Kroz prostor i vreme

Prevod i obrada Branka Mraz-

Moderna medicina ima puno postignuća, operacijama se spašavaju životi i zahvaljujući modernoj tehnologiji veoma su uspešne. Zvuči logično da se sve više operiše u svim medicinskim oblastima. Ipak nije uvek operacija bolji izbor, nekad je čak lošiji ali se uprkos tome i dalje primenjuje.

Razlog: operacije su finansijski unosnije i uzimaju lekarima manje vremena od terapije. Sem toga većinu operacija plaćaju zdravstvene kase, u Evropi bar.

S vremena na vreme iskrsne neka vest o nepotrebnoj operaciji, ali da li je to tačno? Da li su lekari stvarno u stanju da svoje pacijente šalju na operaciju iako postoji alternativa? Samo zato što bolje zarade? Kako stvari stoje odgovor je: da. I to ne kao iznimni slučajevi, ta tema se razvlači kao crvena nit kroz medicinsku oblast.

Placebo operacija kolena

Primer artroza kolena: danas se gotovo standardno koristi zahvat artroskopije kolena. Kao minimalno invazivni metod kojim koleno bude isprano, fragmenti hrskavice odstranjeni i gruba površina poravnana.

2000. god. u Hjustonu, Teksas, je ova metoda ispitana i to na jedan specifičan način. Operisano je 120 pacijenata sa artrozom kolena. Ali samo na 60 je stvarno i sprovedena artroskopija. Drugoj polovini je načinjen površinski rez koji sugeriše na zahvat i da bi pojačali utisak pokazana im je na ekranu neka ranija operacija.

Uspeh je bio u obe grupe jednak. Posle 2 godine 90% pacijenata obe grupe bio je zadovoljan operacijom. Jedina razlika je da su stvarno operisani osećali više bolova od kontrolne grupe.

Naučnici univerziteta Vest Ontario su ovu dugo ismevanu studiju u međuvremenu potvrdili. Tretirali su 178 pacijenata, svi su dobijali fizioterapiju i sredstva protiv bolova. Kod svega 86 je artroskopija dodatno primenjena. „ Pacijenti sa srednje teškom artrozom ni u kom slučaju ne profitiraju od operacije“, sažeo je Brajan Fegan rezultate istraživanja.

Dakle: konzervativna metoda, fizioterapija plus lekovi protiv bola, ima jednak uspeh kao operacija kolena.

Rudilf Klajning načelnik urgentne hirurgije u Marlu ide i dalje „Taj sloj se ne sme poravnjavati. To doduše u početku donosi olakšanje kao i osećaj da je nešto postignuto, ali tokom vremena ubrzava habanje zgloba“. Na pitanje zašto se onda u velikom stilu primenjuje odgovara kratko: „Jer donosi novac.“ Samo u Nemačkoj se godišnje izvede 500 000 artroskopija.

Odličan posao- strah kod žena

Primer rak grlića materice.: tu problem nastaje već u preventivi. Neprecizni testovi vode do suvišnih operacija. Standardno se danas još uvek koristi tzv. PAP test. To u EU plaća zdravstveno osiguranje, svaka žena sa 20 godina ima pravo na ovaj test jednom godišnje. Ovim testom se traže izmenjene ćelije. Teoretski se iz tih izmenjenih ćelija može razviti rak. Ali PAP test nije stvarno pouzdan, već između 50% i 80%. Bolesne ćelije se previde radi neke jednostavne upale. „Kontrolisani ćelijski materijal nije uvek dovoljno svedočanstvo“, na univerzitetu u Hanoveru je ovaj test testiran „ Kod otkrivanja primarnog Cerviks karcinoma ima se utisak kao da treba puding ekserom ukucati i zid. Rezultati nisu stvarno pouzdani.“ –ginekolog Karl Urlih Petri jedan od voditelja istraživanja. Dodatno, ovaj test ne traži početne forme bolesti već predznake, a oni se većinom sami od sebe povuku.

Takve netačne ili preuranjene dijagnoze vode brzo do nepotrebne operacije. Preteće i zastrašujuće reči kao „ od izmenjenih ćelija može odmah nastati rak“ padaju uz to.

Rezultat: u USA se godišnje odstrani 200 000 materica, iako od raka grlića materice oboli svega 14 000, ipak ne vode sve odstranjene materice do dijagnoze raka, već i druge bolesti mogu biti razlog odstranjenja.

Neprecizne metode ispitivanja

Primer operacija štitne žlezde: i ovde egzistira problem metode ispitivanja. Većina oboljenja štitaste žlezde se ustanovljuje ultra zvukom i hormonskim ispitivanjem. Pri tome postoji punktiranje iglama kao značajno pouzdaniji način. Ako se izabere pouzdanija metoda moralo bi se manje ljudi operisati.

Veliki deo operacija je zbog čvora. Ralf Paške, profesor Univerzitetske klinike u Lajpcigu kaže: „Samo petina otkrivenih čvorova na štitnoj žlezdi mora biti i operisana.“ razlog „ metodom punktiranja možemo ustanovoti za ¾ slučajeva još pre operacije da li je dobroćudni ili zloćudni čvor.“ I ovde ponovo vidimo brojne nepotrebne operacije zbog izbora lošije dijagnostičke metode. Ili se ta metoda svesno bira?

Seći, umesto jačati leđa

Primer: operacija međupršljenskih diskova. Samo u Nemačkoj ih se godišnje operiše 60 000. Međupršljenski diskovi funkcionišu kao amortizeri, čuvaju kičmu tako što obijaju pritisak, kao federi. Sa godinama diskovi gube elasticitet, delovi se mogu presaviti i pritiskati nerv ili leđna rebra. To uzrokuje bol. Izbor pada skoro uvek na operaciju iako postoje i druge jeftinije i manje invazivne metode. Stručnjaci ukazuju na to: „ ciljanom terapijom protiv bola, fizioterapeutskim vežbama za jačanje leđnih i trbušnih mišića kao i hladne i tople obloge može se postići izbegavanje operacije za 80%. Umesto da ova zapažanja uzmu ozbiljno, lekari se radije hvataju noža, iako uspeh često izostaje.

Ovom operacijom postoji opasnost od takozvanog rizika postnukleotomije.Ožiljci i zarasline mogu u izvesnim uslovima da uzrokuju teškoće. Ali operacija donosi bolnici siguran prihod uz znatno manje vremena za razliku od alternative.

Za ARD magazin „Kontrast“ izjavljuje načelnica sa univerzitetske klinike Bohum: “ Zna se da problem diskova prolazi sam od sebe sa ili bez lekara, važno je u toj kritičnoj fazi od više meseci pomoći pacijentu da se izbori sa bolom.“

Osim toga, razlog za ove probleme leži često u načinu života pacijenta koji on teško menja, već se radije podvrgava operaciji. Ovde naravno treba ukazati i na sopstvenu odgovornost prema zdravlju.

Na račun potkolenice

Primer amputacija: Ukoliko bi stopala dijaberičara bila redovno pregledana kod specijaliste, polovina amputacija bi bila nepotrebna. Ovo zahteva odgovarajuću preventivu i ciljni tretman. Problem je u tome da je „dijabetičarsko stopalo“ kako se nazivaju posledice na stopalu i nozi u medicinskom tretmanu često zapostavljaju.

Dijabetolog profesor Maksimilian Špraul smatra da je razlog za to više finansijski nego medicinski.

„ Činjenično je tako: Ako odsečete potkolenicu, posle 14 dana ste pacijenta otpustili na rehabilitaciju koju plaća zdravstveno osiguranje, ali ne bolnica. I bolnica je ovim na dobitku. Ako hoćete pacijentu da sačuvate nogu morate ga osam nedelja stacionarno tretirati, što je takođe čest slučaj, ali tada bolnica dobije manje para. Dok je god tako i dalje će se po bolnicama vredno amputirati potkolenice.“

Profit ili lečenje, ko ima prvenstvo

Operacije sa najmodernijom tehnikom su simbol za uvek favorizovanu školsku medicinu. Što više High-Tech-a to je više produkt slavljen u stručnoj štampi pa iako se posle pokaže da je to bila ludost, kao npr. „Robodoc“.

Moguće da je ovo neljudsko postupanje posledica brojnih reformi zdravstva u EU. Umesto da pacijente pošteđuju sa preventivom a time i štede novac, lekari se rukovode brojevima, čime bolesnik dolazi u drugi plan. Apsurdna ideja da bolnice treba da su plaćene po učinku, je ovde na pogrešnom mestu jer stimuliše masovnu produkciju a ignoriše pojedinačne slučajeve.

Takođe i ideja o minimumu operacija koje bolnica mora godišnje obaviti da bi smela vršiti neku vrstu operacije, vodi do toga da se tu i tamo po koja operacija izvede, pa i ako nije neophodna.

Politika ovde ćuti, uticaj zdravstvene industrije je preveliki, kao i strah od gubitka radnih mesta.

Skupe operacije održavaju privrednu granu „bolest“ u životu. Među lekarima je otvorena tajna da mnoge bolnice ne bi mogle opstati da ne operišu na veliko.

Bolnice napokon moraju početi snositi odgovornost za posledice lošeg lečenja. Neo- kapitalizam nije model koji sme biti primenjen u zdravstvu, niti je isplativost maksima kojom se smemo rukovoditi u izboru načina lečenja. Privrednici i ekonomisti ne mogu određivati zdravstvenu politiku nigde u svetu.

Neobjašnjivo velika emisija energije

Dosad su astrofizičari poznavali dva objašnjiva procesa stvaranja supernove. Internacionalni tim astronoma objasnio je i treću varijantu.

Kako članovi istraživačkog tima sa instituta Max Plank izveštavaju u novom izdanju stručnog magazina „Nature“, do sada su važile za pokretača jedne supernove kolaps jezgra masivne zvezde na kraju svog veka i termonuklearne detonacije stare bele patuljaste zvezde. Sada dokazani treći način zvezdane eksplozije odigrava se u starom zvezdanom sistemu sa puno helijuma.

Prema tome koji hemijski elementi u svetlu jedne supernove budu dokazani, naučnici svrstavaju ove eksplozije u različite tipove Ia, Ib, Ic ili II. Zato što spektralna analiza svetla (svetlosna krivulja) tipa Ia supernove pokazuje jasne karakteristike i vrlo je ravnomerna pa ih astronauti koriste kao „standardne svećice“ da bi odredili rastojanje do matične galaksije. Ove supernove nastaju kada jedna bela patuljasta zvezda dostigne tzv. Čandrasekar granicu, izgorele ostatke normalne zvezde slične našem Suncu i pokupi ostatke prateće zvezde. Nuklearno sagorevanje u gustom jezgru koji se velikim delom sastoji od ugljenika i kiseonika, pali se iznova i oslobađa velike količine energije, što vodi do toga da zvezda eksplodira kao supernova.

Drugi proces koji vodi do eksplozije supernove, je gravitacioni kolaps jedne masom bogate, kratkovečne zvezde na kraju njenog trajanja. Astronomi veruju da ove supernove kao tip Ib/c ili tip II se daju videti posebno u okruženju puno mladih zvezda. Zbog ogromne energije koka se oslobađa ovim eksplozijama najveći deo zvezdane materije biva odbijen a ostaje samo ostatak koji poseduje deo početne mase zvezde.

U januaru 2005 kako izveštava udruženje Maks Plank svetlela je jedna slaba supernova (SN 2005E) u aureolu susedne gaalksije NGC 1032, i jedan međunarodni tim astronoma sakupio je podatke posmatranja oko cele zemljine lopte.

Na čuđenje astronoma merenja hemijskog sastava i količina izbačenog zvezdanog materijala nisu odgovarala nijednom od dva poznata mehanizma eksplozije.

„U okolini supernove ništa nije nagoveštavalo na skorašnji nastajanak zvezda i takođe masa odbačene energije je bila mala (svega trećina mase našeg Sunca) za eksploziju neke superzvezde.“ Sledstveno tome ova supernova nije mogla biti objašnjena scenariom kolapsa jezgra.

Takođe i alternativa, stara bela patuljasta zvezda, koja se dugo vremena kretala od mesta svoga nastanka pa do spoljnih oblasti ne odgovara posmatranjima , jer svetlostni spektar upućuje na jedan drugi hemijski sastav.
Kod supernove SN 2005E odbačena materija sadrži veći udeo kalcijuma i titana nego što je uočeno kod neke druge supernove. Ovi elementi poznato je nastaju u nuklearnoj reakciji baziranoj na helijumu a ne na ugljeniku i kiseoniku, od čega se sastoju unutrašnjost bele patuljaste zvezde.

Novi kompjuterski modeli pokazuju da je posmatrana supernova nastala verovatno u sistemu dve oko sebe tesno kružeće bele patuljaste zvezde, pri čemu je helijumski omotač jedne zvezde bio usisan od druge. “ Kada se izvesna količina helijuma sakupi, helijum počinje da eksplozivno gori na primajućoj zvezdi“ , kaže Paolo Macali sa Maks Plank instituta za astrofiziku koji je zajedno sa Davidom Arnetom sa Univerzitta Arizona sprovodio proračune.” Jedinstveni procesi , koji u ovim eksplozijama stvaraju izvesne hemijske elemente, mogu rešiti neke zagonetke koje se odnose na obogaćivanje nekih elemenata u našem univerzumu. Naprimer ovo može biti glavni izvor titana.

u Filadelfiji, Pensilvanija, SAD od 9. do 11. jula 2010

Tesla Science Foundation će okupiti naučnike, pronalazače i entuzijaste na trodnevnoj konferenciji čiji je osnovni cilj da istakne potrebu za čistom energijom.

Konferencija i proslava Teslinog rođendana će takođe istaći značaj velike Tesline zaostavštine i njegove vizije koja je promenila svet. Nikola Tesla je bio izvanredan naučnik koji je živeo i radio na početku 20. veka. Rezultati njegovih pronalazaka su korišćenje naizmenične struje, asinhroni motor, bežična tehnologija kao i mnogi drugi pronalasci koje u današnje vreme svakodnevno koristimo.

Teslina zamisao o čistoj, besplatnoj energiji dostupnoj svima naišla je na otpor od strane velikih finansijera i korporacija njegovog vremena.

Konferencija u Filadelfiji Tesla Science Foundation će okupiti naučnike, pronalazače i entuzijaste iz celog sveta sa ciljem da se doprinese ostvarivanju Tesline vizije a za sveopšte dobro čovečanstva.

Svi pronazaci i naučnici iz Srbije i RS i svi Srbi širom sveta mogu besplatno da učestvuju i biće reklamirani preko svih naših postojećih sredstava.

Raspored konferencije:

9. juli, 22:00  - 2:00  Proslava Teslinog rođendana, Independence Visitors Center, 6th & Market Streets
10.juli, 10:00 – 17:00  Izložbe, informacije i muzika, Independence Visitors Center, 6th & Market Streets

10.juli, 10:00 – 17:00  Prezentacije i predavanja, Free Library Of Philadelphia, 1901 Vine Street

10.juli, 18:00- 23:00  Svečani prijem sa večerom i koncert, Arch Street Meeting House, 302 Arch Street

10. i 11. juli, 10:00 – 17:00  Naučna konferencija, Two Liberty Place, 32nd Floor, 1601 Chestnut Street

Više detalja nalazi se na:  www.TeslaScienceFoundation.org

Nikola Lonchar, Founder/President, tel. 484 955 0545

E-mail: nikolatesla.inventorsclub@gmail.com

>

Tajanstveni bronzani disk prečnika 32 cm, pronadjen 1999. god. zajedno sa drugim bronzanim komadima u Nemačkom mestu Nebra i sa preko 3600 godina starosti je dugo predstavljao tajnu za naučnike.

Geohemijski sastav zlatnog nebeskog diska u potpunosti odgovara zlatu iz reke Karnon u Kornvalu, Engleska, tvrdi geo-arheolog Gregor Borg sa Univerziteta Hale. Bronzani nebeski disk sa zlatnim aplikacijama Sunca i zvezda, pokazuje najstariji konkretan prikaz zvezda na svetu i to iz navedenog perioda. Pronašao ju je u međuvremenu osuđeni pljačkaš arheoloških nalazišta. Do 2002. godine bila je na sigurnom u Švajcarskoj te otkupljena od Nemačke je sada je izložena u Haleu.

Grupa istraživača oko Borga ispitala je okruglo 300 nalazišta zlata u čitavoj Evropi. Tako je jedna grupa u kojoj je bio arheometalurg Ernst Pernika iz Tibingena i geološkinja Anja Ezer iz Halea izdvojila Englesku kao dobavljača zlata. „Kulture bronzanog doba iz Engleske i srednje Nemačke očito su imale daleko bliže veze nego što se do sad smatralo“, kaže Borg.

Lim potiče iz Kornvala (Engleska), to su naučnici objavili još krajem 2009. Teza da bi zlato moglo dolaziti iz Rumunije, bazirala se na ispitivanju arheoloških nalaza. „ Ali to je prerađeno zlato. Mi smo ispitali prirodna nalazišta širom Evrope“, kaže Borg. Istovremeno je potvrđeno da bakar za bronzani disk potiče iz regiona Mitelberg kod Bišofshofena u Austriji.

Na skoro pravilnom kružnom disku prečnika 32 cm. Nalaze se zlatni crteži koji su protumačeni kao luk horizonta, brod, Mesec, Sunce i zvezde. Prema saznanjima arheologa korištena je kao kultni objekat i kao sunčev i mesečev kalendar. Ispitivanja materijala ovog predmeta spadaju još od 2005. u jedan veliki svetski istraživački projekat vezan za bronzano doba.

Stručna interpretacija na homepage: www.nettboxx.de/wolfgangkampfmeier

>

„Ljudsko telo doslovno svetluca“, ukratko su japanski obuhvatili istraživači rezultate svojih istražiavanja. Ispitali su više muškaraca sa takozvanim CCD kamerama. To se postiglo zahvaljujući specijalnim čipovima ohlađenim na -150°C i posebnim sistemom sočiva.

Osobe su bile snimane u vremenskom periodu 10h do 22h. Pokazala se emisija svetla od 500 do 700 nanometara  što je za ljudsko oko bilo vidljivo kao zeleno i crveno. Kod svih učesnika lice je više zračilo od ostalih delova tela. Takođe se pokazao i  dnevni periodični ritam,  svetlo je oko 10 sati bilo najslabije dok je oko 16 bilo najjače.

Masako Kobajaši, Daisuke Kukuči i Hitoši Okimara ove fenomene objašnjavaju sa različitim hemijskim reakcijama razmene materija u telu, pri kojima svetlosna energija biva prenesena kroz fluorofore. To su elemantarne ćestice, koji prema ovim naučnicima oslobađaju svetlo pri prelasku iz stanja više energije u stanje niže energije.

Ovi naučnici upućuju objašnjavajući  ovu  povezanost na studije pronalazača biofotona Fric Albert Popa, i došli do istog ubeđenja: „Svi živući organizmi izračuju ekstremno slabu svetlost.“

Pop se još od 80-ih bavi fenomenom biofotona. Dovodi ih i vezu sa vitalnošću i zdravljem organizma i razvio je metode  kojima može da proceni i analizira različite odnose izračenja.

Tako ćelije raka, prema njegovom iskustvu, zrače drugačije nego zdrave, homeopatska sredstva menjaju svetlenje bioloških ćelija na drugi način i neki duhovni iscelitelji postižu pri svojim tretmanima biofotonsko zračenje, koje je i do 1000 puta iznad normalnog nivoa.

Dokazi japanskih naučnika su tim vredniji, s obzirom da je Pop za svoja otkrića da sve žive ćelije zrače, bio predložen za Nobelovu nagradu koju nije primio već je nažalost proglašen u naučnim krugovima  za „ezoteristu“ u pogrdnom smislu.

>

Tim Fondacije “Arheološki park: Bosanska piramida Sunca” otkrio je dvije prostorije u kompleksu podzemnih tunela “Ravne”. Prostorije su pronađene nakon što je stručni tim Fondacije započeo s čišćenjem jednog tunela koji je bio sastavni dio tzv. “Novogodišnje raskrsnice”. Ova raskrsnica je  udaljena 220 metara od ulaza.

Nakon izbacivanja naslaga šljunka kojom je bila zatrpana ova raskrsnica radnici Fondacije ušli su u prostoriju visine četiri metra, dužine osam metara i širine oko četiri metra. To je do sada najveća pronađena prostorija površine 32 kvadratna metra. Iz ove prostorije se račva čak sedam tunelskih prolaza u različitim pravcima. Svi su oni zatvoreni ubačenim šljunkovitim materijalom.

Nakon što je tim Fondacije započeo s čišćenjem jednog od tih prolaza ispostavilo se da je na samo dva metra od prve prostorije locirana druga prostorija. Njena visina je četiri metra, a površina oko 16 kvadratnih metara.

Ove dvije postorije su odjeljene pregradnim zidom od konglomerata. Nakon ulaska zraka u prostorije došlo je do manjeg osipanja konglomeratnog materijala s plafona i sa strana. U toku je podgrađivanje ovih prostorija kako bi istraživači i turisti mogli bezbjedno posjećivati lokaciju. U prostorijama su pronađena dva suhozida koji zatvaraju ulaz u bočne prolaze i nekoliko kamenih ploča koje su ostavljene za daljnju arheološku obradu.

Ventilacija u tunelskim prolazima je i dalje odlična. Udaljenost Bosanske piramide Sunca od ovih galerija je oko 2,5 km. Kompleksu prahistorijskih podzemnih tunela je, pronalaskom ovih galerija, dodatno podignuta arheološka vrijednost.

Bosnian Pyramid of the Sun <info@piramidasunca.org>

Da bi cara koji je bankrotirao, snabdeli finansijskim sredstvima, Mefisto daje na štampanje papirni novac.. Štampanje papirnog novca ima izvestan magijski karakter. Umesto da pretvara olovo u zlato, moderna privreda pretvara papir u novac

Prevela i priredila Branka Mraz

Hans Kristof Binsvanger, 80- godišnji ekonomski stručnjak, u svojoj knjizi Novac i magija analizira modernu ekonomiju i to na osnovama Geteovog Fausta. Kao temelj za svoju tragediju Gete je uzeo legendu o alhemičaru Faustu iz 16. veka koji je prodao đavolu dušu u zamenu za moć i užitak.

Gete, veliki dalekovidi duh, prepoznao je pred kakvim zahtevima i opasnostima stoji ekonomija u razvitku. Preko deset godina Gete je bio na Vajmarskom dvoru privredni i finansijski ministar, tako da se sa ekonomskim pitanjima intenzivno bavio.

Faust je čovek koji teži za srećom i ispunjenjem. On nije mogao dostići to što mu je Mefisto obećao u zamenu za dušu, ni u ljubavi prema Greti tako povezanoj sa zadovoljstvom i požudom a ni u svojim putovanjima kroz mistični svet duhova. Na kraju svog života, Faust je dobio od cara pravo da zadobije komad zemlje od mora kopanjem kanala. Pretvaranje u ekonomski korisno zemljište dešava se na račun dvoje starih parova čije su kućice i bašte bezobzirno žrtvovane projektu zadobijanja zemljišta a koji su „od straha pali obezdušeni“.

U trenutku kada Faust misli da je postigao svoj najviši cilj, on oslepi. Čuje kopanje radnika i misli da oni zadobijaju novu zemlju, ali u stvarnosti kopaju samo grob.

Da uprkos svemu Mefisto nije zadržao Faustovu dušu, pokazuje Geteovu optimističku sliku čoveka. On je na zlo gledao kao na dinamički deo one snage koja postiže dobro. Kada je Faust pitao Mefista pri prvom susretu ko je on, ovaj je odgovorio: ..„Deo sam one sile koja uvek hoće zlo, a uvek dobro postiže“…“ Ja sam onaj deo, od dela koji na početku beše sve, deo sam tame koja rađa svetlo.“ Faustova duša na kraju biva spašena od viših sila, kako je Gete objasnio “Onog, ko se zaista trudi, možemo izbaviti.“

Binsvangerovo posmatranje tragedije je fascinantno. Bavi se među ostalim i sa scenom u carskoj palati iz Fausta II 1. čin, u kome se radi o zadobijanju novca. Da bi cara koji je bankrotirao, snabdeli finansijskim sredstvima, đavo tj. Mefisto daje na štampanje papirni novac sa carevim potpisom. Zalog su rudna blaga koja se još nalaze neiskopana u zemljištu carstva. Tako postaje nešto što nema svoju realnu vrednost-papir, sredstvo plaćanja, eko­nom­ski sti­mu­lans.

U vre­me­ni­ma kre­dit­nih kri­za je Ge­te­o­vo re­mek de­lo ključ­ni tekst

Bi­nsvan­ger to ova­ko tu­ma­či: „Mo­der­na pri­vre­da, u ko­joj cen­tral­nu ulo­gu igra pra­vlje­nje pa­pir­nog nov­ca, je na­sta­vak al­he­mi­je ali sa dru­gim sred­stvi­ma“.

Nje­go­va knji­ga po­či­nje tvrdnjom da je pre sve­ga Fa­ust II „ ne­ve­ro­vat­no ak­tu­e­lan“. Po­čet­kom 19. veka Ge­te je vi­deo una­pred ono u šta smo svi sa­da ube­đe­ni: da je pri­vred­ni rast od po­seb­ne va­žno­sti za spo­lja­šnji raz­vi­tak čo­ve­čan­stva. „Po­seb­no u vre­me­ni­ma kre­dit­nih kri­za je Ge­te­o­vo re­mek de­lo ključ­ni tekst“ ob­ja­šnja­va Binsvanger.

Pre­ma le­gen­di Fa­ust je bio al­he­mi­čar. Štampanje papirnog novca ima izvestan magijski karakter. Ekonomisti žele sa što manje troškova da postignu što veću dobit, kao i alhemisti sa malo sredstava zlato i večiti život. Binsvinger kaže na to: „Obeležje magije je da se postiže nešto lako, bez truda i to brzo i neograničeno. Pomislite na mađioničara koji jednim pokretom ruke izvlači iz rukava čitav niz maramica. Umesto da pretvara olovo u zlato, moderna privreda pretvara papir u novac. To stvaranje papirnog novca u modernoj privredi, prevazilazi prirodne granice stvaranja vrednosti.“

Mefisto je Fausta doveo na ideju da nagovori cara da štampa novac sa svojim potpisom. Mefisto kao „ deo one sile koja stalno zlo želi“ očekuje da će se puštanjem novca u opticaj postići veća potrošnja zatim inflacija i haos. Međutim Faust koristi novac u zadobijanju zemljišta između ostalog i tako podstiče ekonomiju. Na taj način izneverio je Mefistova očekivanja „koji stalno zlo želi„ i ponovo u izvesnom smislu, „postiže dobro.“ Novostvoreni novac je investiran u stvaranje vrednosti. To je alternativa za inflaciju. Faustov san prividno može biti trajan.

Danas banke poseduju licencu da rade sa žiralnim novcem

U Faustu car predaje privilegiju bankama da izdaju novčanice i tako prave novac. I to je još uvek tako. Danas banke poseduju licencu da rade sa žiralnim novcem. Država ih podržava tako što sav fiktivni novac pretvara u zakonsko sredstvo plaćanja.

Geteov Faust kaže „Gospodarstvo zadobijam, imovinu“. Žiralni novac može postati imovina, realnost.

Sa druge strane Gete uvodi u komad tri divlja stvora, Raufebold, Habebald i Haltefest što je na nemačkom jeziku jasno da se radi o sirovom nasilju, pohlepi i tvrdičluku.

Čovek je sebe proglasio gospodarem sve tvorevine. U to vladanje prirodom spada takođe i vladanje prirodnim silama. Faust je snevao o tome da snagu plime i oseke koristi kao večite, neograničene i beskrajne izvore energije. Jer samo, mislio je, onaj ko prirodne sile potčini može stvarati „vrednosti“ a da ne ulaže rad, taj može večito živeti na ovom svetu.

Binsvanger vidi Fausta kao prototip modernog čoveka koji nema „ispunjen trenutak“. U svojoj početnoj opkladi sa Mefistom Faust je uključio vreme. On će „svoje vreme“ rado dati ako u nekom uzvišenom trenutku bude mogao reći „ Zastani! Tako je lepo.“ Bio je ubeđen da mu Mefisto ne može ništa ponuditi da bi ovo ikad izgovorio. Kada je ipak izgledalo da bi to moglo biti, jer je Faust u oduševljenju da je ovladao silama prirode izrekao „predosećaj tako velike sreće, uživam sada u ovom uzvišenom trenutku“, otkucao je njegov čas i pao je mrtav.

Vladanje prirodom vodi do uništenja okoline. To je druga strana medalje. Gete to u Faustu pokazuje kroz proterivanje staraca iz idiličnog života na obali. Taj život na obali može se posmatrati kao simbol za zadržavanje na granici umerenosti.

U alhemiji Kamen mudrosti je sredstvo za pretvaranje olova u zlato. U Faustu kapital ima ulogu kamena, stvara sve više „mrtvog“ novca. U izvesnom smislu se ovde radi o dinamičnom aspektu kapitalističkog sistema a time i naše prirode. Naša ekonomija, kao i naša priroda nema svoj krajnji cilj. Nikad nećemo završiti, nikad nećemo dokučiti sreću jer leži zarobljena u trci ka neprekidnom napredovanju. Tehnološki napredak i neograničena potrošnja za to potrebnih sirovina su pretnja čoveku i nose u sebi sopstveni kraj. Mi smo kao Faust koji je na kraju uvideo da je pregazio leševe da bi ostvario svoj ekonomski projekat: večnu sreću na ovom svetu.

Tako i investicioni bankari vide sebe kao gospodare Univerzuma, međutim tu ulogu oni ne mogu da ispune i to onda vodi u finansijsku krizu, mefistovski haos.

Kao i čarobnjakov šegrt, u jednom drugom Geteovom delu, prizvali su sile kojima ne mogu da ovladaju.

Postizanje neprestanog ekonomskog rasta je kao i u Faustu, crvena nit ljudske tragedije.

Odgovor i rešenje Binsvanger je dao u sledećoj knjizi Napred ka umerenosti.

sa kineskog prevela Nataša Kostić-

Čupati mladice da bolje rastu - 拔苗助长

U državi Song je živeo jedan seljak koji se strašno sekirao što mladice u njegovoj bašti rastu vrlo sporo. Svaki dan je odlazio u baštu, sedeo pored i posmatrao mlado povrće. Tako je prošlo nekoliko dana, a njemu se činilo da mladice nisu ni malo porasle, te je postao jako nervozan, šetao je levo – desno pričajući sam sa sobom: “Šta da radim kako bi moje mlado povrće brže izraslo? Moram da smislim neki dobar plan!”

Sledećeg jutra je seljak trčećim korakom pohitao ka bašti i čim je stigao do nje, počeo je da vuče na gore svaku biljčicu ponaosob, toliko je bio zauzet da je ostao u bašti do predvečerja, sve dok svaku mladicu nije izvukao na gore. Kad je završio “posao”, posmatrao je mladice koje su zaista izgledale veće nego pre, i bio je jako zadovoljan svojim radom.

Kada se vratio kući, umorno ali i samozadovoljno je saopštio svojim ukućanima: “Danas sam stvarno premoren od posla, ali sam zato pomogao našim biljkama u bašti da porastu brže nego što bi same rasle.” Kad je to čuo njegov sin, brzo je otrčao do bašte, kad tamo – imao je šta i da vidi: sve biljke su već bile uvenule i polegle po zemlji!

Kineski filozof Mencije (371. – 289.god.p.n.e.) je ispričao ovu alegoriju kako bi prikazao štetu koja nastaje kršenjem prirodnog zakona razvoja neke pojave, stvari ili bića, usled subjektivne nestrpljivosti i nepromišljene užurbanosti. Stvar koja je imala lep početak i potencijal razvoja je uništena preteranom i nepotrebnom nervozom da se nešto brže završi, čime je osoba pokazala elementarno nepoznavanje prirodnog toka stvari. Poslovica “čupanjem pomagati mladicama da rastu” se i u savremenoj Kini vrlo često koristi u gore navedenom značenju i kontekstu.

Kravi svirati liru - 对牛弹琴

U vreme Zaraćenih država, živeo je jedan muzičar po imenu Gong Mingyi koji se bavio komponovanjem i sviranjem na liri. On je bio pravi virtuoz u sviranju lire, svi su voleli da ga slušaju i jako su ga poštovali zbog njegovog talenta i umeća.

Kada je lepo sunčano vreme, voleo je da ode u prirodu da svira. Jednoga dana, uputio se ka obližnjem šumarku, na prijatnom prolećnom vetru su se nežno njihale grane žalosne vrbe, a u blizini je jedna stara smeđa krava pasla travu. Doživevši kravu kao svoju publiku, Gong Mingyi je sa najvećim entuzijazmom na liri zasvirao vrlo sofisticiran muzički komad. Međutim, krava je totalno nezainteresovano nastavila da pase. Gong Mingyi je pomislio da je ova melodija isuviše ozbiljna da bi je krava razumela, te je promenio tonalitet i krenuo da svira nešto mnogo jednostavnije. Međutim, krava je i dalje ostala indiferentna prema njegovom muziciranju i nastavila mirno da žvaće travu. Gong Mingyi se sada već razbesneo, svim svojim umećem zasvirao je pesmu koju najbolje zna! Ovaj put, krava je samo mahnula repom kako bi oterala obada koji joj je stao na slabinu i neumorno nastavila da pase.

Kada je Gong Mingyi najzad shvatio da je stara smeđa krava potpuno nezainteresovana za njegovo muziciranje, osetio je veliko razočarenje. Vratio se potišten kući, a kad je svojim najbližima ispričao šta se desilo, oni su ga tešili: “Nemoj da se sekiraš i da gubiš samopouzdanje! Muzika koju ti komponuješ i sviraš je predivna, samo što nije za kravlje uši!”

Na osnovu ove pričice nastala je poslovica “kravi svirati liru” koja se i danas često koristi u Kini, i znači da osobi koja je na nižem stepenu duhovnog razvoja pokušavate da objasnite uzvišene istine i principe. Ova poslovica bi se najpribližnije mogla uporediti sa našom izrekom “bacati bisere pred svinje”.

Čovekoljubivi vladar je nepobediv 仁者无敌

Kralj Liang Hui se žalio Menciju: “Država Jin je oduvek bila najjača država u podnebesju, to je opšte poznata stvar. Ali, otkad sam ja na vlasti, na istoku smo poraženi od države Qi, tu sam izgubio najstarijeg sina; na zapadu nam je država Qin zauzela 700 lija teritorije; na jugu trpimo poniženja od strane države Chu. Mnogo se stidim zbog svega toga i ne znam kako da se iskupim pred svim postradalima u ratovima.

Kralju Liang Hui-u Mencije na to odgovara: „Onaj ko ima samo 100 lija zemlje može da postane kralj podnebesja. Prema narodu treba da vodite politiku čovekoljublja, da umanjite kazne, smanjite poreze, duboko preorete zemljište, i iskorenite korov. Mlade ljude treba da motivišete da u slobodno vreme neguju svoj moral u smislu odanosti prema roditeljima i starijima, kako u porodici tako i u društvu, i oni će biti spremni da se suprotstave vojskama država Qin i Chu. Ima država koje ne brinu o svome narodu i seljacima, pa narod ne uspeva da odgoji dovoljno žita i povrća da prehrani svoje roditelje, roditelji trpe hladnoću i glad, a porodice se raspadaju. Vi, kralju, treba da napadnete takve zemlje koje ne brinu o svom narodu, tada Vam je pobeda zagarantovana. Zato se kaže „vladar čovekoljubac je nepobediv, nadam se da Vaše Visočanstvo neće mnogo oklevati u izboru svog pravca.“

>

Priredila: Branka Mraz -

U okviru 11. Simpozijuma DGEIM u Heidelbergu dr. Volkamer je održao jedan značajan govor. On već dri decenije sprovodi istraživanja u graničnim oblastima svesti i materije. Njegove revolucionarne teorije značajno doprinose proširenju vidika u prirodnim naukama i objedinjuje oba velika pravca u fizici: Kvantnu mehaniku i Teoriju relativiteta.

Pristup problemima bazira na strogom logičkom i naučnom razmatranju i svoje teze obrazlaže čvrstim činjenicama. Njegovi senzacionalni zaključci potkrepljeni snažnim dokazima se teško mogu pobiti, što bi i mogao biti razlog da je ignorisan od strane konzervativne nauke.

Dr Klaus Volkamer objašnjava fenomene kao što su eter, zemljino zračenje, ne-elektromagnetske aspekte elektrosmoga, skalarne talase, brzine veće od brzine svetlosti, planetarna zračenja, telepatski prenos misli, morfogenetska polja, joga levitaciju, meditaciju, poziva se na Indijijska vedska znanja. Ne samo tajanstveni izrazi poput “tamna materija” i “tamna energija” dobijaju sadržaj, već i kvantne misterije, Informaciona medicina, pa čak i karma i ponovno rođenje postaju objašnjivi njegovim teorijama.

Finotvornost – prastara misterija!

Njegova sveobuhvatna postavka jedne sveprožimajuće nevidljive – finotvorne materije kao i dosad nepoznatih delujućih sila, koje sjedinjuju i pokreću sve živo, predstavlja jedan homogeni most između prirodnih i spiritualnih nauka.

Ukazuje na najnovija otkrića u astrofizici koja pokazuju da u svemiru postoji 96% nedefinisane “tamne” materije i energije koje se ne mogu dokazati pomoću poznatih instrumenata. Za nas vidljivi svemir predstavlja samo 4% od ukupne mase koja postoji! Iz toga je dr. Volkamer razvio teoriju “suptilne mase”. Prema tome ne samo da svaki element i sve elementarne čestice, svaki molekul i konačno svako živo biće poseduje i finotvornu strukturu.

Dr. Volkamer je u daljnjem izlaganju izjavio da je ceo prostor 12- dimenzionalan sa trostrukim samoprožimajućim univerzumom (što u međuvremenu tvrde i drugi naučnici – teoretičari).

Normalan čovek rukovođen čulima (kao i njegovi aparati) su pritom u 1.= četvorodimenzionalnom prostoru ograničenih opažanja. Osim toga postoji i ograničenje kolektivnog polja koje takođe ometa čovekovu percepciju. Kroz delovanje i usmerenje našeg mišljenja i osećanja kao stvaralačka bića mi gradimo našu realnost i time potvrđujemo staru šamansku mudrost „Energija sledi usmerenje“ kao bezvremensku istinu.

Grubotvorno fizičko telo se kreće kroz prostor i za nas vidljivu realnost i susreće prostorne kvalitete, dok se finotvorno besmrtno telo kreće kroz oba paralelna univerzuma i susreće tamo pohranjene vremenske kvalitete . Na grubotvornom nivou smo razdvojeni a na finotvornom smo jedno.

Takođe i nebeska tela zrače finotvorna zračenja i povezuju tako ljude sa svemirom (Astrologija). Time se podupire i teorija i proces transformacije sa rastućim zračenjem i delovanjem Prasunca koju je izložio dr. Dieter Broers u svojoj knjizi i filmu “(R)evolucija u 2012“ i dobija realnu pozadinu. Fantastične mogućnosti koje se otvaraju kroz podizanje više svesti dr. Volkamer vidi i u smislu novih izvora energije koje ima dovoljno na finotvornoj osnovi.

Dr. Volkamer: „Univerzum je jedan organizam koji je u višim dimenzijama umrežen i to brzinoma iznad svetlosne sa puno grubotvarnih i s tim odvojenih individualnih pojavnih struktura !“

Uostalom to sve odgovara jednoj nevidljivoj univerzalnoj prožimajućoj životvornoj energiji.

Dr. Volkamer kreira svojim radom novu nauku o životu. On pokazuje put duhovne primene ovih materijalnih polja koji otvaraju mogućnosti proširenja svesti kroz meditaciju ili neke druge načine. Ovaj pionir nove nauke i novog vremena daje značajan doprinos shvatanju smisla našeg postojanja: razvoj i proširenje svesti.

Suptilno proširenje svesti kao produbljenje našeg pogleda na svet

U svojoj knjizi, „Lebenskraft & Feinstofflichkeit“ (Životna snaga & finotvornost), autor je izneo neverojatno opsežan opis eksperimentalne i teorijske osnove, za nauku potpuno nepoznate, ali realne i sveprožimajuće finotvarnosti.

U ovoj drugoj knjizi na ovu temu, dati su dalji eksperimentalni dokazi i karakterizacija finotvornosti koji predstavljaju zajedno sa izlaganjem iz njegove prve knjige pregnantnu i svima razumljivu formu. To rezultira potpuno ukupnim proširenim finotvornim pogledom na svet koji se proteže od izvora životvornosti, prostor-vremensku geometriju do nastanka materije iz suptilne i svesne osnove. Po tome sve postojeće u svemiru nosi u sebi klicu života, što je današnjoj nauci nepoznato i fenomeni egzistencija tzv. mrtve materije su pre izuzetak nego pravilo.

O autoru: Volkamer Klaus, rođen 1939 u Cvajbrukenu, slobodan istraživač, pisac i konsultant. Njegova naučna karijera započeta je diplomom hemičara na Univerzitetu u Minhenu. Na Univerzitetu u Friburgu 1969. je promovisan je u Dr. rer. nat. Fizičke hemije i u istoj godini bio je nagrađen za naučna istraživanja. Od 1970. angažovan u međunarodnu hemijskoj kompaniji na razvoju velikih procesa sa licencom za ceo svet i primijenjenih preko 40 patenata i šest stručnih publikacija. Od 1985. slobodni istraživač i predavač uposlen na razradi svoje teorije radi finotvornog proširenja prirodnih nauka.

Finotvornost čini neku vrstu “vis vitalis” (životnu snagu), za prirodu je od presudne važnosti. Njegova istraživanja tokom 25 godina nam daju značajne smernice koje mogu biti od značaja za poboljšanje svakodnevnog života.

Snimak predavanje sa simpozijuma: http://www.youtube.com/watch?v=84KIBNm1bnc

>

Naučnik Vladimir Skulachev sa Moskovskog Universiteta Lomonosov je uspeo zahvatom u ćelijski mehanizam da odloži starenje kod miševa. Miševi su znatno kasnije počeli da stare i ostajali bi duplo duže mladi. Nažalost nisu živeli duplo nego samo nešto duže.

To je postignuto ubacivanjem jednog 1,5nm (0,0000015mm) malog molekula sa prikrivenim, pozitivno naelektrisanim jonom koji biva privučen od strane mitohondrije. Vezivanjem na njenu membranu taj molekul preparata zahvata slobodne radikale.

„Pitanje je da li mi ljudi uopšte treba duže da živimo“ – izjavljuje taj naučnik. „Ali jasno je da želimo što duže da ostanemo mladi, snažni i zdravi.“ – a upravo to je uspelo sa životinjama. „Mi smo navikli da je starenje neizbežno“, kaže Skulachev.

„Pri tome je naučnicima davno poznato da neke životinje ne stare. To znači da je biološki moguće živeti i ne stariti.“ Začuđujući primer je južnoafrički glodar - Heterocephalus glaber koji živi po 30 godina bez da stari. Ne dobija ni rak ni srčane bolesti niti staračku slabost. Živi bez starenja, sve dok ne bude progutan od neke druge životinje.

Takav život treba omogućiti i ljudima.

Mehanizam koji pomaže da se eliminišu slobodni radikali

Procesom starenja upravlja oksidacija slobodnih radikala. U mitohondrijama, koje su pokretačke snage ćelija,

se stalno odvija proces pri kome kroz disanje doveden kiseonik reaguje sa unesenim hranljivim materijama. Slobodni atomi kiseonika koji nastaju metabolizmom napadaju okolinu, pa i DNK u mitohondrijama. Kod starih ljudi je dokazano postojanje izmenjenog genetskog materijala u mitohondrijama koje treba da daju energiju organizmu. Što su više napadnute te ćelije zadužene za ćelijsko disanje, to se više proizvode agresivni oksidansi. Zdrava ćelija izbacuje antioksidanse iz ćelijske membrane kako bi bili zahvaćeni slobodni radikali i neutralizovani.

I kod ostarelih životinja su Moskovski istraživači utvrdili regeneraciju po unosu preparata. Pre svega bi primena pomogla kod očnih bolesti koje nastaju u starosti ali i kod infarkta, moždanog udara i raka.

Vladimir Petrovich Skulachev (born 25.02.1941) is a Soviet and Russian biochemist, Ph.d. in Biology, a full member of the Russian Academy of Sciences.