>
Piše: Milun Dimić
Izlozeni postupak objašnjava dimenzije prirodnih tela oblika lopte (planeta i satelita )i njihova medjusobna rastojanja.
U radu je prikazana povezanost broja e sa poreklom brojeva.
Ako se je za analizu broja pošlo od elementarne zapremine Vo , ukazano je na povezanost zapremina prirodnih geometrijskih tela sa brojem e i povezanost granica prostora sa brojem e.
Prezentirana je alternativa za Titius-Bodeov zakon.
POREKLO BROJEVA
Uvod: Za izloženu analizu korišćena su dve predpostavke :
Prva : Postoji elementarna zapremina Vo koja je beskonačno deljiva i ograničena sferom (lopta ).
Druga : Postoji intimna zapremina V1 > Vo (lopta) i za koju važi uslov- V1/ Vo = 1+ 1/n gde je n- beskonačno veliki broj.
Analiza prostora:
Zamislimo beskonacan broj lopti( od 1 do n, gde je n beskonacno veliki broj) razlicitih zapremina sa zajednickim centrom ,cije se povrsi (skoro ) dodiruju.
Ako je V1/ Vo = 1+ 1/n, onda postoji i intimna zapremina
V2/ V1 = 1+1/n,
odnosno V3/ V2 = 1+1/n
.
.
.
.
Vn/ Vn-1 = 1+1/n
Kako je V1= V0 (1+1/n), V2= V1 (1+1/n), . . . Vn= Vn-1(1+1/n), onda je
Vn/ V0 = (1+ 1/n)n
kad n teži beskonačnosti, onda je Vn/ V0 = e. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (1)
Usvajamo da je zapremina Vn prvi nivo beskonačnosti (prva beskonačnost) zapremine Vo .
Kako je Vo = 1, onda je Vn = e
Kako je Vn = e beskonačno deljiva zapremina, onda se može smatrati da je Vn = e i elementarna zapremina .
Ako je elementarna zapremina V = e , onda je prva beskonacnost toj zapremini (relacija 1) V= e*e
Ponavljanjem izloženog postupka, dolazi se do zapremina V2 = e * V1= e2.
V2 je drugi nivo beskonačnosti (druga beskonačnost) elementarne zapremine Vo .
Zapremina V3 je treći nivo beskonačnosti elementarne zapremine Vo , dok je zapremina VN n- ti nivo beskonačnosti elementarne zapremine Vo.
VN/ V0 = en. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (2)
Znači postoje zapremine
Vo=1, V1= e, V2= e2 . . . . . …………… VN = en,
Ako se one poređaju u niz:
1, e, e2, e3 . . . . en . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .(3)
dobija se niz brojeva.
Prirodni logaritami svakog broja ponaosob ,poređani po rastućoj vrednosti predstavljaju niz brojeva.
0,1,2,3,4 . . . . n . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (4a)
Za lopte manje od elementarne, analizom I upotrebom prirodnih logaritama, dolazi se do niza negativnih brojeva , tako da niz (4a) zapravo ima oblik
-n , . . . -3, -2, -1, 0 , 1, 2, 3, . . . +n ……………………………………….( 4 )
Iz izlozenog se moze zakluciti da brojevi niza (4) vode poreklo od broja e .
DIMENZIJE NEBESKIH TELA I UNUTRAŠNJE GRANICE
Ako se prethodna razmatranja primene na Sunčev sistem, dolazi se do sledećeg:
- Ako je zapremina lopte V= c * R3 gde je R- poluprečnik lopte, onda je
V1 / V0 = R13 / R03 gde je………………….(2-1)
V1,V0 -zapremine lopti koje se porede
- R1,R0- poluprečnici lopti.
Relacija 2-1 je ista i kada su precnici ( D ) lopti u pitanju .
Usvojimo prečnik Sunca za elementarnu zapreminu (loptu) za dalja razmatranja.
Ako je Dn prečnik Sunca koji iznosi 1392000 km i uzme se pri analizi za elementarnu zapreminu, onda su zapremine tela manjih od Sunca (unutrašnje sfere) sa odgovarajućim srednjim prečnicima sledeće:
Ako je V0/ VN= en, onda je D0/ DN = (exp (1/3))n . . . . . . . . . . . . . . . . (5)
gde je Vo>Vn, Do>Dn
Vo-elementarna zapremina
Do-elementarni precnik
exp(1/3) - 1,395612…….
n-broj orbite
Granice unutar Sunca
Pregled precnika unutrasnjih sfera Sunca u zavisnosti od broja n
(index oznacava broj unutrasnje sfere )
D= 1392000km
D1= 997411
D2= 714676
D3= 512088
D4= 366927
D5= 262914
D6= 188386
D7= 134984
D8= 96720
D9= 69303
D10= 49658
D11= 35581
D12= 25495
D13= 18268
D14= 13089
D15= 9379
D16= 6720
D17= 4815
D18= 3450
D19= 2472
D20= 1771
D21= 1269
D22= 909
D23= 651
Pregled izmerenih vrednosti precnika planeta Sunčevog sistema, poredjen sa izračunatim ( n ) brojem ,( orbitalni (celi brojevi ) + podorbitalni (decimalni ostatak ) ) unutrašnjih sfera Sunca izgleda ovako:
U D A LJ E N O S T P L A N E T A O D S U N C A
( ili altrnativa Titius-Bodeovog zakona )
GRANICE PROSTORA
Udaljenost planeta od Sunca (spoljašnje lopte, sfere), koriscenjem jednacine (2) i jednačin (2-1), izgleda ovako:
R= D/2 * (exp (1/3))n ………………………………………………………………………( 6 )
gde je
D/2- poluprečnik Sunca;
n- broj pozicije lopte ( orbite)
R odstojanje od Sunca.(srednja vrednost)
exp(1/3) - 1,395612………..
GRANICE PROSTORA
Spoljasne lopte (sfere) sunca ,mozemo nadalje zvati orbitama ili granicama prostora.
Njihove izracunate vrednosti date su u tabeli br.2
Broj orbite udaljenost od Sunca u km
n - 1 R = 971346,23
n - 2 R = 1355622,86
n - 3 R = 1891924,13
n - 4 R = 2640392,79
n - 5 R = 3684965,04
n - 6 R = 5142782,98
n - 7 R = 7177331,57
n - 8 R = 10016773,5
n - 9 R = 13979533,1
n - 10 R = 19510010,3
n - 11 R = 27228413,0
n - 12 R = 38000361,8
n - 13, R = 53033708 ,0
n - 14 R = 74014595,8
n - 15 R= 103295558,0
n - 16 R= 144160565 ,0
n - 17 R= 201192276 ,0
n - 18 R = 280786807,0
n - 19 R = 391869555,0
n - 20 R = 546898022,0
n - 21 R = 763256678 ,0
n - 22 R = 1065211000,85
n - 23 R = 1486621014 ,0
n - 24 R = 2074749410,0
n - 25 R= 2895542354 ,0
n 26 R= 4041054886 ,0
n - 27 R= 5639746410 ,0
n - 28 R= 7870900164 ,0
n - 29 R= 10984726066 ,0
n - 30 R 15330420183,87
Na osnovu izlozenog proizilazi da Sunce poseduje 30 delimicno popunjenih orbita (granica) , izmedju kojih kruže nebeska tela, jer najudaljenije poznato nebesko telo Erida nalazi se na granici izmedju 29 i 30 orbite, na udaljenosti od 97 AJ (14510909000,00 km)
Rezultati iz kolone 7 , tabele br.3, govore da (jednacina 6) prezentirani model u potpunosti opisuje fenomen udaljenosti planeta.
Izvesna odstupanja su rezultat greske zbog zaokruzivanja vrednosti izrazavanja udaljenosti ( AJ) .
Rezultati daju slobodu izvodjenja odredjenih zakljucaka.
Broj n -sr predstavlja broj orbite (broj beskonacnosti od Sunca) , i racunat je
na osnovu srednje vrednosti poluprecnika Sunca .
Izmedju susednih orbita postoji beskonacan broj sfera (podorbitalni broj, koji se u tabelama pojavljuje kao deo decimalnog broja koji je manji od celog broja (odnosno deo iza decimalne zapete )).
Suncev sistem poseduje 30 orbita.
Od Sunca do Merkura nepopunjeno je 12orbita.
Izmedju Merkura i Venere nepopunjena je 14 orbita na max. srednjoj udaljenosti od Sunca od - 74014595,8km.
Izmedju Marsa i Cerere nepopunjena je18 orbita na max.srednjoj udaljenosti od Sunca od 280786807,0km.
Izmedju Cerere i Jupitera nepopunjena je 20 orbita na max.sredjoj udaljenosti od Sunca od 546898022,0km.
Izmedju Jupitera i Saturna nepopunjena je 22 orbita na max.sr. udaljenosti od Sunca od 1065211296,0 km
Izmedju Saturna i Urana nepopunjena je 24 orbita na max.srednjoj udaljenosti od Sunca od 2074749410,0 km.
Izmedju Plutona i Eride nepopunjene su 28 i 29 orbita na max.srednjoj udaljenosti od Sunca od 7870900164,0 km .i 10984420317,6 km
Opaza se da planete kruze oko Sunca u blizini granice dve susedne orbite, analizom srednjih vrednosti za n , i podataka iz tabele 3 ,(kolona6).
Ako se za elementarnu zapreminu uzme precnik bilo koje planete koja poseduje satelit(e), udaljenost satelita od planete je funkcija broja e (tacnije treceg korena broja e 1,395612……), po formuli (6) uz predpostavku da su sateliti oblika lopte.
Saturnovi sateliti
Kako je najmanja vrednost za broj n 3,5 , sa sigurnoscu se moze tvrditi da broj n ne moze biti manji od jedinice, jer bi u tom slucaju planeta svojom gravitacijom privukla telo.
Rotacije oko planeta su moguce na visim orbitama od prve orbite.
U Leskovcu
12.07.2010
