„Apsolutno se protivimo korišćenju GMO u ishrani, sve dok se nepobitnim naučnim studijama, sa dugogodišnjim praćenjem, ne bude dokazala neškodljivost GMO u ishrani.”

-Dana 15.06.2006, u 18h, u Srpskom lekarskom društvu, Džordža Vašingtona 19, Beograd, u organizaciji Aktiva za kvantnu medicinu SLD, uz podršku komisije za uređenje Tradicionalne medicine Ministarstva zdravlja Srbije, Udruženja za tradicionalnu ishranu i makrobiotiku Srbije, Udruženja za promociju i razvoj kvantne medicine - QUANTTES i Srpskog udruženja za integrativnu medicinu - SUIM, održana je panel diskusija na temu: UPOTREBA GENETSKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (GMO) U ISHRANI,sa tematskim blokovima:

I Blok: Ishrana - nacionalna strategija očuvanja narodnog zdravlja - prof Vuk Stambolović, profesor u penziji, Medicinski fakultet, Beograd, Udruženje za javno zdravlje Srbije, član komisije za Tradicionalnu medicinu ministarstva zdravlja Srbije

II Blok: Ključna uloga medicinskh stručnjaka u donošenju zakonskih propisa u vezi sa proizvodnjom i prometom hrane biljnog i životinjskog porekla:

1. Bioetički problemi današnjice, nauka na raskrsnici - prof dr sc med Žarko Pavić (rektor univerziteta za poslovni inženjering i menadžment, Banja Luka, spoljni član za Bioetički komitet u vladi Francuske (Comission Bioethique) stalni član Nemačkog udruženja kliničkih hemičara, stalni član Međunarodne asocijacije za oblast zdravstvene ekonomije)
2. GMO - potencijalne prednosti i opasnosti primene - prof dr sc med Slavica Vučinić (Načelnik Klinike za toksikologiju VMA, načelnik centra za kontrolu trovanja, VMA Beograd)
3. Opšti osvrt na GMO, Prof dr sc med Nedeljko Radlović (Katedra za gastroenterologiju, Univerzitetska Dečija Klinika, Beograd, Sekretar SLD, Predsednik Padijatrijske sekcije SLD)
4. Ksenobiotici i jetra- Doc dr sc med Jasna Jović (Klinika za gastroenterologiju VMA, predsednik sekcije za hepatologiju SLD )
5. Značaj prirodne ishrane - dr sci med Nina Bulajić (Savetnik za Makrobiotiku, Predsednik Udruženja za tradicionalnu ishranu i makrobiotiku, član komisije za Tradicionalnu medicinu ministarstva zdravlja Srbije
6. Značaj očuvanja kvantno-holografske sprege makrosistemskog i mikrosistemskog energetsko-informacionog nivoa organizma - prof Dejan Raković (rukovodilac diplomskog smera za biomedicinski i ekološki inženjering Elektrotehničkog fakulteta, Beograd, Predsednik Internacionalnog anti stres centra) i Ass dr sc med Drago Đorđević (Katedra za patofiziologiju, Medicinski Fakultet, Beograd, član predsedništva Aktiva za kvantnu medicinu SLD)

III blok: Prioritet upotrebe bioloških metoda u procesu proizvodnje hrane biljnog i životinjskog porekla

1. Modeli poljoprivrede i ekspanzionistički razvoj GM useva u svetu - prof Miladin Ševarlić (Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, šef katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta Instituta za agroekonomiju Poljoprivrednog fakulteta, Beograd; predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, predsednik Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije.
2. Organska poljoprivreda i GMO - prof Snežana Oljača (Poljoprivredni fakultet, Beograd, Katedra za Agrotehniku i Agroekologiju )
3. Genetski modifikovane namirnice - Prof Dr Staniša Stojiljković (Šef Katedre za ekološko inženjerstvo, Tehnološki fakultet, Leskovac)
4. Primena kvantno informacionih tehnologija u medicini i biologiji: milimetarski talasi EHF u povećanju biomase biljaka i životinja - dr med Zlata Jovanović-Ignjatić (specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, predsednik Aktiva za kvantnu medicinu - SLD, predsednik Udruženja za promociju I razvoj kvantne medicine-Quanttes, rukovodilac škole kvantne medicine - Quanttes∕SLD, član komisije za Tradicionalnu medicinu pri Ministarstvu zdravlja Srbije);
5. Mogućnosti homeopatije u tretmanu biljaka i zemljišta - dr med Dragana Mihajlović (član komisije za Tradicionalnu medicinu pri Ministarstvu zdravlja Srbije, član predsedništva Aktiva za kvantnu medicinu - SLD, član Sekcije za homeopatiju - SLD)

Organizacioni odbor: Prof Vuk Stambolović, dr sc med Nina Bulajić, spec dr med Zlata Jovanović Ignjatić, spec dr med Dragana Mihajlović, dr med Slavica Aranđelović
Predsedavajući: Zlata Jovanović Ignjatić

Moderator: dr med Slavica Aranđelović (Sekretar Aktiva za kvantnu medicinu SLD; potpredsednik Udruženja Quanttes, organizator škole kvantne medicine - Quanttes ∕ SLD)
Diskusija pred prisutnim slušaocima u sali SLD (oko 80 prisutnih)

Diskusija je zabeležena i sačuvana u audio DVD formi.

Zapisnik se može dati na uvid: učesnicima Panel diskusije, Komisiji za Tradicionalnu medicinu Ministarstva zdravlja Srbije, Udruženju za promociju i razvoj kvantne medicine Quanttes, Srpskom udruženju za integrativnu medicinu, medijima.

Zakljucak je formulisao organizacioni odbor, a prihvaćen je od strane svih učesnika u diskusiji.

GENERALNI ZAKLJUČAK:

1. Apelujemo za kritičko načno razmatranje potencijalnih opasnosti od GMO u ishrani;
2. Apsolutno se protivimo korišćenju GMO u ishrani, sve dok se nepobitnim naučnim studijama, sa dugogodišnjim praćenjem, ne bude dokazala neškodljivost GMO u ishrani.
3. Zalažemo se, da se u donošenju odluka u vezi GMO u ishrani, u daleko većoj meri uključe pripadnici medicinske profesije;
4. Pozdravljamo uključivanje profesionalaca drugih struka u vezi GMO u ishrani;
5. Naši stručnjaci, uz uključivanje medjunarodnih eksperata iz oblasti Tradicionalne medicine i organske proizvodnje, spremni su da ponude metode koje na potpuno neškodljiv način mogu da obezbede zaštitu bilja i prirodnu poljoprivrednu proizvodnju.

Organizacioni odbor:

Prof Vuk Stambolović,

dr sc med Nina Bulajić,

spec dr med Zlata Jovanović Ignjatić,

spec dr med Dragana Mihajlović,

dr med Slavica Aranđelović

Beograd, 23.06.2010

Predstavljmo knjigu koja je zamišljena kao priručnik koji može da pomogne stručnjacima raznih profesija da na jedan studiozan način dođu do adekvatnog rešenja postavljenog zadatka.

Međutim i u svakodnevnom životu mogu nastati problemi koji su naizgled nerešivi, ovde izneta metodologija je zaista primenjljiva i u svakpodnvnom životu, pošto je najčešće rešenja problema kvalitetno postavljeno pitanje ili više pitanja.

Priručnik nudi, pored ostalih tema, preko 50 naučnih metoda čijom se intelektualnom upotrebom mogu postaviti kvalitetna pitanja kako bi se našlo rešenje problema. Dakle, ako imamo kvaliteno pitanje u vezi određenog problema rešenje je blizu.

DIJALEKTIČKI METOD

Reč dijalektika odnosi se na veštinu raspravljanja i argumentacije u razgovoru. Pod ovim pojmom podrazumeva se i veština da se u nekom sporu – podesnim postavljanjem pitanja sagovorniku – otkriju protivrečnosti u njegovim shvatanjima i tako dođe do istine. S jedne strane, dijalektika je shvatanje o najopštijoj strukturi i dinamici (zakonitostima) stvarnosti, a s druge, skup osnovnih principa kojima se rukovodi pri rešavanju konkretnih problema u celokupnoj svojoj praktičnoj delatnosti.

Takav pogled na svet koji prirodu objašnjava materijalnim prauzrocima (vodom, vazduhom itd.) i kojim se pokušavaju shvatiti njeno kretanje i menjanje, spontano je materijalistički i dijalektički.

Dijalektika je kontinuirana kombinacija apstraktnog mišljenja i praktičnog delovanja. Konkretnim razgrađivanjem dijalektike, odnosno njenih principa, dijalektika može postati praktično upotrebljiva kao metodologija društvenih nauka. Kao istraživački metod ona predstavlja skup osnovnih principa, koji se primenjuju u istraživanju za rešavanje praktičnih problema. Pri tome se ispitivani problem obuhvata u celini i analizira u svom istorijskom razvoju, sa naglašenom dinamikom tog razvoja, radi postizanja ne samo pouzdanog uvida u dati problem već i mogućnosti njegovog prevazilaženja.

PRINCIPI DIJALEKTIČKOG METODA

Princip totaliteta ili celovitosti

Svaku aktivnost koja se istražuje neophodno je proučiti u celini. Nijedna aktivnost ne egzistira potpuno izolovano od svoje okoline, jer je svet celina, čiji su delovi uzajamno povezani i uslovljeni. Uspostavljanjem veza sa okolinom (okruženjem) nastaju i različiti odnosi. Zanemarivanje tih veza i odnosa istraživane aktivnosti neminovno vodi pogrešnom zaključivanju.

U procesu saznanja izvesne pojave događa se ponekad nepotrebno uprošćavanje ili veštačko izdvajanje iz postojećeg okruženja, radi pojednostavljenja istraživanja. Takvim postupkom dolazi se do nepotpunih saznanja ili do saznanja koja važe samo za određene uslove. Da bi se ovakve greške prevazišle, istraživane aktivnosti i procese treba shvatiti kao elemente šireg okruženja (sredine), odnosno u njihovom totalitetu.

Uvažavanje ovog principa u toku istraživanja, u osnovi, podrazumeva sagledavanje posebnosti aktivnosti u široj sredini, koja u izvesnom pogledu predstavlja njeno okruženje. U tom smislu se uočavaju mesto aktivnosti i potpuna ili delimična međuzavisnost sa delovima celine, što ne opovrgava činjenice da su saznanja parcijalna i pojedinačna. Sasvim je razumljivo da se celina saznaje, upravo, preko njenih delova. Dakle, princip totaliteta polazi od stava da se aktivnost, mada posmatrana posebno, ne sme veštački odvajati od celine, što, u suštini, podrazumeva i realno određivanje mesta i značaja delova jedne celine. Dakle, princip celovitosti ne dozvoljava proizvoljno zanemarivanje nekih delova celine.

Primer: U saznavanju i rešavanju problema vezanih za čovekove aktivnosti, celovitost pristupa ima izuzetan značaj. Ako se, recimo, istražuje “tempo trčanja čoveka”, princip totaliteta podrazumeva adekvatno vrednovanje staze za trčanje, ostalih učesnika trke, vremenskih prilika i sposobnosti trkača. Ukoliko se, na primer, zanemare samo ostali učesnici trke, tada bi, ukoliko dođe do iznenadnog sudara, moglo doći i do smanjenja tempa trčanja trkača.

Ključno pitanje: Šta sve utiče na posmatranu aktivnost?

Princip istoričnosti

Čovekove aktivnosti su dinamičani kompleksi procesa. Njih je nužno sagledati u istorijskom razvoju, pogotovo što se sve aktivnosti tokom vremena menjaju, bez obzira na njihovu relativnu postojanost. Ovaj princip upućuje na shvatanje geneze i toka razvoja aktivnosti (događaj, stanje, proces), pri čemu se potpunijim saznavanjem uočavaju razlozi nastanka, trajanje i promene do kojih inače neminovno dolazi, što je od naročitog značaja pri istraživanju čovekovih aktivnosti. Obeležje stvarnosti su njeni aktivni oblici, koji u datom trenutku i sa razlogom nastaju, razvijaju se i menjaju do kulminacije, a potom nakon izvesne stagnacije gube smisao postojanja i u određenom trenutku sa razlogom prestaju da postoje u prethodnom obliku. U skladu sa ovim principom dijalektike menjaju se i drugi sistemi istraživanja čovekovih aktivnosti.

Primer: Ako se, na primer, analizira istoričnost u razvoju aviona, može se uočiti da je pojavljivanje prvih aviona bilo uslovljeno potrebom čoveka za oponašenjem ptica, u smislu savladavanja određenih distanci vazdušnim putem. Dalji razvoj aviona je bio uslovljen različitim potrebama čoveka u smislu prevoza većeg broja putnika itd. Zbog toga, prvobitni modeli aviona gube na značaju. U tom smislu mogu se očekivati promene u budućem razvoju aviona.

Ključno pitanje: U kojoj je fazi razvoja posmatrana aktivnost?

Princip dijalektičke analize

Svaki predmet u toku istraživanja čovekovih aktivnosti trebalo bi misaono rastaviti na činioce (delove) koji ga čine (bez obzira na njegovu prividnu jednostavnost), a razlog za ovaj postupak je utvrđivanje veza i odnosa koji vladaju među činiocima. Zapostavljanje tih veza i odnosa, greške u raščlanjivanju predmeta istraživanja, kao i zanemarivanje celine, vode u elementarizam i negativno utiču na konačne rezultate istraživanja. U postupku istraživanja čovekovih aktivnosti analiza se dopunjava drugim postupcima, u prvom redu sintezom, kako ne bi bilo ograničenja i jednostranosti u dobijenim rezultatima.

Primer: Ako bi se, recimo, kao primar dijalektičke analize uzelo istraživanje čovekovog stava po nekom pitanju, najpre treba sagledati širu situaciju sa svim njenim odrednicama. Prema kome se postavlja takav stav i koji su razlozi za postavljnje određenog stava. Prostor i vreme se posebno analiziraju. Suština je da se svaki element stava analizira u odnosu na sve ostale elemente. Tako nema prekinutih veza između elemenata, što je preduslov da se dobiju pouzdani rezultati.

Ključno pitanje: Koji su delovi i kakvi su međusobni odnosi delova posmatrane aktivnosti?

Princip jedinstva teorije i prakse

Naučno saznanje o čovekovim aktivnostima je produkt uzajamnog teorijskog i praktičnog delovanja. Sigurno je prihvatljiva ona teorija koja predstavlja putokaz za praksu, a uspešna ona praksa koja je teorijski zasnovana.

Ovaj princip polazi od stava da teorija proizilazi iz prakse, ali da se praksa rukovodi teorijom. Međutim, to ne podrazumeva obaveznu i stalnu saglasnost teorijskog i praktičnog. Naprotiv, dijalektički je ispravno da teorija i praksa naizmenično jedna drugoj predhode, jer ako bi teorija i praksa bile neprekidno potpuno saglasne, to bi izazvalo stagnaciju u saznanju. Promene neminovno nastaju, pa ih stoga ili teorija ili praksa održavaju (anticipiraju) i deluju potom na promenu druge strane. Baš zbog nastajanja promena, težnja za jedinstvom teorije i prakse je stalan proces, jer njihova usklađeneost potvrđuje istinu o istraživanoj aktivnosti.

Primer: Kao primer za objašnjenje ovog principa može da posluži osposobljavanje čoveka za pisanje. Da bi se čovek osposobio za tu aktivnost neophodno je da poseduje određena teorijska znanja o slovnim, brojčanim i interpunkcijskim znacima. Isto tako, potrebno je da tokom vežbe stekne određena praktična znanja da bi pisao znakove. Bez objedinjenog ukupnog znanja, čovek nije osposobljen za pisanje. Remećenje skladnog odnosa teorije i prakse prilikom osposobljavanja ima za posledicu neadekvatnu osposobljenost.

Ključno pitanje: Da li su u skladu teorija i praksa u posmatranoj aktivnosti?

Princip jedinstva i borbe suprotnosti

Princip jedinstva i borbe suprotnosti jedan je od temeljnih principa dijalektike. U svim pojavama postoji određeno jedinstvo suprotnosti. Saznati neku pojavu znači saznati jedinstvo suprotnosti koje tu pojavu čine. Suprotnosti ne postoje same za sebe, one su uslovljene i međusobno suprotstavljene. Gde god postoji kretanje (a ono je jedini način postojanja celokupne stvarnosti) javlja se borba suprotnosti. Kretanje proizvodi razlike između starog i novog. Kako se te razlike stalno povećavaju one prerastaju u suprotnost. Povećavanjem suprotnosti do krajnjih granica nastaju protivrečnosti. Rešavanjem protivrečnosti nastaje nešto novo – novi kvalitet, sa novim unutrašnjim suprotnostima, sa čijim narastanjem nastaje nova protivrečnost, nakon čijeg razjašnjenja nastaje opet novi kvalitet. Borba suprotnosti je stalna i apsolutna i postoji u svakoj prirodnoj i društvenoj pojavi, predmetu i ljudskom mišljenju.

Primer: Ako se, recimo, kao primer za analizu jedinstva i borbe suprotnosti uzme razvoj aviona i njegovih manevarskih sposobnosti, može se uočiti da se sa povećanjem težine aviona smanjuju manevarske sposobnosti. Pored toga, povećanje težine zahteva jače motore. Jači motori zahtevaju više goriva pa je novi problem skladištenje goriva. Dakle, u razvoju aviona se stalno rešavaju nastale protivrečnosti.

Ključno pitanje: Koje su protivrečnosti u posmatranoj aktivnosti?

Princip prevazilaženja (negacija negacije)

Promena kvaliteta i strukture čovekovih aktivnosti kao rešenje protivrečnosti znači ukidanje negativnog, prevaziđenog i uspostavljanje novog, pozitivnog i perspektivnog. Negacija je bitno svojstvo svakog kretanja i menjanja. U datoj pojavi ukida se samo ono što je negativno, dok se pozitivno još uvek progresivno zadržava.

Sva­ka no­vo­na­sta­la čo­ve­ko­va ak­tiv­nost, usled unu­tra­šnje bor­be su­prot­no­sti, u se­bi sa­dr­ži i sop­stve­nu ne­ga­ci­ju. Ta no­vo­na­sta­la ak­tiv­nost od­mah po­sta­je sta­ra u od­no­su na ak­tiv­nost ko­ja na­sta­je po­sle nje. Sto­ga je di­ja­lek­tič­ka ne­ga­ci­ja, u stva­ri, sa­mo­ne­ga­ci­ja. Ne­ga­ci­jom se ak­tiv­nost ne de­gra­di­ra, već se od­stra­nji­va­njem pre­va­zi­đe­nog stva­ra pro­stor za no­ve ak­tiv­no­sti, kva­li­tet­ni­je i per­spek­tiv­ni­je.

Pri­mer: Na pri­me­ru raz­vo­ja avi­o­na mo­že se uoči­ti šta to u su­šti­ni pred­sta­vlja. Na­i­me, pr­vi avi­o­ni ni­su ima­li sop­stve­ni po­gon već su le­te­li po­mo­ću si­le uz­go­na u slo­bod­nom pa­du. Ne­ga­ci­om ta­kvog vi­da po­go­na u avion je ugra­đen par­ni mo­tor. Ne­ga­ci­om te­škog par­nog mo­to­ra ugra­đen je ben­zin­ski mo­tor. Ne­ga­ci­om ben­zin­skog mo­to­ra ugra­đen je mla­zni mo­tor. Pri to­me ne­gi­ra­nje pret­hod­nih mo­de­la ni­je bi­lo pot­pu­no već su se usa­vr­ša­va­li po­je­di­ni de­lo­vi.

Ključ­no pi­ta­nje: Šta je to što tre­ba ne­gi­ra­ti u po­sma­tra­noj ak­tiv­no­sti?

Dejan Dimitrijević

E-mail: dejandimitrijevic2006@gmail.com

>

Svi znamo za Vezuv, vulkan čije mase lave su u antičko doba pokopale gradove Pompeji i Herkulaneum. Samo na udaljenosti od 20 km nalazi se jedan drugi neuporedivo silovitiji podzemni vulkan čiji krater se (kaldera) prostire na preko 150 km2. Gusto naseljen prostor i okolina metropole Napulj sa 1,5 mil. stanovnika, šire se duboko u ovu oblast. Postojanje ovog podzemnog vulkana još od davnina poznato i stari rimljani su koristili vulkansku toplotu za svoja kupatila na takozvanim Flegrejskim poljima (Goreća polja). I danas tamo posvuda izbijaju sumporna para i vodene fontane iz zemlje. Oblast je turistička atrakcija.

U zadnje vreme supervulkan ispod Flegrejskih polja pokazuje pojačanu aktivnost koja može ukazivati na predstojeću provalu.Vulkan se kreće:celi region se diže i spušta - u unutrašnjosti rumori magma. Naučnici su alarmirani. Oblast važi za najopasniji vulkanski region sveta. Pre 39.000 godina bila je poslednja velika erupcija kada je u čitavoj okolini zemljina kora pukla i tako je nastala današnja ogromna kaldera (oblik kotla koji nastane kad se vulkan uruši u sebe). Pepeo je prekrio čak i sever Evrope, i temperatura je godinama bila niža.

Ponovljeno izbijanje vulkana ove veličine ne bi uništilo samo okruženje Napulja. Oblak pepela iz supervulkana bi mogao čitave delove Evrope komplet prekriti debelim slojem pepela, kako misli geolog Đusepe de Natale iz opservatorije Vesuviano u Napulju.

Jedan konzorcijum naučnika želi da izvrši bušenja i da u te bušotine instalira merne instrumente, da bi zadobili tačniju sliku o podzemnom kretanju magme. Eksperti iz Geološkog centra u Postdamu u Nemačkoj napravili su jedan takav aparat za bušenje koji može da izdrži veoma visoke temperature.

Mnogi strepe da bi jedna takva akcija mogla probuditi „uspavanu alu“, ali naučnici to odbacuju kao besmislicu. Tako nastala rupa je premala da bi magmu u viskoznom stanju propustila na površinu. Vulkanska provala nastaje pre svega pritiskom podzemnih gasova.

Kako u podzemlju izgleda naučnici znaju samo indirektno pomoću zvučnih talasa. Postoje nagoveštaji magme na dubini 7-8 km. Najvažnije pitanje je da li rumori i na manjoj dubini. Planirana bušenja treba da prodru u tlo do 4 km dubine.

Prošle godine na Islandu je bilo vrlo slično. U junu 2009. magma je prodrla na 2104 m kada su radili projekat zagrevanja zemljinom toplotom, koji je tada i obustavljen.

Magma može da eksplodira samo kad je vulkan spreman. O predstojećoj erupciji na Flegrejskim poljima za sada nema čvstih dokaza.

Međutim od 1968. vulkan je nemirniji. Luka i gradić Pocuoli u napuljskom regionu su se podigli za tri metra. O tome svedoče tri mermerna stuba iz rimskog doba na trgu u Pocuoliju. Građevine stoje na suvom a nose tragove školjki. Ne samo da se pomera nivo mora već i kopno. Kao da diše neki podzemni div, tako se Flegrejska polja dižu i spuštaju.

Više puta je gradski trg bio pod vodom, tri puta u zadnjih 2000 godina. Iako se zemlja stalno pomera vulkan se izliva otprilike na oko 500 godina. Zadnji put su lava i pepeo na Flegrejskim poljima izbačeni 1538 godine.

Izdizanje tla ne mora biti pouzdan znak vulkanske erupcije, rezimirao je De Natale. Možda nije uvek magma ta koja podiže tlo, može to biti i podzemna vrela voda, kao početkom osamdesetih kada je treslo i osipale se građevine starog grada pa je došlo do evakuacije stanovnštva iz straha od erupcije, ali vulkan je ostao miran.

Od tada se zemljište spustilo ali pre šest godina je opet počelo da se diže. Stanovnici se pitaju šta se to pod zemljom dešava, bušenja u Gorućim poljima bi trebalo da rasvetle tajnu.

Skraćeni izvodi iz knjige «Život atoma nova saznanja i otkrića»

Dipl. inž. Jovo Pavlović

Po mom mišljenju naučnici u institutima bi trebalo da koriguju svoje sadašnje poglede u vezi strukture atoma a koje se zasniva na eksperimentalnim dokazima naučnika o elektromagnetnoj formi, ili fundamentalnom svojstvu materije. Nije bilo neophodno graditi preskupe akceleratore koji moraju ubrzati projektil česticu kako bi probili elektromagnetni plašt atoma, kako bi time poremetile strukturu bombardovang atoma, i tako dobili nove atomske i subatomske čestice.

Magnetni plašt oko atoma otkrio je Marej Gel-Man, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku u CERN-u 1983. godine i time potvrdio strukturu omotača atoma.

Dakle, oko atoma ne kruže samo elektroni, već sa njima kruže i magnetni plaštovi koji kao čelični štit, kao rotirajući oklopi štite atome od bombardovanja drugih čestica. U protivnom nebi mogle nastati stabilne čestice i materija, jer bi onda nastala neprekidna nuklearna reakcija.

Kao krajnji rezultat toga procesa opstale bi samo subatomske čestice kao nuklearni produkti.

OMOTAČ ATOMA

Marej Gel-Manov prikaz beta-raspada neutrona u proton.

Fizičar Marej Gel-Mana, dobitnika Nobelove nagrade za fiziku, eksperimentalno je u CERN-u 1983. g. dokazao postojanje neutrinskog omotača atoma na osnovu kvarkova i vikona.

Proces beta-raspada neutrona i formiranje omotača atoma vodonika

n→ p+e+Ve.

Marej Gel-Man je ovaj proces predstavio sa formulom d → u + W ‾, odnosno,

W → e‾ + Ve‾.

Na osnovu ova dva izraza proističe da je d-neutron, da je u-proton.

Tokamak (toroidalna komora s magnetiziranim zavojnicama) je stroj za proizvodnju toroidalnog magnetskog polja za razgraničenje plazme. To je jedan od najviše istraživanih kandidata za proizvodnju kontrolirane termonuklearne fuzijske energije. U novije se vrijeme uređaji ovakvog tipa nazivaju zajedničkim imenom fuzijski reaktori.

Tokamak se odlikuje azimutnom (rotacijskom) simetrijom i upotrebom plazme koja prenosi električnu struju za generiranje spiralne komponente magnetskog polja potrebne za stabilnu ravnotežu. To se može usporediti s drugim fuzionim reaktorom, stelarator, koji ima diskretnu rotacionu simetriju i u kojoj se magnetska polja proizvode od strane vanjskih navoja u kojima se stvara zanemariva električna struja koja teče kroz plazmu

Otkriće seizmologa Kolorado univerziteta

Oblast sjenke su otkrili seizmolozi pomoću prostiranja zemljotresnih talasa u zemljinoj utrobi .

Putem rekonstrukcije oblasti sjenke otkrivena je elektromagnetna forma u zemljinoj utrobi.

ZNAČAJ «OBLASTI SJENKE»

Seizmolozi su istraživali kako se prostiru dvije vrste zemljotresnih talasi sa namjerom da utvrde njihov domet na određenim tačkama zemljine kugle. Pomoću instrumenata dobili su dijagram koji je označio zonu u zemljinoj utrobi kroz koju nisu prošli s-talasi. Ovi talasi prolaze samo kroz tvrdu zemljinu utrobu. Oni nisu istraživali oblik toga dijela zemljine mase kroz koji nisu prošli s-talasi.

Obzirom da je magnetno polje okomito na električno polje, onda je putem rekonstrukcije oblasti zone sjenke u zemljinoj utrobi otkriveno da taj oblik ima prstenasti oblik koji je u tečnom i usijanom stanju.

Dakle, pomoću seizmografa dobiven je grafikon prostiranja zemljotresnih talasa koji su obilježili zonu oblasti sjenke, odnosno zonu tečne zemljine mase koja ne prolazi kroz zemljino središte, već samo jednim dijelom unutar zemljine mase. Obzirom da se unutar tečne i usijane mase ne može nalaziti tvrda masa, onda proizlazi da ta tečna i usijana zemljina masa mora imati oblik prstena, a ne oblik kugle. Oblik ove tečne mase u zemljinoj utrobi je određen na osnovu dva uslova:

Prvi uslov je uslovljen postojanju zemljinog magnetnog polja koje mora imati elektromagnetnu formu.

Drugi uslov je da unutar tečne mase ne može postojati tvrda masa, odnosno taj šuplji prostor koji se ne može usijati mora imati oblik prstena. To znači da se tu nalazi materija na koju ne utiče nikakva temperatura, a to je onda sigurno elastična magnetna masa koja prolazi kroz zemljinu osovinu, dijelom se zatvaraju oko tečne mase, a dijelom prolazi kroz zemlju i vazduh kojeg nazivam zemljino magnetne polove.

Dijagram koji pokazuje karakteristike superteških jezgara

Na osnovu navedenih nalaza, saznanja i otkrića, identifikovani su novi prirodni hemijski elementi u zemljinoj utrobi koji čine superteške elemente od protonskog broja Z 108 do118 i neutronskog broja N od 172 do 198.

Identifikacija je obavljena na osnovu rednog broja hemijskog elementa i pripadajuće grupe u periodnom sistemu hemijskih elemenata. Na osnovu toga određene su njihove hemijske osobine.

Atomske mase su određene na osnovu prelaza protona u neutrone iz podljuske d.

Tri nova hemijska elementa pripadaju osmoj grupi koja ima po tri elementa u grupi. Tu grupu čine poznati feromagnetni elementi i novi elementi br.108, 109 i 110 koji čine torus, odnosno magnetni plašt.

U torusu ova tri spomenuta magnetna elementa, nalazi se sedam sljedećih elemenata br. 111 do 117.

Ovi elementi su dobri elektroprovodnici. Oni su u tekućem i usijanom stanju i nosioci su elektriciteta koji kruži u jednoj prstenastoj zavojnici koja proizvodi oko sebe magnetno polje, i tako čini elektromagnetnu formu u zemljinoj utrobi.

Na kraju je element br.118 koji pripada plemenitim gasovima. Ovaj element formira geomagnetne silnice.

Ovo su skraćeni izvodi iz autorove knjige «Život atoma nova saznanja i otkrića».

>

Putovanje u prošlost moguće - novi paradoks blizanaca

Privredna komora Beograda, Udruženje informatičke delatnosti organizuje naučni skup

Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju ovom skupu, koji će se održati u utorak, 22. juna 2010. u 14 časova u sali mezanina u Privrednoj komori Beograda, Kneza Miloša br. 12.

Molimo da Vaše prisustvo potvrdite kontakt osobi:

Ljiljani Krstić na e-mail  ljiljanakv@kombeg.org.rs

ili tel. 011/2645-333

Udruženje informatičke delatnosti

Tehnički sekretar: Ljiljana Krstić- Vasić  063/452-968

>

Akupunktura je konačno naučno objašnjena i njeno delovanje nesumnjivo potvrđeno u visokim naučnim ustanovama. Naučnici su dokazali da pouzdano deluje kod ublažavanja bolova, depresije i različitih tegoba sa leđima i prereoručuju je kao ravnopravnu ili  često bolju metodu za primenu na obolelima a uz to znatno jeftiniju. Verujemo da je ovo samo početak prihvatanja ove izvrsne tradicionalne metode od strane školske medicine, a koja se u praksi potvrđuje više od 4000 godina na najbolji način.

Ročester/ USA – Medicinarima sa“University of Rochester Medical Center” je uspelo da identifikuju organski molekul adenosin kao glavnu komponentu delovanja akupunkture pri ublažavanju bola. Zasnovano na ovim otkrićima, bi naučnici mogli da utrostruče efekat ublažavanja bola ovom tradicionalnom metodom kroz dodatke medikamenata.

Kako je predstavio istraživač Dr. Maiken Nedergard u magazinu “Nature Neuroscience”, ispitivanja su koncentrisana na Nukleosid Adenosin čija je uloga poznata kod regulacije sna i upravljanja srčanim frekvencijama. Osim toga adenosin deluje i kao prirodno sredstvo protiv bola u unutrašnjem sloju kože gde npr. posle neke povrede blokira nervne signale i ublažava bol na sličan način kao anestetik Lidocain. U svojim istraživanjima naučnici su otkrili da je ova hemikalija osetno aktivnija u unutrašnjosti tkiva kroz akupunkturni tretman.

Ispitivano je delovanje akupunkture na periferni nervni sistem, dakle nerve u našem telu koji nisu deo mozga i kičmene moždine, čime su dopunjene ranije studije kojima se moglo dokazati da je Centralni nervni sistem akupunkturom doveden do toga da luči prirodne endorfine.

U nekim delovima sveta akupunktura je već duže od 4 000 god. glavni oslonac medicinskog tretmana. Mnogi ljudi su skeptični samo zato jer taj postupak nisu sasvim razumeli.“ „Kroz naše istraživanje dali smo informacije o fiziološkom mehanizmu kojim se akupunkturom smanjuje bol u telu.“.

U eksperimentima naučnici su tretirali miševe sa poznatim bolovima na jednoj nozi 30 min. standardnim tretmanom (lako uvrtanje igle svakih 5 min.) jedne određene akupunkturne tačke u blizini kolena.

Pri tome naučnicima je uspelo da miševima sa normalnim nivoom adenosina u pogođenom tkivu smanje tegobe za dve trećine. Ukoliko bi adenosin bio blokiran tretman ne bi bio delotvoran. Uz to se pokazalo smanjenje bola i bez akupunkture kada je delotvorna materija bila veštački unesena. Tokom i nakon akupunkturnog tretmana u pogođenom tkivu je konstatovan povećan nivo adenosina i do 24 puta.

Pošto su naučnici ustanovili ulogu adenosina, testirali su efekat sa medikamentom “Deoxycoformycin“, koji se koristi kod raka i poznat je da otežava prodor adenosina iz tkiva. Kroz taj dodatak je akupunkturni efekat bio dramatično povećan, kada je nivo adenosina u mišićima i istovremeno dejstvo trajanja tretmana skoro utrostručen.

„Poznato je da se akupunkturom oslobađa verovatno čitavo mnoštvo različitih mehanizama“ komentariše rezultate Dr. Josephine P. Briggs direktorka američkog „Nacionalnog centra za komplementarnu i alternativnu medicinu” na “Nacionalnom institutu zdravlja“. „Ova brižljivo izvedena studija identifikuje adenosin kao novu ključnu komponentu u procesu. Radi se o interesantnom prilogu rastućem razumevanju kompleksnog zahvata akupunkture.“

Stanford/ USA prema jednoj do sad jedinstvenoj studiju na “Stanford University School of Medicine” akupunkturom je moguće ublažiti depresiju tokom trudnoće i njome stičemo istinsku alternativu za psihofarmatike.

Kako su lekari i psiholozi kao i psiholozi ponašanja Rachel Manber i Deirdre Lyell objavili u stručnom listu Obstetrics & Gynecology“, akupunkturni tretman predstavlja u slučajevima depresije tokom trudnoće sasvim odgovarajuću alternativu antidepresivima.

Prema ispitivanjima pati okruglo 14% žena tokom trudnoće od teške depresije. Kako i zašto dolazi do duševnog pomračenja, oko toga se nisu još složili, ali naslućuju da bi u većini slučajeva hormoni mogli biti odgovorni za psihološke promene. Nelečene depresije mogu predstavljati rizik kako za majku tako i za novorođenče.

Prema podacima “American Journal of Obstetrics and Gynecology ” se potrošnja antidepresiva tokom trudnoće između 1999. i 2003. udvostručila. Značajna većina pacijentkinja odbija lečenje iz razloga rizika po daljnju trudnoću. Upravo zato je veoma važno naći odgovarajuću alternativu antidepresivima.

U svom istraživanju naučnice su ispitale 150 žena između 12 i 30 nedelje trudnoće, kod kojih su se pokazali jasni znaci trudničke depresije. Pored oba dvomesečna alternativna tretmana, masaže i istovremeno antidepresijske akupunkture, bila je takođe kontrolna grupa masitana i prividno akupunktirana na mestima koja prema učenju akupunkture ne mogu proizvesti učinak na depresiju.

63 procenta pacijentkinja koje su ciljno tretirane akupunkturom protiv depresije, svedočile su o jednom jasnom povlačenju teškoća do 50 posto. U druge dve grupe (masaža i prividna akupunktura) moglo se ukupno poboljšanje ustanoviti kod 44 posto pacijentkinja.

Time ova studija potvrđuje neke ranije rezultate ispitivanja u vezi delovanja akupunkture generalno kod depresije. Doduše, nema metode koja bi odgovarala svim zahtevima i pacijentima, ali akupunktura treba da postane jedna od opcija u lečenju depresije“, komentariše Lyell „Nadam se, da će rigorozno primenjena metodika našeg kontrolisanog slepog ispitivanja i naši rezultati piti priznati, jer potvrđuju da tradicionalna akupunktura dovodi do jasnog poboljšanja kod tegoba depresije.“

London - pacijentima sa problemima sa krstima, kako preporučuje britanska nacionalna zdravstvena služba (NHS), bi pored ostalog trebalo ponuditi akupunkturni i manuelnu terapiju. Ovde se radi o prvoj preporuci za primenu alternativne metode lečenja od strane nekog nacionalnog medicinskog gremija koji je u tome podržan i od Nacionalnog instituta za zdravlje(NICE)

Prema njima, britanski uzor, nemački Institut za kvalitet i privređivanje u zdravstvu (IQWIG), položio je dokaze o delotvornosti akupunkture najmanje kod problemima leđa. Uz to je ova metoda jevtinija nego što je slučaj kod sprovođenja metoda lečenja školske medicine u slučaju gde se poboljšanje ne može očekivati.

„Pacijenti čiji bolovi ne mogu biti ublaženi školskom medicinom, bi trebalo da imaju izbor primene različitih terapija u šta pored sporta spadaju akupunktura i hiropraktička manuelna terapija.“

acuSun- Elektronski uređaj za ELEKTRO -AKUPUNKTURU

• nalaženje akupunkturnih tačaka u ušnoj školjciuz pomoć zvučnog signala
• pokazuje energetsko stanje organa
• omogućava dijagnosticiranje
• stimulacija akupunkturnih tačaka bez igala
• sigurno i bezopasno korišćenje (baterija 9V)
• pomoć kod različitih zdravstvenih problema:
• migrena, glavobolja, zubobolja, menstrualnih tegoba, išijasa itd.
• podesan za primenu kod osetljivih osoba
• umanjuje potrebu za uzimanjem lekova

acuSun-om se može vršiti detekcija akupunkturnih tačaka, kao i stimulacija slabim električnim impulsima (napajanje baterijom od 9v - male struje).

Namenjen je prvenstveno za individualnu upotrebu, a može se koristiti i u lekarskoj praksi.

U uhu se lako pronalaze samo one tačke koje odgovaraju delovima tela u kojima postoje (ili nastaju!) neki zdravstveni problemi, tako da je ovaj aparat idealan dodatak za dijagnosticiranje zdravstvenog stanja i to preko ušne školjke, skoro svih organa u ljudskom telu.

www.ibmraz.com

Informacije: E-Mail: ib.mraz@web.de

Distributer u Srbiji: http://www.balansmedika.com

Distributer u Sloveniji: http://www.mlr-seni.si

>

Na severu Australije pronađen je neobičan pećinski crtež. Kako izveštava Australian Geographic crtež neumitno predstavlja jednu za let nesposobnu pticu iz roda Genyornis. Paleontolozi su sigurni da je ta vrsta izumrla pre najmanje 40 000 godina. Eksperti za crteže na stenama ukazuju da su najstariji datirani ostaci pigmenta Australije 12 000 mlađi i da je nemoguće da je crtež toliko star. I jedni i drugi ne mogu biti u pravu.

>

Po prvi put u svjetskoj literaturi u jednoj knjizi su opisane sve piramide svijeta. Dvije stotine pedeset misterioznih kineskih piramida, novootkrivene piramide na Mauricijusu i Kanarima, stotine piramida u šumama Hondurasa, Guatemale i Meksika, kolosalne piramidalne strukture u Boliviji i Peruu, opisuje autor nakon svojih putovanja i istraživanja.

Knjiga dr. Semira Osmanagića (www.semirosmanagic.com) “Piramide s pet kontinenata zauvijek mijenjaju sliku prošlosti… a time i budućnosti” predstavlja prvi kompletan udžbenik o piramidama u svijetu. Ruše se postojeće zablude o piramidama, njihovoj rasprostranjenosti i svrsi.  Autor argumentirano dokazuje da većinu od 138 piramida u Egiptu nisu gradili faraoni niti su bile grobnice.

Nepoznate piramide na tlu Sicilije i Sardinije, Kambodže i Južne Koreje, Tahitija I Grčke, kao i brojne piramide Nubije i američkog Ohaja upotpunjuju sliku o svijetu drevne prošlosti u kojem je postojao opšteprihvaćeni koncept piramida i njihove astronomske orijentacije.

U svojoj recenziji publicist Slobodan Stajić ističe:

“Kao jedan od najboljih ovovremenih poznavalaca piramida u svijetu autor nas vodi kroz lelujave odaje bezvremenosti, tokom koje upoznajemo ne samo vječne egipatske piramide već i one koje su izronile u bajkovitim dekorima Južne i Centralne Amerike, Kanarskih otoka, Mauricijusa, Sudana, Sicilije, Sardinije, Rima, Grčke, Mezopotamije, Indije, Kambodže, Indonezije, Koreje, Kine,  pa sve do dalkeog Pacifika, da bi nas na kraju doveo i do Bosanske doline piramida, u čijem arkadijskom okruženju upravo sada predstavljamo knjigu, u čemu vidim i divnu simboliku.

Sve te piramidalne građevine koje pominju, od magije piramida civilizacije Maja do onih kineskih, nedaleko od drevnog grada Siana, kao da je vajala neka božanska ruka i potom spustila u ovozemaljski ambijent, ostavljajući nas zadivljene pred zagonetnim vrtlogom brojinih drevnih civilizacija, uz istovremeno traženje novih odgovora i hiljadama godina poslije njihovog nastanka…Jer, kako navodi autor, „naša daleka prošlost je (često)drugačija od one kako nas uče i kakvu nam dogmatski nameću”.

Povijest naprednih ljudskih društava mnogo je duža nego što je zvanično prihvaćeno. Stoga, bar sada, imamo šansu da „naučimo više o našim superiornim precima koji su živjeli u balansu i harmoniji sa prirodom”.

Kupovina knjige:

• Direktno u Fondaciji (Zmaja od Bosne 4/X, hotel Holiday Inn, Sarajevo) za 15 KM
• Na prodajnim punktovima Fondacije u Visokom: 15 KM
• U knjižarama u Sarajevu i Zenici: 20 KM
• Narudžba za sve gradove u BiH (uključena poštarina, plaćanje pouzećem ili na žiro račun Fondacije 1610000052240040 kod Raiffeisen Bank d.d.): 20 KM
• Naruždba za sve zemlje svijeta (uključena poštarina, plaćanje Western Union): 15 eura ili US $ 20
  Primalac: Fondacija “Arheološki park: Bosanska piramida Sunca”
  Adresa: Zmaja od Bosne 4/X, Sarajevo, Bosnia and Herzegovina
  Kontrolni broj poslati na e-mail info@piramidasunca.ba

>

Najnoviji rezultati istraživanja rada dvostepenog mehaničkog oscilatora

„Ovde je prezentovana nova teorija, teorija koja kaže da sila koja deluje na telo u stanju kretanja ubrzava ne samo njegovu masu već i postojeću kinetičku energiju. Proizvod inicijalne brzine i dodatne brzine puta masa je mera viška energije ili over-unity energije.“

Pišu: Jovan Marjanović, dipl. ing. Elektrotehnike, e-mail: jmarjanovic@hotmail.com

I Veljko Milković, pronalazač i akademik SAIN, e-mail: veljkomilkovic@gmail.com

Istraživačko-razvojni centar Veljko Milković, 07. jun 2010. Novi Sad, Srbija

APSTRAKT

Cilj ovog rada je da prikaže neke važne činjenice u formulama za kinetičku energiju i momenat (količinu kretanja) za tela koja se kreću translatorno konstantnom brzinom. Takođe će biti pokazano da je over juniti (overunity) ponašanje inherento u samom kretanju.

U ovom radu autori će prodiskutovati:

- poreklo formula za količinu kretanja i kinetičku energiju,

- princip dodavanje energije pokretnom telu kao ključ za over juniti,

- inicijalnu brzinu u gravitacionom polju,

- najbolji način dodavanja energije klatnu,

- važenje relativnosti klasične mehanike unutar inercijalnih sistema.

Ključne reči: brzina, kinetička energija, momenat, over-juniti, klatno.

UVOD

Ovaj rad je bio napisan da bi pojasnio stav gospodina akademika Veljka Milkovića koji je odavno verovao da kada klatno u njegovom dvostepenom mehaničkom oscilatoru počne da se njiše, dovoljna je da se dodaje mala energija da bi ono neprekidno osciliralo ^[1]. Ovo dodavanje male energije pokretnom telu je izgledalo većini ljudi kao ništa važno za energetski balans mašine. No ipak, gospodin Milković je nastavio svoje istraživanje i tražio je odgovore na mnogo mesta, od prostog lupanja loptom na pod do gravitacionog ubrzanja (slingshot) za kosmičke brodove ^[2]. On je takođe pročitao priču o poreklu sadašnje formule za kinetičku energiju ^[3] i tražio od svog saradnika gospodina Jovana Marjanovića da prostudira iste dokumente i proveri logiku sa otvorenim pogledom. Rezultati su prezentovani u ovom radu.

KINETIČKA ENERGIJA I MOMENAT

U školskim knjigama o mehanici niko ne može da izbegne imena sir Isaka Njutna i Gotfrida Lajbnica. Poznata je istorijska činjenica da je sir Isak Njutn bio više zainteresovan za sile, a Lajbnic više za energiju u njihovim teorijama o mehanici. Takđe se smatra da su ova dva naučnika došli nezavisno jedan od drugog do istih rezultata. To je bilo moguće zato što su obojica razvili nove matematičke alate, poznate kao izvodi i integrali, potrebni za rešavanje diferencijalnih jednačina bez kojih se sadašnja nauka ne može zamisliti. No ipak, manje je poznato da su ova dva naučnika imali različite poglede o energiji.

Za Njutna, energija nekog tela je bila prosto proizvod njegove mase i njegove brzine, ili mv. Ako pet-kilograma lopta se kreće 10 m/s, ona ima 50 jedinica energije. On je prihvatio taj pogled od Rene Dekarta koji je nazvao proizvod mase i brzine ‘količina kretanja’. Njutn je takođe smatrao da ako se dve sile jednakih intenziteta i suprotnih smerova sudare, njihova energija bi nestala u ništavilu. To bi značilo da se energija u univerzumu neprekidno smanjuje i da Bog lično mora povremeno da interveniše i navije sat univerzuma kako bi omogućio da dalje funkcioniše.

Lajbnic je imao različit pogled i za njega je energija tela bila jednaka proizvodu mase i kvadrata njegove brzine, ili mv². On je nazvao tu energiju ‘živa sila’. Takođe je smatrao da energija ne može da se uništi i da ako se dve jednake sile sudare njihova energija bi se transformisala u toplotu, zvuk, itd.

Naučnici u Engleskoj su većinom prihvatili poglede sir Isaka Njutna, a u Nemačkoj pogled Lajbnica. U Francuskoj je Volter takođe popularisao poglede Njutna. U Holandiji, matematičar i filozof Wilem Gravesande je izvršio jedan eksperiment sa mesinganim loptama koje je ispuštao tako da sa različitim brzinama udaraju na površinu mekane gline. Njegovi rezultati su bili takvi da bi lopta sa dvostrukom brzinom od druge ostavila udubljenje četiri puta dublje, sa tri puta većom brzinom devet puta veću dubinu, i tako dalje ^[4]. On je podelio svoje nalaze sa Émilie du Châtelet, koja je kasnije popravila Njutnovu formulu E = mv u E = mv². Ona je takođe ubedila svog ljubavnika Voltera da prihvati njene stranu i tako je Lajbnicov pogled prevladao u Francuskoj.

Kasnije je faktor ½ dodat u formuli kao tačnija mera kinetičke energije. To je bila posledica upotrebe integrala. U matematici je poznato da integral funkcije x iznosi ½ x².

Sadašnja formula za kinetičku energija tela u kretanju sa masom m i brzinom v je data dole:

E = ½ m v ² (1)

No ipak, tokom vremena je bilo prihvaćeno da je za predavanje energije sa jednog tela na drugo važnije znati količinu kretanja ili momenat tela. Poznavanje kinetičke energije tela je bilo više važno ako bi bilo potrebno da se ta energija transformiše u neko drugo stanje kao potencijalna energija, električna energija ili toplota.

Tako da je druga osnovna formula u svakoj knjizi mehanike formula za momenat tela K.

K = m v (2)

POVEĆANJE KINETIČKE ENERGIJE

Ovde će biti analiziran slučaj predavanje energije telu od strane sile. Sila bi takođe mogla da ima telo ali će to biti zanemareno kao i uticaj zakona o održanju količine kretanja na oba tela. Takođe će se smatrati da je sila dovoljno brza da stigne telo i preda mu izvesnu energiju, čak i ako se telo kreće nekom brzinom. Dole na slici 1 je sila koja predaje energiju lopti koja je u mirovanju.

Sila F je vršila uticaj na loptu za vreme t. Lopta je primila ubrzanje a i za vreme t dobila brzinu v jednaku a x t. Zatim je sila prekinula da gura loptu napred. Novo stanje je dole na slici 2.

Lopta se kreće sa konstantnom brzinom v i ima kinetičku energiju E koju je primila od sile F. To znači da je sila F izvršila rad koji je jednak energiji predatoj lopti i zatim prestala sa predavanjem energije lopti. Pretpostavimo da je lopta imala masu od 2 kg i da je dobila brzina od 1m/s. To bi značilo da je lopta primila kinetičku energiju ½ x 2 x 1² koja iznosi 1 Džul. Istu energiju je sila F izgubila na svojoj strani.

Pretpostavimo da je sila F ponovo delovala na loptu gurajući je za isti vremenski period i sa istim intentzitetom. Pošto Njutnovi zakoni podjednako važe za telo u stanju mirovanja ili konstantnog translatornog kretanja, logično je da se pretpostavi da je sila F ponovo predala istu kinetičku energije od 1 Džula lopti i da je ponovo povećala brzinu lopte za 1m/s. To znači da je sila F predala lopti ukupnu energiju od 2 Džula i prouzrokovala kretanje lopte sa konstanom brzinom od 2m/s.

Pošto je lopta dobila brzinu od 2 m/s njena kinetička energija je ½ x 2 x 2² i iznosi 4 Džula. Znači, krajnji rezultat je da je sila F predala 2 Džula, a da je lopta primila 4 Džula. Ovo je čist slučaj over juniti ponašanja lopte koja je primala energiju u delovima. Potrebno je primetiti da bi u slučaju da je sila F predala ukupnu energija od 2 Džula u jednom duplo dužem periodu, lopta bi primila istu energiju od 2 Džula koju je sila potrošila na guranje.

PULSIRAJUĆA SILA I OVER JUNITI

U prethodnom paragrafu je bilo pokazano da je predavanje energije u delovima je bio ključ do energetskog povećanja. Ovde će biti objašnjen uopšten slučaj.

Bez obzira koliko je puta bilo predavanja energije, za loptu i silu samo su dva stanja postojala: staro stanje gde je lopta imala konstantu brzinu v_staro i stanje guranja gde je sila F prouzrokovala povećanje brzine v_novo. Znači, posle stanja guranja lopta je dobila totalnu brzinu:

v = v_staro + v_novo (3)

U starom stanju lopta je imala kinetičku energiju E_staro = ½ m v_staro² a u stanju guranja je primila od sile kinetičku energiju E_novo = ½ m v_novo². Suma kinetičkih energija od oba stanja je

E_staro + E_novo = ½ m (v_staro² + v_novo² ) (4)

Sada će biti izračunata kinetička energija E lopte posle stanja guranja. Zamenom (3) u (1) se dobija

E = ½ m (v_staro + v_novo)² = ½ m (v_staro² + 2 v_staro v_novo + v_novo²) (5)

Energija povećanja ili Over-juniti energija E_over može da se nađe kao razlika kinetičke energija posle stanja guranja (5) i kinetičke energije oba stanja (4):

E_over = E - (E_staro + E_novo) (6)

Zamenom (5) i (4) u (6) postaje očigledno da je energija povećanja data sa

E_over = m v_staro v_novo (7)

Važno je da se pronađe kada je over juniti energija (7) maksimalna. Umesto korišćenja više matematike to će biti demostrirano sa jednim prostim primerom. Pretpostavimo da lopta ima brzinu posle stanja guranja od 10m/s. Ako je brzina lopte u starom stanju bila 1m/s onda je sila u stanju guranja dodala još 9 m/s. Proizvod ove dve brzine bi bio 9 (m/s)². Isti rezultat bi bio ako bi brzina u starom stanju bila 9 m/s a sila dodala 1 m/s u stanju guranja. Pretpostavimo sada da je u starom stanju brzina bila 5 m/s i da je u stanju guranja dodato još 5 m/s. Proizvod poslednje dve brzine bi bio 25 (m/s)². Ovo je mnogo više nego u prethodna dva slučaja. To znači da će formula (7) imati maksimum ako obe brzine budu iste. Znači, najbolji rezultat bi bio ako bi sila F ubrzala loptu za istu brzinu koju je lopta imala inicijalno.

Potrebno je primetiti da ako lopta nikad ne bi predala deo svoje energije potrošaču, njena brzina bi rasla eksponencijalno, ako bi sila F stalno predavala energiju lopti. To znači da lopta mora da preda deo svoje energije potrošaču, ali ne svu. Ako bi lopta predala svu svoju energiju potrošaču, njena brzina bi postala nula i sledeće guranje od strane sile F ne bi dalo over juniti energiju. Znači, balans mora da postoji između davanja energije lopti i uzimanja energije od strane potrošača. Na taj način sila F bi neprekidno davala deo svoje energije i stvarala over juniti energiju periodično, pulsiranjem. Znači, pulsiranje je u stvari over juniti način predavanja energije lopti koja je u tom slučaju pojačavač energije, pre nego što se deo energije oslobodi do stvarnog potrošača.

GRAVITACIJA I OVER JUNITI

Ista logika kao gore može da se primeni u gravitacionom polju za kreiranje over juniti gravitacione mašine.

Posmatrajmo telo koje slobodno pada u gravitacionom polju bez inicijalne brzine kao dole na slici 3. Gravitaciono polje će ubrzavati telo konstantno sa intenzitetom g koje je jednako 9,81 m/s².

U gornjem primeru totalna brzina v posle vremena T može da se izračuna kao proizvod ubrzanja g i vremena T i iznosi gT. Kinetička energija tela posle vremenskog perioda T će biti

E = ½ m (gT)² (8)

Posmatrajmo sada isto telo u istom gravitacionom polju, ali sa inicijalnom brzinom v₀ koju je prouzrokovala neka sila pre nego što je telo počelo slobodno da pada, vidi sliku 4.

Sada će totalna brzina posle vremenskog perioda T biti

v = v₀ + gT (9)

Kinetička energija posle vremenskog perioda T je

E = ½ m (v₀ + gT)² = ½ m (v₀² + 2 v₀ gT + (gT)²)

= ½ m v₀² + m v₀ gT + ½ m (gT)

= E_init + E_over + E_gravity (10)

Kinetička energija u gornjoj formuli se sastoji od tri člana. Prvi član je ½ m v₀² i predstavlja kinetičku energiju koju je telo imalo inicijalno pre slobodnog pada u gravitacionom polju. Treću član je ½ m (gT)² i predstavlja kinetičku energiju koju je telo dobilo od gravitacionog polja. Drugi član je m v₀ gT i predstavlja over juniti energiju E_over. To je isti član kao u formuli (7). Naglasićemo ponovo, najbolje je ako je inicijalna brzina v₀ bila ista kao gravitaciona gT. Ako bi inicijalna brzina bila vrlo velika tada bi gravitacioni doprinos bio zanemarljiv i obrnuto.

Jedan primer over juniti energije sa slike 4 je u sportu gde igrač košarkaškog tima udara loptu o pod. Energija toplote koja je prešla u pod je uvek veća nego energija investirana od strane ruke igrača. Potrebno je primetiti da se ovde gravitaciona energija treba zanemariti jer se lopta stalno odbija i vraća do igračeve ruke.

Klatno i Over Juniti

Jedan specijalni slučaj upotrebe gravitacije je klatno. Potencijalna energija klatna podignutog do visine h je m g h. Potencialna energija će početi da se transformiše u kinetičku energija kada klatno počne da pada slobodno. Konverzija je završena kada klatno dođe u donju poziciju 3, a brzina klatna je takođe najveća u donjoj poziciji 3. Kada klatno počne da se penje gore, kinetička energija će početi ponovo da se transformiše u potencijalnu. Proces konverzije energije bi bio bez kraja kada ne bi postojalo trenje u osovini klatna i otpor vazduha. Pošto trenja postoje klatno će početi da gubi izvesnu energiju i prestati da se njiše posle nekog vremena.

Ako bi se malj klatna gurnuo i dodala mu se neka početna brzina, tada bi se ostvario over-unity uslov (objašnjen u prethodnoj sekciji). Ako bi se guranje desilo u najvišoj poziciji 1 ili poziciji 5 onda bi dodatna brzina bila isto što i inicijalna brzina v₀. No ipak, moguće je guranje klatna i u nižim pozicijama 2 ili poziciji 4, ali bi tada over-unity efekat bio manji jer bi bio i manji gravitacioni doprinos posle guranja, a bio bi nula u donjoj poziciji 3. To znači da je najbolje gurati klatno u njegovim najvišim pozicijama.

POREKLO OVER JUNITI ENERGIJE

Najvažnije pitanje je kako je u stvari over juniti energija dobijena, ako je to uopšte moguće. Da bi se odgovorilo na to pitanje potrebno je da prvo pogledamo definiciju energije koju je potrošila sila F. Kaže se da je povećanje energije tela koje je gurala sila F jednako radu koji je izvršila ista sila duž puta kojim se kretala. Praktično, oboje i rad i energija su jednaki proizvodu sile F i pređenog puta l koji je sila prešla, vidi dole.

E = F l (11)

Pravac sile mora biti isti kao i pravac puta koji je prešlo telo na koji je sila delovala. Ako između njihovih pravaca postoji ugao α onda kosinus ugla mora da se uključi u formulu:

E = F l cos (α) (12)

Put l može da se izračuna kao proizvod brzine v i vremena t:

l = v t (13)

Gornje tri formule bi se mogle koristiti kao takve samo ako bi oboje, i intenzitet sile i njena brzina bile konstantne u vremenu. Pošto prisustvo sile znači da će telo primiti ubrzanje, to takođe znači da brzina nije nikad konstantna u gornjim formulama. To je razlog zašto one ne mogu da se koriste direktno. Da bi se našla kinetička energija mora da se koristi integral. Integral predstavlja sumu veoma malih veličina, toliko malih da se mogu smatrati konstantnim za veoma kratki period vremena. Korišćenjem integrala Lajbnic je pronašao formulu (1).

Prema Njutnu, ako telo koje se kreće ima ubrzanje to znači da sila deluje na njega. Ako nema ubrzanja znači da trenutno sila ne deluje na telo i ono se kreće konstantnom brzinom bez promene pravca kretanja. Takvo telo ima momenat i kinetičku energiju koja je jednaka energiji potrošenoj da bi telo dobilo sadašnju brzinu kojom se kreće.

Niko nije ispitivao energetski balans ako bi sila delovala na telo koje je već imalo inicijalnu brzina v₀. Totalna brzina za takvo telo je:

v = v₀ + at (14)

Ovde je a ubrzanje koje je izazvala sila za vreme t dok je delovala na telo. Sa smenom (14) u (1) formula za kinetičku energija bi postala:

E = ½ m (v₀ + at) ² = ½ m (v₀² +2 v₀ at + (at)²)

= ½ m v₀² + m v₀ at + ½ m (at)² (15)

Gornja formula je ista kao formula (10) za over-juniti u gravitacionom polju. Prvi član predstavlja energiju potrošenu od strane stare sile koja je inicijalno delovala na telo i prouzrokovala da telo ima inicijalnu brzinu v₀. Treći član je doprinos nove sile koja je dodatno ubrzala telo. Drugi član je over-juniti član i predstavlja proizvod brzina prouzrokovanih sa obe sile. Ovaj član može da se posmatra kao ubrzanje inicijalne brzine v₀ ili bolje rečeno ubrzanje inicijalne kinetičke energije.

Gornja izjava može da zvuči strano nekim ljudima, ali prema Ajnštajnu, energija i masa su jedna te ista stvar u dva stanja egzistencije. To znači da telo koje se kreće ne može da se posmatra izolovano od svoje brzine. To takođe znači da je nova sila ubrzala i telo i njegovu inicijalnu kinetičku energiju.

Problem je da sadašnje formule to još ne uzimaju u obzir. Teoretski razlog bi mogao da bude činjenica da ako se brzina tela ne menja ni po intenzitetu ni po pravcu onda nema sila koje deluju na telo i niko ga ne bi dalje proučavao. Praktičan razlog bi bio činjenica da nije moguće direktno meriti ubrzanje kinetičke energije jer nema masu. No ipak, to ubrzanje bi se moglo detektovati indirektno kao ekstra energija tela poznata kao over juniti energija.

ZAKLJUČAK

Ovde je prezentovana nova teorija, teorija koja kaže da sila koja deluje na telo u stanju kretanja ubrzava ne samo njegovu masu već i postojeću kinetičku energiju. Proizvod inicijalne brzine i dodatne brzine puta masa je mera viška energije ili over-unity energije.

Kao što je već rečeno ova teorija počiva na činjenici da se zakoni mehanike mogu podjednako primeniti na tela u mirovanju kao i na tela koja se kreću konstantnom brzinom i bez promene pravca ili smera kretanja. Ova činjenica je poznata u mehanici pod imenom Relativnost klasične mehanike, a koordinatni sistemi koji se translatorno kreću sa konstantnom brzinom se zovu Inercijalni sistemi. Veze između dva inercijalna sistema se nazivaju Galilejeve transformacije.

Osnovna dogma klasične mehanike je da ne postoji ni jedan mehanički eksperimenat unutar inercijalnog sistema koji može da utvrdi da li se taj inercijalni sistem kreće translatorno konstantnom brzinom ili se nalazi u stanju apsolutnog mirovanja ^[5]. Ovde prezentovana teorija kaže da takav eksperimenat ipak postoji. Ako se utvrdi da neki mehanički sistam daje više energije nego što je u njega uloženo, odnosno da ima over-unity energiju, takav sistem je imao početnu brzinu kretanja.

Pitanje se takođe može postaviti o uticaju sile na rotirajuće telo. Poznata je formula u mehanici za kinetičku energiju rotirajućeg tela koja je slična po formi kao formula (1). Ona ima momenat inercije I umesto mase i ugaonu brzinu ω umesto linearne brzine:

E = ½ I ω² (16)

Gornja formula bi dala iste rezultate kao i formula (1), ako bi sila izvršila povećanje ugaone brzine drugi put za isti intenzitet koji je izvršila prvi put, naravno i za isto vreme.

Pošto je svako kretanje po krugu ubrzano, postoji ubrzanje prema centru rotacije, a to znači i da deluje sila prema centru. Ta sila se naziva Centripetalna sila. Njutnovi zakoni ne mogu da se direktno primene na isti način na telo na koje deluju dodatne sile kao u ovom slučaju kada se telo već okreće oko svoje ose. No ipak, ako se center mase ne kreće onda Centripetalna sila ne vrši nikakav rad i ne troši niti daje energiju i logika za linearno kretanje bi se takođe mogla da primeni i za rotaciju. Međutim, potrebno je ovu mogućnost potvrditi eksperimentom da bi bili sigurni.

Drugo pitanje koje bi se moglo postaviti je: Koji je najbolji način da sila gura telo dovoljno brzo i da ga ne prati dugo jer dodatni put znači da je sila potrošila dodatnu energiju. Jedan odličan način je bio već objašnjen na strani 7. To je klatno. Klatno se zaustavlja u krajnjim tačkama, ali ne gubi svoju kinetičku energiju pošto se ona transformisala u potencijalnu. Pošto je klatno zaustavljeno u krajnjim tačkama, spoljna sila ne mora da juri klatno i dodatno troši energiju. Sa inicijalnim guranjem klatna sa spoljnom silom može se proizvesti over juniti energija korišćenjem gravitacije. Klatno zatim može lako da preda deo svoje energije potrošaču preko zupčanika na svojoj osovini.

REFERENCE

[1] Službeni sajt akademika Veljka Milkovića – Merenja energije
http://www.veljkomilkovic.com/Oscilacije.htm

[2] Gravity Assist http://en.wikipedia.org/wiki/Gravity_assist

Michael Minovitch http://www.gravityassist.com

[3] Émilie du Châtelet
http://www.pbs.org/wgbh/nova/einstein/ance-sq.html

http://en.wikipedia.org/wiki/Émilie_du_Châtelet

[4] Film „E=mc² - Einstein and the World’s Most Famous Equation“

deo 6/11 http://www.youtube.com/watch?v=QhMYRPx6hR0

deo 7/11 http://www.youtube.com/watch?v=GYoez7TOd9s

[5] Dr Lazar Rusov, MEHANIKA III, DINAMIKA, Naučna Knjiga, Beograd, 1994.

>

Dopis iz Kine mr. Nataša Kostić

《Promena Zhou-a》poznatija kod nas kao《Knjiga promene》- 《Yi Jing》predstavlja jedno od najvažnijih kineskih klasičnih dela. Mada kineski filozofi kroz istoriju smatraju da《Knjiga promene》pripada konfučijanskoj školi, istina je da ona nastaje mnogo pre nego što je Konfučije rođen, te bi se samim tim moglo reći da konfučujanstvo nastaje na osnovu same《Knjige promene》, koju ono dalje proučava, komentariše i razvija. U narodu, pak, vlada mišljenje da je《Promena Zhou-a》puko sujeverje i knjiga gatanja, a ova knjiga je zapravo presudna za razvoj društva i civilizacije, kultivisanje duha pojedinca, izgradnju porodice itd. Ova knjiga je prebogata mudrošću, istorijskim pričama, poukama kako da čovek bude častan, moralan i uspešan, poslovicama koje su se sve do danas održale u kineskom narodu i koje se i dalje svakodnevno koriste. Otkrivanjem osnovnih kosmičkih zakona ovo najstarije sačuvano filozofsko delo na svetu nas uči kako da ovladamo vremenom i prostorom i kako da uspostavljanjem harmonije u svojim životima širimo pozitivan uticaj na celi vidljivi i nevidljivi mikro i makrokosmos.

《Knjiga promene》je, naime, samo jedan deo obimnijeg dela koje se naziva 《Zhou Yi》-《Promena Zhou-a》i koje pored《Knjige promene》sadrži i《Objašnjenja promene》. 《Knjiga promene》sadrži simbole trigrama i heksagrama (、), imena trigrama i heksagrama, značenja trigrama, heksagrama i pojedinačnih linija koje čine trigrame i heksagrame, dok 《Objašnjenja promene》koja se nazivaju i 《Deset krila》predstavljaju filozofska objašnjenja značenja《Knjige promene》. Izvorno, 《Knjiga promene》je bila knjiga proricanja iz perioda početka Zhou dinastije (11.vek p.n.e.), ali vremenom ona prerasta u filozofsko delo. Naziv 《Promena Zhou-a》- 《周易》na kineskom jeziku sadrži hijeroglif „周“ – Zhou koji ima dva osnovna značenja: „opšte rasprostranjeno“ i „dinastija Zhou“, mada pored ova dva osnovna značenja, postoji bar još nekoliko sporednih i mogućih značenja, pošto je osnovna karakteristika kineskih hijeroglifa višeslojnost značenja. Smatra se da se ovde „Zhou“ odnosi na dinastiju Zhou. Kada analiziramo značenje hijeroglifa „易“ - Yi, po tumačenju autoritativnog jiđingologa (filozofa koji se bavio proučavanjem „Yijing-a“ tj. „Zhouyi-ja“) Zheng Xuan-a (127. – 200. godine n.e.) „Yi“ je reč koja ima tri značenja: Yi je jednostavnost, kao prvo; promena, kao drugo; stalnost, kao treće“.

Pre oko 5000 godina, Fuxi, praotac kineske nacije, je nacrtao skicu 8 trigrama i potom na osnovu nje, kombinovanjem 8 trigrama, dobio je 64 heksagrama koji čine čitav krug 《Knjige promene》. Fuxi-jeva skica 8 trigrama se naziva i 《Fuxi-jeva transcendentalna skica 8 trigrama》(slika 1.). Nakon toga, na osnovu Fuxi-jevih 64 heksagrama stvorena je 《Knjiga promene》. Po predanju iz starih vremena, Kinezi su smatrali da je za vreme Xia dinastije (21. – 16. veka p.n.e.) postojala preteča 《Knjige promene》koja se zvala 《Planinski niz》, dok se《Knjiga promene》dinastije Shang (16. – 11. vek p.n.e.) zvala 《Povratak skrivenom》. Krajem Shang dinastije, na osnovu zakona promene koji je opisan u ove dve legendarne knjige (dve knjige koje su, zajedno sa mnoštvom drugih knjiga, verovatno nestale u plamenu za vreme velikog spaljivanja knjiga 215. godine p.n.e.), kralj Wen je stvorio novu skicu 8 trigrama, i napisao objašnjenja za trigrame i heksagrame. Skica 8 trigrama kralja Wen-a se zove《Empirijska skica 8 trigrama kralja Wen-a》(slika 2.). Nakon toga, grof od Zhou-a, koji je bio sin kralja Wen-a, napisao je pojedinačna značenja za sve linije 64 heksagrama. Na osnovnu toga zaključujemo da je《Knjiga promene》napisana u 11. veku p.n.e., dok su《Objašnjenja promene》napisali konfučijevi učenici tokom perioda Zaraćenih država (475. – 221.god.p.n.e).

Slika 1: 《Fuxi-jeva transcendentalna skica 8 trigrama》

Slika 2: 《Empirijska skica 8 trigrama kralja Wen-a》

Tekst celokupnog dela 《Zhou Yi-a》tj.《Promene Zhou-a》uopšte nije dugačak: 《Knjiga promene》sadrži ukupno oko 4900 hijeroglifa, dok《Objašnjenja promene》imaju tek 3000 hijeroglifa. U današnje vreme, 《Promenom Zhou-a》u užem smislu se smatraju《Knjiga promene》i 《Objašnjenja promene》, dok《Promena Zhou-a》u širem smislu podrazumeva sva dela i komentare jiđingologa počev od pre-ćinškog perioda (tj. perioda pre dinastije Qin, dakle pre 221. godine p.n.e.) sve do savremenog doba. Još u pre-ćinškom periodu pojavljuju se dva ogranka jiđingološkog proučavanja: ogranak simbolike brojeva i filozofski ogranak. Ogranak simbolike brojeva je više okrenut divinaciji, metodama gatanja 《Knjige promene》i proučavanju mistike brojeva. Manipulacijama sa stabljikama hajdučice mogu se dobiti četiri vrste rezultata: „šestica“ tj. stari Yin, „sedmica“ tj. mladi Yang, „osmica“ tj. mladi Yin i „devetka“ tj. stari Yang.《Knjiga promene》nam otkriva da je osnovni zakon kosmosa da kada jedna stvar dostigne krajnost, mora se preokrenuti u svoju suprotnost -“物极必反”, iz tog razloga „šestica“ kao najmanji i „devetka“ kao najveći broj u sistemu gatanja《Knjige promene》su uvek podložni promeni. U sistemu osam trigrama, „šestica“ predstavlja Yin liniju „“, dok „devetka“ predstavlja Yang liniju „“. Ogranak simbolike brojeva želi da prikaže večitost promene Yin-a i Yang-a. Naglašava se važnost podele brojeva na neparne 1, 3, 5, 7 i 9 koji predstavljaju nebeske brojeve, i parne 2, 4, 6, 8 i 10 koji predstavljaju zemaljske brojeve. Nebo predstavlja Yang, a zemlja Yin. 8 trigrama se nazivaju i „prostim trigramima“ ili „klasičnim trigramima“, dok se 64 heksagrama mogu nazvati i „ponovljenim trigramima“. 8 trigrama i 64 heksagrama nastaju kombinovanjem Yin i Yang linija. 64 heksagrama ukupno ima 384 linije, tj. 192 Yin i 192 Yang linije. To oslikava da je odnos Yina i Yanga u univerzumu uvek 1:1. Stoga se u《Promeni Zhou-a》kaže: „Jedan Yin i jedan Yang zajedno čine Dao“. Kineski filozof Feng Youlan (1895.god.– 1990.god.) smatra da 64 heksagrama predstavlja sistem simbola. Svaki heksagram kao da predstavlja kategoriju ili klasu pojava i stvari u kosmosu, a svaka od 384 linije ponaosob kao da je formula po kojoj se dešavaju različiti segmenti stvarnosti. Svi heksagrami i linije zajedno kao da simuliraju kompleksnu sutuaciju objektivnih stvari i pojava, i na taj način reflektuju integritet Dao-a. U《Objašnjenjima promene》se kaže: „Ono što je metafizičko (uzvišenije od forme) zove se Dao, a ono što je fizičko (tj. ima fizičku formu) zove se stvar“. Na osnovu ovoga vidimo da je odnos Dao-a i fizičkih stvari takav kao da je Dao izdvojen iznad fizičkih stvari. Dao se, dakle, smatra zakonom koji postoji nezavisno od stvari. Na osnovu toga, Feng Youlan podvlači da filozofski sistem《Promene Zhou-a》predstavlja objektivno-idealistički sistem. Sa druge strane, idealizam《Promene Zhou-a》se ogleda i u stavu da je ljudska priroda izvorno dobra. Obzirom da se ljudska priroda direktno rađa iz Dao-a, ona bez sumnje mora biti dobra.

Svaki heksagram se sastoji od po šest linija koje se čitaju odozdo na gore. Ako se linija nalazi na neparnoj poziciji u heksagramu 1, 3 ili 5 kažemo da je zauzela Yang poziciju, dok su parne pozicije 2, 4 i 6 tzv. Yin pozicije. Još jedna osobina linija heksagrama naziva se „tri svojstva“ – prve dve donje linije predstavljaju Dao zemlje, treća i četvrta linija se povezuju sa Dao-om čoveka, dok su dve gornje linije vezane za Dao neba. Nebo, zemlja i čovek u filozofskom sistemu《Promene Zhou-a》predstavljaju zajedno jednu koherentnu celinu. U „tri svojstva“ Dao čoveka se nalazi na centralnom mestu, tj. u sredini, naglašavajući koncept „čovek i priroda čine celinu“ (“天人合一”). Osnovni filozofski koncept vezan za „tri svojstva“ je da naglasi važnost čoveka kao medijatora između neba, zemlje i svega postojećeg, pošto je uloga čoveka da održava ravnotežu kosmosa i da inicira evoluciju kosmosa.

Sada ćemo govoriti o vrstama i karakteristikama trigrama i heksagrama. Trigrami se dele na Yang trigrame – Qian 乾, Zhen 震, Kan 坎 i Gen艮 i Yin trigrame – Kun坤, Xun 巽, Li 离 i Dui兑. Heksagrami Qian乾i Kun 坤zajedno se nazivaju „kapijom promene“. Heksagram Qian 乾 simbolizuje nebo, Yang, krug, pokret, čvrsto i energično, dok njegova suprotnost – heksagram Kun 坤 simbolizuje zemlju, Yin, četvorougaonik, mirovanje, nežno i pokorno. Pošto se sastoje od šest Yang tj. šest Yin linija, ova dva heksagrama se nazivaju i „apsolutni Yang“ (Qian) odnosno „apsolutni Yin“ (Kun). Kada dva ista trigrama složimo jedan na drugi dobijamo čisti tj. osnovni heksagram, kao na primer heksagram Zhen , heksagram Gen itd. Kada jedan heksagram preokrenemo, pa je redosled linija totalno izokrenut u odnosu na prvi heksagram (kao odraz u ogledalu) dobijamo njegovog parnjaka, koji je sledeći za njim u《Knjizi promene》, npr. heksagram Xian i heksagram Heng su u takvom odnosu i zajedno čine preokrenute tj. kontra heksagrame. U 64 heksagrama ima ukupno 28 parova kontra-heksagrama. Ako su u dva heksagrama Yin i Yang linije na istim pozicijama gledano od prve do šeste (od dna do vrha heksagrama) totalno suprotne ovakvi heksagrami se nazivaju parnim, kao što su heksagram Yi i heksagram Daguo . Neki heksagrami istovremeno čine kontra i parne heksagrame, npr. heksagram Tai i heksagram Pi . Tokom gatanja, prvi dobijeni heksagram se naziva korenski ili pravi heksagram. Određeni heksagrami će imati promenljive tj. pokretne linije, što nije ni malo čudno, obzirom da promene linija u heksagramu prate objektivne promene neba, zemlje i prirode. Heksagram koji nastaje nakon promene linija zove se promenjeni tj. pokretni heksagram. Heksagram bez promenljivih linija se naziva mirujući heksagram.

Od 64 heksagrama svaka dva u nizu su suprotna, samim tim čine par, te ukupno ima 32 para suprotnih heksagrama. U svakom paru, prvi heksagram ima ulogu razvoja, dok drugi daje doprinos evoluiranju (npr. Sun i Yi , ili Jiji i Weiji ). Svaki par suprotnih heksagrama oslikava princip jedinstva suprotnosti, i po jednu kariku lanca evolucije sveukupne prirodne “promene”. Filozofski ogranak jiđingologije, koji naglašava filozofski značaj《Promene Zhou-a》smatra da ovo delo reflektuje osnovni zakon prirodnog poretka – a to je zakon dijalektike. Sve što postoji, prolazi kroz neprekidnu promenu, a uzrok te promene je kontradiktornost stvari i pojava sa suprotnim kvalitetima. Osnovni zakon promene koji je definisan u《Objašnjenjima promene》je da „kada neka pojava dostigne krajnost dolazi do njene promene, menjanje je proces usavršavanja, a usavršavanje vodi ka trajnosti“, drugim rečima, smisao je isti sa zapažanjem da se „pojave nikada ne mogu istrošiti“, kako je rečeno u poslednjem 64.-tom heksagramu Weiji, čiji naziv, inače znači da „nema kraja“. Kruženje nikada ne prestaje, pošto nakon 64.-tog heksagrama krug se nastavlja prvim heksagramom i tako u nedogled. Princip da kada jedna stvar dostigne krajnost, mora se preokrenuti u svoju suprotnost, je idealno ilustrovan devetkom na vrhu u prvom heksagramu Qian, a njena simbolika je sledeća: „Zmaj je poleteo previsoko, biće kajanja, on dostiže krajnost, a to će uzrokovati njegovu propast“. Kada ambiciozan i egoističan čovek dostigne najviši stepen moći, i kada žudi za još većom moći, ne znajući da je vreme za skromnost i povlačenje, u sledećoj fazi ga prirodno očekuje stravičan pad i sunovrat!

Nekadašnji ogranak simbolike brojeva i filozofski ogranak jiđingologije danas su se razvili u šest škola: filozofska, naučna, medicinska, egzegetska, arheološka škola i škola proučavanja mapa i skica vezanih za《Promenu Zhou-a》.

Koji je značaj proučavanja《Promene Zhou-a》? Pre oko 2500 godina Konfučije je, kad je već imao 70 godina, rekao: „Kada bih mogao da živim duže, pedeset godina bih posvetio izučavanju《Knjige promene》, i na taj način bih izbegao da činim velike greške“. Konfučije je smatrao da su osnovni standardi prosuđivanja sreće, nesreće, manjih i većih poteškoća u heksagramima i linijama《Knjige promene》- vremenska usklađenost, sleđenje srednjeg puta, pravičnost, prihvatanje situacije onakvom kakva jeste i razumevanje u prihvatanje promene istivremeno i osnovni zakoni ljudskog ponašanja. Čestit čovek se upravlja zakonom neba preslikanim u heksagramu Qian, tj. „kao što se nebo energično kreće, tako i čestit čovek neumorno radi na sebi kako bi postajao sve jači“. Istovremeno, on poštuje i zakon zemlje tj. poznavajući principe heksagrama Kun, on je pokoran, skroman i bogatstvom vrline prihvata sve stvari i pojave takvima kakve jesu. Proučavanjem《Promene Zhou-a》, čestit čovek uspeva da ovlada skrivenim, mističnim i običnom čoveku nedostupnim znanjem – tj. korenom promene stvari i pojava i regularnošću promene. Kada čestit čovek uspe da spozna svetlost mistične vrline, on postaje mudrac, a mudrac je onaj koji ima sposobnost da predvidi promenu pre same promene, i da ga potom nebo sledi ne kršeći njegova predskazanja.《Promena Zhou-a》bi se stoga mogla nazvati uputstvom za postizanje više spiritualnosti i duhovnog prosvetljenja, što je ujedno osnovni i najveći značaj ove knjige. Istovremeno, 《Promena Zhou-a》ima višestruku vrednost i na područjima filozofske misli, istorije, politike, književnosti, umetnosti, etnologije, a iz ugla posmatranja istorije filozofije, najveći značaj《Promene Zhou-a》je svakako na polju dijalektičke misli i filozofske kosmologije.