostavnoj i relativno jeftinoj tehnologiji. Precizan postupak dizajna i implementacije senzorske mreže rezultuje razvojem dobre namenske infrastrukture.
Srbija na senzorskoj mapi
Zavisno od senzora koji se koriste, navedene mreže se mogu primeniti u različitim oblastima. Polja primene su ekologija, poljoprivreda, turizam, medicina… Medicina je oblast u kojoj senzorske mreže imaju najveći potencijal. Današnjica donosi svakodnevne probleme, ljudi se suočavaju sa različitim stresnim situacijama, broj obolelih osoba se povećava, broj starih osoba kojima je nega neophodna raste. Ovo su parametri koji povećavaju opterećenje zdravstvenih radnika i troškove zdravstvenog sistema.
Senzorske mreže mogu da ponude rešenje, da omoguće automatski i stalni nadzor pacijenata i ljudi kojima je zdravstvena nega potrebna. Senzori mogu da prate različite parametre ljudskog tela – puls, krvni pritisak, disanje i mnoge druge – i na taj način obezbede detekciju i prevenciju bolesti. Ako stvari posmatramo unapred, neko bi mogao reći da poniremo u dubine naučne fantastike. Da li je baš tako? Razvoj senzora koji se ugrađuju u telo je realnost, a zahvaljujući ovoj činjenici mogućnosti senzorskih mreža postaju neograničene.
Implementacijom mreža stvara se osnova za razvoj „pametnog” okruženja i integraciju fizičkih stvari koje nas okružuju u virtuelni svet, što predstavlja korak ka jednoj potpuno novoj paradigmi, Internetu stvari. Navedene činjenice su već uveliko stvarnost zapadnog sveta i Sjedinjenih Država, ali i Srbija bi uskoro mogla da se nađe na mapi senzorskog sveta.
Za postizanje ovog cilja odgovorni su diplomci i poslediplomci Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, na čelu sa profesorom Veljkom Milutinovićem. Profesor već godinama, ulažući i svoje iskustvo i dobru volju, sarađuje sa studentima i održava korak sa najnovijim tehnologijama, podižući svest javnosti o nužnosti naučnog rada i napretka. Dokaz ove činjenice je zavidan broj evropskih projekata kojima rukovodi. U ovom kontekstu vredi pomenuti projekat ProSense, „srpski prozor” u svet bežičnih senzorskih mreža.
Projekat okuplja nekoliko vrlo uticajnih akademskih i industrijskih partnera, među kojima treba izdvojiti Ericsson iz Irske. Koordinator projekta, profesor Srđan Krčo, pre nekoliko godina otišao iz zemlje u Irsku u potrazi za napretkom. U Irskoj je pronašao utočište. Ne zaboravivši korene, nastojao je da održi veze sa kolegama iz Srbije i da svetske inovacije prezentuje na najbolji način, prvenstveno prenošenjem znanja mladim kolegama. Njegovom ličnom i inicijativom profesora Veljka Milutinovića pokrenut je projekat ProSense.

Više u časopisu…