Kroz prostor i vreme

Rešenje globalne krize  moguće je samo kroz evoluciju svesnosti pojedinca -

Autor: Miša Vasić -

Turbulentno ispoljavanje aktuelnog procesa globalizacije ima za posledicu odsustvo stabilnosti različitih identifikacionih društvenih matrica: demontiraju se države sintetisane na prevaziđenim idejama, stvaraju se nove sinteze zasnovane na realnim principima integracije. Ove tokove prate i važniji kulturno - sociološki fenomeni: na sceni je preispitivanje postojećih modela, počevši od nacionalnog suvereniteta, pa sve do dogmi konvencionalne duhovnosti. Porodična i polna neprikosnovenost takođe pada pod udarom feminizma i osvojenih seksualnih sloboda alternativnih orijentacija. Zvanična medicina se sukobi sa čitavim dijapazonom naturalističko-spiritualnih opcija lečenja, te gubi autoritet. Zvanična nauka se zaglibila u puki materijalizam i nekoherentnost kvantne teorije sa teorijom relativiteta. Na vrata kuca nova holistička paradigma, od Dejvida Boma (fizika) do Ruperta Šeldrejka (biologija).

Dolazi do inflacije ideja, što dovodi do odsustva smisla. Individue se, radi duhovnog i habitalnog opstanka, ujedinjuju u neformalne grupe, koje su moguće zahvaljujući blagodetima interneta, satelitske mobilne telefonije, i drugih vidova umreženja novih tehnologija povezivanja. Stvaraju se nove veze u realnom vremenu, koje definišu vrednosti bazirane na statističkoj težini izbora slobodnih pojedinaca, od izbora muzike, preko vidova konzumerizma do novih naučnih modela.

Tako dolazimo do paradoksa vladajućeg interregnuma: na nivou zvaničnog, institucionalno diktiranog modela za sve oblasti, postoji sukob nebrojeno mnogo opcija, te zvanična paradigma zapravo i ne postoji, jedino što se vidi je sukob nepomirljivih ideoloških modela. S druge strane, potpražno, a putem prirodnog zakona, neumoljivošću statistike, pojedinci, high-tech povezani, slobodno i spontano redefinišu sve vrednosti. Da to nije puki hir tehnološki obrazovanih marginalaca, svedoči i krajnja ozbiljnost kojom su spin-doktori, tokom poslednjih američkih izbora, pristupili internetu, kao značajnom mediju za polje uticaja / dejstva na javno mnjenje.

Pošto, dakle, odgovor na pitanje krize vrednosti dolazi odozdo, preko slobodnih ljudi van institucija, postavlja se pitanje pravaca i perspektiva razvoja vrednosti pomaljajuće globalne kulture. Da li je u pitanju težnja ka anarhiji ekstremnog individualizma, ili smislena evolucija svesti? Da bi smo dali odgovor na ovo pitanje, potrebno je da se izmestimo iz priče o društvu, i vratimo se tamo, gde se jedino može naći ispravan odgovor, a to je pojedinac i nadasve njegov stupanj svesnosti.

Osnovna podela razvoja svesti, sa stanovišta različitih aspekata, bila bi na pred-konvencionalni nivo (pojedinac koji čini osnovu predmodernog društva, koje je kolektivističko i fundamentalističko), konvencionalni nivo (neophodan za pojedinca kao osnovu modernog društva, ali koje suverenitet prenosi na državu-naciju) te post-konvencionalni nivo (ako se dosegne u dovoljnom broju pojedinaca, moguća je perspektiva razvoja post-modernog globalnog društva evoluirane svesti, sa naglaskom na individualizam i pluralizam vrednosti). Samo razvojem svesti do stepena post-konvencionalnog nivoa, moguć je dalji razvoj društva i prevazilaženje trenutnih svakovrsnih podela. Prevladavanje egoizma, jačanje samosvesti i zauzimanje realne pozicije u odnosu na zajednicu, prirodu i kosmos, prihvatanje pune odgovornosti za svoje postupke, kao i proširenje polja svesnosti na nad-individualne svetove, entitete i energije (arhetipove), jedini su preduslovi za razvoj kako pojednca, a posledično i društva, koji bi bio u skladu sa kosmičkim zakonima višega reda. Bez toga, na ovom stepenu tehničkog i tehnološkog razvoja, postoji ozbiljna opasnost da civilizacija skrene u različite vidove samorazaranja. U daljem tekstu će se razmatrati različiti pristupi / uglovi klasifikovanja razvoja svesti, od strane nekoliko istraživača koji su se bavili ovom temom.

G. I. Gurđijev (ruski antropološki eksperimentator prve polovine XX veka) izvršio je podelu ljudi na nekoliko kategorija. Kategorije koje spadaju u pred-konvecionalni nivo su one, koje, po njemu, poseduju odsustvo sopstvene volje, i ponašaju se poput psihičkih automata, bez svesti o sebi, celini i voljnoj interakciji sa celinom. To su:

1. Pojedinci sa težištem u intelektualnom centru - oslanjaju se na teorije i mentalne konstrukcije koje su individualne i objektivno neproverljive, alhemičarsko «znanje vodom» (analogno Jungovom mislećem tipu)

2. Pojedinci sa težištem u emotivnom centru - oslanjanje na znanje subjektivnog afiniteta/neafiniteta koje ne odgovara objektivnom znanju (analogno Jungovom čuvstvenom tipu)

3. Pojedinci sa težištem u motoričko-instinktivnom centru - oslanjanje na znanje identifikacijom ili instinktom, žudnja za zadovoljenjem potreba i težnja za udobnošću (analogno Jungovom osetnom tipu)

Kategorija koje spada u konvencionalni nivo je:

4. Pojedinci sa težištem u idejama, vrednostima i aktivnom odnosu prema unutarnjem. Posmatranje sebe, teleološka usmerenost, primanje znanja sa viših nivoa, svest o svojoj suštini (analogno Jungovom osvešćenom «ja», odvojenom od arhetipova)

Kategorije koje spadaju u post-konvencionalni konvencionalni nivo su:

5. Pojedinci koji imaju jedinstvo, već se kristalizovalo «ja», ne mogu da se vrate na raniji stupanj, poseduju jedinstveno i nedeljivo znanje, koje potiče od bića (analogno Jungovom kristalizovanom «ja»)

6. Pojedinci koji dosežu potpuno znanje i svest, ali to nije njihovo permanentno stanje (analogno Jungovom odnosu «ja»-«sopstvo»)

7. Pojedinci sa voljom, svečću, trajnim ja i besmrtnom individualnošću (analogno Jungovom «sopstvu», a kroz istoriju npr. paradigma Isusa Hrista)

Žan Pijaže (švajcarski psiholog epistemološke orijentacije) se bavi kognitivnim mogućnostima čoveka, koje direktno formiraju njegov stepen autonomije. Tek pojedinac sa sposobnošću operacija formalnog mišljenja doseže konvencionalni stupanj razvoja, koji je sposoban da racionalno prihvata ponuđenu društvenu paradigmu. Pred-konvencionalni kognitivni stupanj sve svodi na slike konkretnih mislenih operacija, koje motivišu na «akciju» baziranu na emotivnom učešću i trenutnoj pred-logičkoj identifikaciji sa konkretnim slikama ispoljenim u svesti. Na to se i svodi sukob današnjih predmodernih fundamentalizama (plod «konkretnih» operacija mišljenja) i modernih racionalnih preostalih država-nacija (plod «formalno-operativnog mišljenja», sklonost ka racionaliizaciji, prihvatanju poponuđenih «rešenja», pod uslovom da sadrže logična «objašnjenja»). U polju interneta i neformalnih umreženja, međutim već postoje individualisti i pluralisti, nad-nacionalni i nad-kolektivni, sa karakteristikama post-formalnih kognitivnih operacija (integrisanje simboličko-arhetipskih sadržaja svesti, upotreba zrele intuicije, prevazilaženje «zvanično» ponuđenih modela) koji predstavljaju post-konvencionalnu svest kao klicu mogućeg globalnog razvoja baziranog na slobodnom mišljenju a u skladu sa prirodnim zakonima koji se projavljuju kroz intuitivno saznanje i sinhronicitet.

Džejn Levinger (američka istraživačica psihologije razvoja) proučava zrelost razvoja «ega» (ili, kako bi Gurđijev rekao, «bića») sa stanovišta okrenutosti prema sebi (pred-konvencionalni stupanj). Tako infantilni/ impulsivni / samozaštitnički ego čini osnovu destruktivnih, anti-društvenih trendova viđenih u istoriji ali i aktuelnih u sadašnjem vremenu. Njemu se suprotstavlja konformist / samosvestan / svestan nivo razvoja. On čini osnovu modernog društva kao borac protiv emotivnih fundamentalizama predmoderne, ali, kako nekritički usvaja društvene vrednosti kao unapred zadate bez ličnog preispitivanja, tako ujedno i predstavlja tipičnog «čoveka organizacije», gradivni element modrene države-nacije, koja, bez ikakvog odnosa ka nadsvesnom i bez intuitivnih uvida i zaokreta, može uvesti čovečanstvo u glib materijalizma, birokratskog totalitarizma i uništenja prirodnih ekosistema. Tek post-konvencionalni tipovi individualist / autonoman / integrisan koji prihvataju univrzalne kosmički zadate vrednosti pa ih transponuju u društvene, nosioci su pozitivnih trendova razvoja budućnosti.

Robert Selman (američki psihoanalitičar, teoretičar razvoja i prevencije sukoba) se bavio problemom «zauzimanja perspektive». Mala deca, kao i pojedinci pa i društvene grupe nediferenciranog ega spadaju u pred-konvencionalni stupanj (nikakva / nediferencirana / socio-informaciona perspektiva), što je karakteristično za pred-moderna društva. Radi se o tome da se zauizima perspektiva obeležena ličnim interesom i korišću, te potreba da se tuđa perspektiva, putem indoktrinacije, dovede na «svoju liniju». Ovo je osnova svih fundamentalizama. Konvencionalni nivo predstavljaju samo-refleksivna (mogućnost empatije) i perspektiva treće strane (mogućnost prihvatanja različitih paradigmi i traženje kompromisa), što je odlika modernih društava. Post-moderno društvo traži post-konvencionalni nivo zauzimanja perspektive, te zauzima, redom: društvenu (shvatanje da i «neutralni» posmatrač zaključuje na osnovu sopstvenog društvenog nasleđa) relativističku (shvatanje da su «objektivni» stavovi doneseni na osnovu ne samo društvene, već i lične konstitucije, te oslanjanje na zrelu intuiciju) i univerzalnu (prevazilaženje ličnog, društvenog i kulturnog nasleđa i dosezanje istinske objektivnosti). Tek tada se mogu nadrasti naizgled nepomirljivi stavovi - prevazilaženjem i jednog i drugog.

Lorens Kolberg (američki psiholog, sledbenik Pijažea, observirao etička pitanja) je istraživao stupnjeve moralnog razvoja. Najviši stupnjevi ličnog razvoja proističu iz paralelnog razvoja naše kognitivne sposobnosti kao i naše etičke priorode. Značajan deo moralnog razvoja sastoji se od odbacivanja društvenog uslovljavanja. Kroz moralni razvoj, dostignuta je mogućnost da se iskorači iz društvene realnosti i objektivno preispita opšteprihvaćeni moral date kulture. Trenutni moral teži, kao i svaki moral, da obezbedi opstanak posebnih grupa. Možemo pobeći iz društvene realnosti naše kulture, ne tako što ćemo se buniti protiv nje, već pre usvajanjem spone nove moralne filozofije, bazirane na više prosvetljenom i naučnom pogledu na svet. Ovo je bazirano na objektivnom posmatranju postojeće realnosti. Bilo da su nekome oči otvorene ili zatvorene, bilo da je on prisutan ili nije, priroda fizičkog univerzuma postoji i ne može biti racionalno negirana. “…Gravitacija je, npr. realnost, u koju nam ne bi valjalo da ne poverujemo; To je iznad fakta da ste hrišćanin ili Jevrejin; Iznad bilo koje religije ili sistema verovanja: ako ispadnete kroz prozor, povredićete glavu!…” - Kolberg

Tri post-konvencionalna stupnja predtavljaju najrazvijenije stepenice moralnog razvoja. Odluke su bazirane na razmatranju zajedničkih vrednosti pre nego na sebičnim interesima ili slepom prilagođavanju socijalnim standardima. Pojedinac 5. stupnja opaža svoju dužnost u uslovima društvenog ugovora, prepoznajući arbitrarnu prirodu pravila napravljenih za dobrobit sporazuma. On izbegava kršenje prava pojedinaca, ili nasilje protiv dobrobiti zajednice.

Pojedinac 6. stupnja postaje nezavistan od uticaja kolektivnog morala i kreira svoj sopstveni moralni kod. On se snažno oslanja na sopstvenu savest (Gurđijev takođe ima ovaj cilj) i uzajamno poštovanje sa drugima. On prepoznaje univerzalne principe koji podcrtavaju društvena angažovanja i traži da ih primeni kao dosledne principe moralnog prosuđivanja.

Kolberg nadalje spekuliše da može postojati i sedmi stepen (Transcedentalna moralnost ili moralnost kosmičke orijentacije) koja može voditi ontološkim verovanjima sa moralnim promišljanjem. To je osnova svake nauke koja prihvata principe ezoterije, od Junga, ili, radikalnije, R. Štajnera, pa nadalje…U doba materijalizma, ovo može delovati kao praznoverje, ali u svim istorijskim trenucima krize kulturnih modela, dešavale su se “transcendentne” intervencije, koje su kasnije oblikovale novi model, za koji ljudi potom veruju da je “oduvek postojao”, tobože stvoren po modelu “racionalnog promišljanja”…Međutim, za mnoge istinske reformatore ljudskog uma, od Pitagore (religija brojeva) pa do Njutna (alhemija), npr., jasno je da je iza nauke stajala ezoterična i duhovna pozadina.

Kao što se vidi iz svega do sada izloženog, jasno je da postoji visoka korelacija između Pijažeovih stupnjeva kognitivnog razvoja, Kolbergovih stupnjeva moralnog razvoja i Loevingerinih stupnjeva ego razvoja, te Selmanovih stupnjeva zauzimanja perspektive.

Kao ilustracija, u nastavku sledi Mičelova uporedna tabela stupnjeva kognitivnih operacija, ego zrelosti, zauzimanja perspektive te moralnog razvoja, gde se uporedno može videti sinhronizacija i međuuslovljenost različitih ljudskih osobina i aspekata na putu ka društvenoj evoluciji.

I, na kraju bi se moglo izvesti nekoliko zaključaka.

Tokom dosadašnje istorije, religiozni, moralni ili filozofski sistemi su, na mnogo različitih načina, tumačili pitanja čoveka i društva, njihove međusobne odnose i strukturu. Kako su svi sti sistemi (bilo bazirani na racionalizmu, bilo na misticizmu) bivali nužno ograničeni prirodom ideološkog okvira ili bar limitirani prirodom artificijelno označenog ispoljavanja ljudske duhovnosti (”filozofija” vs. “religija”, npr.), a usled nepostojanja globalnih komunikacija, bivali su usmereni striktno ograničenim strukturama ljudske populacije. Tako su se i najsmelije i najkreativnije ideje pretvarale, zakonom enentiodromije, u ideološke matrice, koje su vremenom počele da bivaju suprotstavljene jedna drugoj u funkciji raznolikih ciljnih grupa.

Rezultat sukoba ideologija je transformisanje nematerijalnih entiteta u materijalno ispoljavanje konfrontacija, i, posledično, ratovi, ili, u najmanju ruku, stagnacija ideja i napretka.

Vek u kome živimo, sa svojim globalnim informatičkim poljem, kao i slobodnim protokom različitih ideja, kultura i obrazaca, a sve bazirano na visokoj tehnologiji, kao potpražno objedinjujućom idejom planetarne civilizacije, nameće rešenje novog tipa: naučnu paradigmu.

Kao što se može zaključiti iz svega do sada rečenog, evolucija čovečanstva se zasniva na mikrorevoluciji pojedinca. A to je moguće ne pomoću novih ideoloških modela, baziranih na zastrašivanju i uslovljavanju ispoljavanja poželjnog ponašanja, već na naučnom sagledavanju moralnog, kognitivnog i ego razvoja, pri čemu se polazi ne od vulgarnog materijalizma i utilitarnosti, već od čiste empirije, koja ukazuje da su mikrokosmički elementi čiste duhovnosti i povezanosti sa kosmičkim zakonima višega reda (o čemu vekovima govore religija i umetnost, ali na nivou dogme i estetike) notorna činjenica, koja ne samo da se mora razmatrati kao evidentna, već je od presudne važnosti kao ultimativni generator progresa svake vrste.

Tako se, prevazilaženjem pred-konvencionalnih i konvencionalnih kognitivnih, moralnih, i “ego” obrazaca, te potonjim rezoniranjem pojedinačne svesnosti sa frekvencijom prirodnog zakona višega reda, stvara “kristal mase” (E. Kaneti) koji, pod povoljnim okolnostima internog i eksternog okruženja, može da kristališe i okolinu, što i dovodi do kolektivne evolucije, globalnog kvantnog skoka.

Osnivač Fondacije „Arheološki park: Bosanska piramida Sunca” dr. Semir Osmanagić nam šalje izveštaj o naučnoj analizi kojom se potvrđuje starost prvog evropskog piramidalnog kompleksa u Visokom.

Otkrivene su najveće i potencijalno najstarije piramide na svijetu, najkvalitetniji drevni beton te jedna od najvećih podzemnih mreža tunelskih prolaza i prostorija s višetonskim keramičkim skulpturama.  Egiptolozi, arheolozi, geofizičari i geolozi iz Egipta su istraživali u Visokom, kao i ugledni stručnjaci iz Rusije, Poljske, Njemačke, Srbije, Hrvatske, BiH i drugih zemalja. Analize uzoraka i radiokarbonska datiranja su obavile naučne i obrazovne institucije iz Francuske, Švedske, Italije, Poljske, BiH, Hrvatske…

Otkriće bosanskih piramida je izbacilo teritorij BiH na svjetsku arheološku mapu kao jednu od kolijevki civilizacija i time potvrdilo najnovije nalaze genetičara o starosti inteligentnog čovjeka na Balkanu.

ŠEST RADIOKARBONSKIH ANALIZA ODREDILO STAROST PODZEMNOG LABIRINTA “RAVNE” U VISOKOM - Jedan podzemni labirint, tri laboratorije, četiri kulture na teritoriji središnje Bosne i Hercegovine i šest uzoraka

Piše Dr. Semir Osmanagić-

Neprofitna Fondacija „Arheološki park: Bosanska piramida Sunca” registrirana za arheološka istraživanja je 2005. otkrila da se ispod piramida u Visokom nalazi podzemna mreža tunela. Nekoliko stotina metara tunelskog pravca koji vodi ka Bosanskoj piramidi Sunca je očišćeno i podgrađeno za posjete desetine hiljada turista u periodu 2005-2009.

U podnožju zidova tunela su otkriveni organski materijali, a u bočnim prolazima stalaktiti i stalagniti čija se starost može odrediti radiokarbonskim ispitivanjima. Šest uzoraka je poslano u tri vodeće evropske laboratorije u Švedskoj, Njemačkoj i Poljskoj.

Mreža podzemnih tunela je napravljena u konglomeratnim slojevima koji su se taložili desetinama hiljada godina. U zidu konglomerata je 2007. pronadjen komad drveta dimenzija 35×18x12cm. Jednom uzorku je odredjena starost na Odjeljenju radioizotopa Instituta za fiziku Šleskog univerziteta u Gliwicama (Poljska). Načelnica odjeljenja dr. Anna Pazdur je potpisala Izvještaj u kome je procjenjena starost od 34.000 godina (+/- 1.500 godina). Drugi uzorak istog drveta je analiziran i na Laboratoriji Christian-Albrecht Univerziteta u Kielu i procjenjena je starost od 31.000 godina (+/- 510 godina).

Na taj način je odredjen početak procesa stvaranja konglomerata na više od 30.000 godina. Pošto su ispod konglomearata pronadjeni megalitni blokovi pješčara koji su doneseni u ovo područje logično je bilo zaključiti da prva kultura u ovom području datira iz paleolitskog perioda. To se u potpunosti poklapa s novim rezultatima antropološke genetike koji prvi imigracijski val Homo sapiensa prema balkanskom tlu smješta u period 35.000-40.000 godina u prošlost.

Slijedeća serija materijala koji je analiziran pronadjena je u bočnim prolazima. Riječ je o stalgnitima i stalaktitima. Oni su nastali u već postojećim tunelima. Naime, graditelji piramida su prokopali mrežu podzemnih tunela. Stotine hiljada tona konglomeratnog materijala (obli kamenčići i šljunak) su izbacili van. Taj materijal su upotrijebili za pravljenje betonskih blokova kojima su obložili Bosansku piramidu Sunca. Nakon nestanka graditelja tunela pojedine sekcije podzemnih prolaza su počele kolapsirati. U tim obrušenim dijelovima nastajali su stalaktiti i stalgniti.

Uzorak stalagnita, iz prvog bočnog prolaza na udaljenosti od 25 metara od ulaza, je procjenjene starosti od 5.080 godina (+/- 75 godina) u Institutu za fiziku Šleskog univerziteta u Gliwicama, dok je uzorak stalaktita pokazao starost od 3.560 godina (+/- 65 godina). Tako je odredjena minimalna starost tunela: vise od 5.000 godina! Stalagniti su se mogli stvarati samo u postojećim šupljinama, odnsono prolazima. Na ovaj način tunelski kompleks u Visokom daleko premašuje po starosti ostale kulture na tlu BiH iz prošlosti: i srednjevjekovnu Bosansku državu (900 godina), i antički Rim (2.000 godina), antičku Grčku (2.500 godina), Ilirska plemena (2.800 godina) i Butmirsku kulturu (4.600 godina).

Pronadjeni su i dokazi za postojanje treće kulture. Oni su zatvorili sve tunelske prolaze i ispunili ih rječnim šljunkovitim materijalom. Na svakoj raskrsnici su napravili zidove koji su sastavljeni od rječnih oblutaka. Čini se da su prethodno sistematski očistili tunelske prolaze i prostorije od alata, kostiju i ostalih arheoloških artifikata koji su pripadali graditeljima tunela.

U podnožju zidova tunela tim Fondacije je pronašao ostatke vatrišta. Dva uzorka organskog materijala su poslana na radiokarbonsku analizu u Švedsku i Poljsku. Laboratoriju za ispitivanje starosti Univerziteta u Upsali (The Angstrom Laboratory) utvrdila je da je organski uzorak pronadjen u avgustu 2009. star 3.091 godinu (+/- 111 godina).

Testiranja drugog uzorka pronadjenog u ljeto 2008. su obavljena AMS (Accelerator Mass Spectrometry) metodom na Institutu za fiziku Šleskog Univerziteta u Gliwicama. Tokom AMS datiranja istraživači putem spektometra broje sve C14 atome za razliku od klasičnih metoda koje broje samo C14 atome koji su u stanju raspada. Stoga je AMS metoda preciznija, ali i skuplja. Obavljeno istraživanje u ovom uglednom poljskom laboratoriju je pokazalo da je riječ o organskom materijalu starom 4.610 godina (+/- 35 godina).

Na ovaj način smo došli do zaključka da su podzemne tunele u Visokom povremeno posjećivali i pripadnici neolitske kulture u razdoblju izmedju 3.000-4.600 godina.

Prema tome šest radiokarbonskih datiranja potvrdjuju da su na teritoriji središnje Bosne i Hercegovine svog traga ostavile barem četiri kulture:

(1) Najstarija, paleolitska, kultura koja je prenosila megalitne blokove, starija od 32.000 godina;

(2) Graditelji piramida i tunelskog kompleksa, koji su stariji od 5.000 godina, a znatno mladji od 32.000 godina;

(3) Kultura koja je zatvarala tunelske prolaze, mladja od 5.000 godina;

(4) Povremeni korisnici ulaznog dijela tunelskog kompleksa u periodu 3.000-4.600 daleko u prošlost

Stručni tim Fondacije „Arheološki park: Bosanska piramida Sunca” vrlo pažljivo njeguje multidisciplinarnost i naučni pristup u projektu istraživanja Bosanske doline piramida. Tokom pet arheoloških sezona (2005-2009) u istraživanje su bili uključeni najugledniji svjetski naučni instituti, obrazovne institucije i pojedinci-istraživači. S takvom praksom, Fondacija će nastaviti i ubuduće.

Tokom radova na čišćenju i podgrađivanju u prahistorijskom kompleksu podzemnih tunela „Ravne”, 24. augusta 2009. pronađen je materijal koji se izdvajao po boji, obliku i sastavu od konglomeratnog materijala. Na samoj ivici glavnog tunelskog prolaza, na dužini od 175 metara od ulaza u tunel, bilo je locirano crno-smeđe klupko, teško 200 grama. Pošto je tim Fondacije pretpostavio da je riječ o organskom materijalu on je spakiran za radiokarbonsku analizu.

Saradnik Fondacije, Senad Gazibegović, se ponudio da odnese uzorak u vodeću švedsku laboratoriju za ispitivanje starosti (The Angstrom Laboratory) na Univerzitetu u Upsali i da plati analizu čime je dao doprinos ovom projektu.

Nakon provedene procedure utvrđivanja starosti ugljikovom metodom rezultat je pokazao starost uzorka od 3.091 godinu +/- 111 godina.

Piše Dr. Ana Zikić-

Po kineskom lunarnom kalendaru proleće je počelo još pre nekih mesec dana, a ipak se ono što mi zovemo prolećem u prirodi vidi tek sada. Po kineskoj medicini, kao što priroda ima svoje cikluse, tako ih ima i naše telo i na zvuk proleća ono počinje da se budi – ali tako da je u svakom organu pojedinačno taj zvuk budjenja drugačiji.

Ovo vreme je jako bitno za novi start i lep početak zdrave godine.

Dakle, za vreme zime naš organizam je spavao. Sa kineske tačke gledišta Yang se povukao unutra i zajedno sa Yinom odmarao, skupljao energiju za novi ciklus. Dolaskom proleća, ne možete a da ne primetite budjenje prirode, život u svemu …kao što se na biljkama listovi i cvetovi kreću “ka vani”, tako se i Yang našeg tela kreće ka spolja,…mi smo sami poletniji, preduzimljiviji, spremni za nove poduhvate …Proleću kao organ odgovara jetra kojoj kao element odgovara Drvo a kao pokret u prirodi Vetar, tako se treba čuvati prolećnog vetra. Da biste bolje shvatili, vetar je po svojoj prirodi Yang , “supstanca” koja se lako pokreće, najčešće ka gore. Početkom proleća vi je u telu već imate dovoljno, a ako je dodate više, dolazi do disbalansa. Pa tako, mogu se javiti pojačane glavobolje, migrirajući bolovi u telu, pogoršanje svraba kod kožnih oboljenja, mogu se probuditi i nepreležane zimske prehlade, jer vetar po svojoj prirodi jednostavno pokreće sve.

Dakle, organi koji odgovaraju proleću su jetra i žučna kesa. U proleće prirodno je da jedemo manje (pa čak i brze) da bismo očistili jetru i ceo organizam od teške hrane koju smo konzumirali tokom zime. Hrana bi trebalo na bude “najlakšeg “kvaliteta u poredjenju sa drugim godišnjim dobima. Ono što jedemo treba da ima kvalitete Yanga, da na neki način imitira nezadrživu poletnost proleća - mlado sveže zeleno povrće, izdanci, mlada pšenica. Ukusi koji imaju ove karakteristike su sladak i jedak, pomalo ljut ukus. Dobra kombinacija je čaj od nane sa medom. Ova biljka“se kreće” meridijanima jetre i pluća, doprinosi boljem vidu i čistijim mislima. U ishrani su idealni sledeći začini – bosiljak, peršun, mirodjija, ruzmarin, kim, lovorov list, biber..Od povrća –celer, brokoli, rotkice, karfiol, keleraba, kupus, mladi luk, spanać, paradajz, krastavac, pečurke, suncokretovo seme, kesten, boranija, sočivo. Primetićete da dominira povrće zelene boje i da neko od njih ima oblik drveta (što su ujedno boja i elemenat organa jetre). Preporučuju se i sve vrste algi (miso supa naročito). Mesa koja odgovaraju jetri su riba i jagnjetina. Kod Kineza postoji još jedna zanimljivost. Naime,oni veruju da jedenjem identičnog životinjskog organa vi možete poboljšati kvalitet našeg, u ovom slučaju jetre. Dakle, pileća džigerica je idealna. Po starom receptu u proleće treba jesti veću količinu belog i crnog luka, što potpomaže telu da se oslobodi parazita.

Pripremanje hrane u proleće je relativno jednostavno. Akcenat je na svežoj ili kratko termički obradjenoj- tada je u pitanju kratko kuvanje ali na visokoj temperaturi. Na ovaj način hrana nije skroz obradjena, naročito njen središnji deo. Povrće se može spremati na pari, ili je pogodno potapanje u vodi .Treba biti oprezan kod uzimanja sirove hrane- ona je u kineskoj medicini klasifikovana kao “hladna hrana”. Ako se uzima u većim količinama može oslabiti varenje i doprineti zadržavanju tečnosti u organizmu. Naročito oprezni treba da budu osobe za znacima deficijencije organizma i zapaljenskim bolestima digestivnog trakta.

Jetra upravlja tetivama mišica i očima. Ako je njena funkcija u balansu, telo će biti fleksibilno, ne rigidno. Katarakta, glaukom, crvene oči, noćno slepilo su na neki način ogledala funkcija naše jetre. Svakako izbegavajte kasne obroke jer 23h- 3h ogovara vremenu kada su funkcije jetre i žučne kese u maksimumu- dozvolite im da se regenerišu tada. Takodje u proleće treba ranije ići na počinak i ranije ustajati (idealno je pre izlaska sunca).

Jetra je odgovorna da u našem telu energija teče nesmetano, glatko. Jer, ako dodje do smetnje u protoku javiće se stagnacija Qi-ja (energija kod Kineza), a posledica svake stagnacije je –bol.

U starim knjigama postoji priča da je u proleće stvoren zvuk klicanja, vikanja kod ljudi. Zato u Kini kažu kada neko priča izrazito glasno “viče dok priča” da je energija jetre u porastu. Ljutitost i bes su emocije koje se vezuju za ovaj organ. Ali, ne dopustite da i pored svih datih saveta ostanete ljuti (ako jeste). Odgovarajuće su vežbe poput brzog kretanja, trčanja ili možda meditacije u šumi, odaberite sami.

Proleće je, toplije je. Kao što se sa reka otapa led, tako i u nama “reke” vitalnih tečnosti menjaju svoj ritam. Zamislite da ste drvo. Vaša unutrašnja energija polako pronalazi svoj put ka spolja sa svakim zelenim, sjajnim listom, radjaju se nove ideje, vizije. Dešava se proleće u Vama!

U ovom članku Pentagram nudi jedan skoro neobrađivan aspekt ovog biologa, naime vezu između nauke i vere. Darvinova teza o preživljavanju najprilagodljivijih (survival of the fittest) bila je pogrešno interpretirana kao “najjači opstaju“… On nije bio zastupnik brutalne evolucijske mašinerije prirodnog odabira i preživljavanja najsnažnijih… Darvinova poruka je nada u jednu višu predodređenost ljudi u budućnosti, nošenu od najvišeg i najboljeg u nama: od ljubavi…

Darvin je bio mišljenja da naučni rad treba biti nezavisan od religioznih predstava autora. Takođe je smatrao da se verovanje u Boga koji upravlja dobro slaže sa učenjem o evoluciji, jer vera ima drugačiju osnovu od nauke. Upravo njegov život jasno pokazuje kako su tesno povezani mišljenje i vera.

Darvin se tokom studija teologije upoznao sa teologijom prirode koja u svakom prirodnom događaju vidi direktan uticaj dobrog Boga ili onog koji kažnjava. Glavna Darvinova motivacija za petogodišnje putovanje je da obuhvatno dokaže Božje delo. Pri tome je Biblija u prtljagu bila za njega neoborivi autoritet. Doduše kroz mnoge iznenađujuće uvide u istoriju zemlje i razvoj biljaka i životinja počelo se ljuljati se njegovo prostodušno verovanje u Bibliju.

Slika Božja se rasplinjava- Po povratku u Englesku Darvin je ispitao najvrednije nađene uzorke sa putovanja. Potvrđivano kroz daljnja dugogodišnja istraživanja je tako nastala njegova teorija evolucije. Ali je istovremeno Darvin izgubio veru u Boga koji čudima utiče na svet. U svom glavnom delu Nastanak vrsta zastupao je gledište da Bog jeste stvorio Univerzum i prirodne zakone ali im je dozvolio slobodu: „Ima nešto zaista uzvišeno u viđenju da je Tvorac klicu sveg života koji nas okružuje nadahnuo samo malo ili čak samo jednu jedinu formu i dok se naša zemlja prema zakonu teže vrti u krug, od tako jednostavnog početka nastane beskonačan broj najlepših i najčudesnijih formi i još i dalje nastaje.“

Sa godinama opadala je Darvinova vera sve više, verovatno i kao posledica dugogodišnje patnje. I kada mu je umrla voljena ćerka stara samo 10 godina nije mu više bilo moguće da veruje u dobrog Boga. Od tog momenta smatrao se agnostikom. Ali već čitavog života se zanimao samo za kako evolucije. Bio je mišljenja da je zašto ljudskoj moći spoznaje oduzeto. Tako je pisao: “Tajna početka svih stvari za nas je nerešiva; i ja se za sebe samog moram opredeliti da ostanem agnostik“.

Darvinov život tragično je okončan; njegove spoznaje i teška životna iskustva su mu Božju sliku potpuno i nezamenjivo razorili. Umro je 1882. sa verom da je smrt apsolutan kraj. On je pritome sa svojom teorijom utro put ne samo novom dinamičnim pogledu na svet, već i pripremio tlo za potpuno novu sliku Boga i ne sluteći o tome.

Drugačiji Darvin- Darvinova teza o preživljavanju najprilagodljivijih (survival of the fittest) bila je pogrešno interpretirana kao “najjači opstaju“. Time je mislio Darvin da zapravo samo preživljavaju organizmi koji se prilagode svojoj okolini. Termin „borba za egzistenciju“ Darvin je izveo iz posmatranja, to za njega nije bila ideologija. Isto toliko bila je za njega bitna kooperacija i simbioza u biljnom i životinjskom svetu, 80% biljaka živi u simbiozi sa nekom gljivicom.

Darvinovo učenje je kao malo koje drugo politički zloupotrebljeno. Najgore čine „socijaldarvinisti“ kad „borbu za preživljavanje“ okreću u „pravo jačeg“, preuzimaju u svoje ruke selekciju i razlučuju „vredno“ od „bezvrednog“. Prema Darvinovom shvatanju je za ljudski daljni razvitak kooperacija i transcendentnost od daleko većeg značenja nego takmičenje i sopstvena korist. To je izuzetno moderno saznanje! Kao odlučujuće komponente ljudskog razvitka označio je ljubav, partnerstvo, saosećanje, komunikativnost i kreativnost. Pisao je: „Moralne sposobnosti su više kotirane od intelektualnih. Moralne osobine doživljavaju direktan ili indirektan napredak daleko pre od delovanja navika, razuma, religije itd. kroz prirodni odabir.“

U Darvinovom drugom značajnom delu Poreklo čoveka pojavljuje se termin „preživljavanje najprilagođenijih“ svega dva puta, izraz „ljubav“ naprotiv pedeset dva puta. Slične brojke se odnose i na izraze „ obostrana naklonost“, „međusobna pomoć“, i „simpatija“. Darvin dakle nije bio u svoje doba nikakav zastupnik brutalne evolucijske mašinerije prirodnog odabira i preživljavanja najsnažnijih. Njegova poruka je nada u jednu višu predodređenost ljudi u budućnosti, nošenu od najvišeg i najboljeg u nama: od ljubavi.

Darvin za mnoge važi kao mislilac koji je zadao težak udarac hrišćanskoj veri. To nije bila njegova namera; uvek je vodio računa da ne povredi religiozne osećaje drugih. Ovde se nećemo baviti kontroverzom između zastupnika teorije evolucije i kreacionizma.

Kasna delovanja- Tek dugo nakon Darvinove smrti započela je na osnovu njegovih teorija ali i otkrića mikrofizike da se razvija jedna nova slika sveta i čoveka.

Spiritualno zainteresovani naučnici i napredni teolozi tragaju na osnovu toga su za jednom Božjom slikom, pomirljivom sa novom naučnom slikom sveta i prihvatljivom za današnje ljude. Za nas je interesantno da posmatramo kako se ta nova gledišta približavaju bezvremenom univerzalnom učenju, Bogu delotvornom u svemu što živi, sve obuhvata i nikog ne isključuje.

Univerzalna povezanost- Univerzum je jedna jedinstvena celina nastala Velikom praskom. To jedinstvo seže od galaksija pa do mikroba, cela zemlja je takođe jedan fizičko - hemijsko – biološki sistem, u kome kao u nekom velikom organizmu kroz evoluciju sve zavisi jedno od drugog. Prema Jorgu Cinku (Dr. Jorg Zink) svesnost ćelija može biti opisana pre svega kao saosećanje. Saosećanje znači sopstvene egoističke interese podrediti u korist života kao celine.

„U kvantnoj fizici srećemo se sa Sveukupnom povezanošću u kojoj se neprekidno zbiva promena oblika. Ali promene kao takve ne postoje ustvari već samo: izmeni, deluj, ili živi . Izmena je dakle jedan sveprožimajući tok bez da je pojmljen ili shvaćen… Da bi svet shvatili ne moramo ga tumačiti, već samo ispružiti ruke i otvoriti šake da bi da „prihvatili“. U onom momentu kada nešto hoćemo da razumemo, ugušićemo ono što smo ustvari hteli pojmiti, ili zahvatiti u prazno. Jer ono što je u svetu bitno je „negde između“.

Postati umesto biti- Biti čovek znači postati čovek: progresivna manifestacija božanskog duha u svetu i u ljudima. „Stvaranje je jedan uporan proces, ne samo jedan događaj iz daleke prošlosti.“( Theodosius Dobzhansky, evolucioni biolog) „što više čovek u životu napreduje, tim više se preobražava. Što se više preobražava to više umire. To je zakon postanja“

Odnos između nauke i religije- Mnogi naučno misleći ljudi vode našu egzistenciju nazad ka tajanstvenoj transcendentnoj moći. Veruju da je naš Kosmos nastao na osnovu Božanskog plana. Bog je onda „kreativni potencijal evolucije“. U vezi toga govore teolozi kao H.R. Stadelmann. O jednom“evolucijskom Bogu“ koji je iznad dobra i zla.

Između nauke i religije zapravo nije moguća protivrečnost dok god se nauka zadržava na šta, kada, kako i gde a religija na zašto.“

„Osetiti da iza svega što možemo doživeti, ima nešto što naš duh ne može da pojmi, ta lepota i plemenitost koja nas samo indirektno dotiče: to je religioznost…Nauka bez religije je hroma. Religija bez nauke slepa.“ (Albert Einstein)

Primat Duha- Duh i materija nisu više protivrečnosti, već samo različita “agregatna stanja“: Materija je “koagulisani Duh“ pri čemu je duhovno primarno, jer u doba Velikog praska materija u današnjem smislu nije postojala. „Kosmos se ne drži na okupu preko materije već duhom.“ (P. Teilhard de Chardin)

Bog ne deluje spolja- „Božanski duh se ostvaruje kroz evoluciju, on se „inkarnira“ u toku evolucije u strukturama ovog sveta. Time da se Bog konkretizuje u neprekidnom uzajamnom delovanju sa svojom tvorevinom on uzima udela u njenoj sudbini.“

„Bog ne utiče odozgo ili spolja kao nepokretni pokretač na svet, već kao dinamična najstvarnija Stvarnost iznutra deluje u razvojni proces sveta, jer omogućava, preusmerava i usavršuje. On sam je početak, sredina i cilj svetskog procesa… sa „punim respektom za prirodne zakone, čiji je izvor on sam“.

„ U gnostičkoj svesti nalazi svaki čovek svoje savršeno Sopstvo i otkriva svu njegovu istinitost u saglasju sa raznim pokretima u onom koji svime dominira i čiju izraz je on.“ (Sri Aurobindo)

Mentalitet –Govora na gori- „Nova slika Boga povlači i novu interpretaciju Isusa Hrista sa sobom. Istorijske datosti stupaju u pozadinu. Nije samo Isus sin božji, svi smo mi pozvani da postanemo deca božja – dakle novi ljudi. Pojava Isusa može biti viđena kao „kvantni skok „ u ljudskoj evoluciji , npr. „blaženstva“ poziv za prevazilaženje egocentričnih obrazaca ponašanja. Isus može biti tako posmatran kao Spasilac, jer nas oslobađa biološkog selektivnog pritiska (Konkurentsko ponašanje, samopotvrđivanje), jer nam sa konsekventnim nenasilnim „Putem ka krstu“ primerom pokazuje ljubav prema svemu kao put za izlečenje.“

Cilj evolucije- „Nova otkrića se saglasna sa mnogim biblijskim iskazima, tako Isus kaže da carstvo božje već sada i ovde započinje. Ili kada se u Novom zavetu govori o Isusu kao o „novom čoveku“. Ili kad Pavle kaže „Mi nećemo svi usniti, ali ćemo se svi preobraziti“. Cilj evolucije i jeste konačno „prebivalište Boga“ i njegovoj tvorevini „novom Jerusalimu“.

„Uskrsnuće Isusa Hrista nije nikakvo protivprirodno čudo, već se poziva na potpuno drugačiji način postojanja u sasvim drugim dimenzijama večnosti.“

„Raste spoznaja da mi ljudi imamo poseban zadatak u otelovljenju Boga u njegovoj tvorevini, mističnom telu Hrista… Obuci haljine svetlosti . Budi svetlo. Budi nova tvorevina.“

Most ka apsolutnoj stvarnosti- Centralni sadržaj hrišćanske vere kao Isus Hrist, stvaranje, otkrovenje, spasenje, uskrsnuće imaju u svetlu moderne nauke sasvim drugo značenje. Čovek se mora zapitati da li se radi o nekom površnom izmirenju prirodnih i duhovnih nauka. Da nije često pojam duha razvodnjen i da li ponekad previše toga interpretirano u fizičke fenomene. Ali ipak ne može se prevideti bliskost nekih tvrdnji. Neka iz toga postane most ka gnostičkoj stvarnosti.

Prevod i obrada Branka Mraz

Preuzeto uz saglasnost Stiftung Rozekruis Pers

Iz PENTAGRAMM br. 6/2009

www.rozekruispers.com

„U zemljinoj utrobi postoje uslovi koji su omogućili …formiranje superteških elemenata…“

Naučni rad: Jovo Pavlović, dipl. inž. autor osam naučnih radova, dobitnik više priznanja i nagrada za inovacije -

UVOD: Na osnovu nalaza naučnika i vlastitih analiza autora a uz pomoć logike, bilo je moguće identifikovati geodinamu i nove prirodne hemiske elemente u utrobi Zemlje.

Nepobitan dokaz da u središtu Zemlji postoji elektromagnetni sistem je postojanje geomagnog polja. Magnetne silnice koje ulaze u jedan pol Zemlje, a izlazi iz drugog pola, ustvari prolaze kroz središte Zemlje. >

Suština otkrića je da se prikaže da je tvrda zemljina masa izlovana od tekuće. Ta izolacija nije tvrda, plinovita, niti je bilo koja masa koju mi poznajemo. To je geomagnetni jastuk koji je prikazan na maketi. (slike 1a i 1b). Bez geomagnetnog jastuka u zemlji sva njena masa bi bila tvrda ili tečna. To je prvo otlriće, a drugo otkriće je koji hemijski elementi čine magnetni jastuk.

Sijalica sa metalnom niti ima istu elektromagnetnu formu kao i skoro svi drugi termoelektrični uređaju. Temperatura usijane niti u sijalici prelazi njenu tačku topljenja, ali ona ipak ostaje neistopljena zahvaljujući postojanju magnetnog jastuka koji je okružuje, steže, drži na okupu i neda da se usijana masa razlije.

Sva količina magnetnih silnica koje prolaze izvan usijanog prstena u Zemlji i koje su izvan nje, prolazi i kroz usijani prsten.

Ovaj zaključak po mišljenju autora dokazuje da je usijana masa u Zemlji izvor magnetnog polja u obliku cilindričnog jastuka koji obuhvata usijanu masu i ne dozvoljava da se ona razlije. Osim toga, magnetni jastuk ne dozvoljava da se tvrda i usijana masa dodiruju. Da nije tako istopila bi se i tvrda zemljina masa.

Poznato je da na magnetni jastuk nema uticaja ni temperatura ni pritisak

Na osnovu ovakvog stanja materije u utrobi zemlje je određeno je da hemijski elementi 108, 109 i 110, obzirom na njihova magnetna svojstva, čine magnetni cilindar koji drži usijanu masu u svom torusu, a istovremeno stvara tampon zonu između usijane i tvrde zemljine mase. Usijanu masu čine hemijski elementi koji nemaju magnetna svojstva, ali imaju svojstva da proizvode jaku električnu struju koju su fizičari nazvali Telurske struje.

Novi prirodni superteški hemijski elementi ne mogu postojati na drugom mjestu, osim u središtu zemljine utrobe, jer ovakav ogroman sistem izvan toga mjesta ne nema uslove koji moraju biti zadovoljeni za njegovo postojanje. Pritisak unutar užarene masa u Tokamaku iznosi 10²⁰kg/m³.

Očekivati je da je još veći pritisak i temperatura u zemljinoj utrobi i da ne postoje na drugom mjestu osim u samom središtu Zemlje.

Zbog ovakvih uslova prirodni superteški hemijski element moraju imati svoje «Ostrvo» u periodnom sistemu hemijski elemenata.

Otkriće: U ovom naučnom radu prikazano je otkriće novih prirodnih hemijskih elemenata.

Ovde je prikazan postupak identifikacije novih hemijskih elemenata na bazi Superteški hemijskih elemenata.

Superteški hemijskih elementi su istraživani i objavljeni u Institutu «Ruđer Bošković», a objavio ih je naučnik profesor fizike Nikola Cindro (31 August 1931 - 25 March  2001) u knjizi „Atom vodi igru“, fizika Zagreb 1973. god.

Nalazište superteških hemojskih elemenata je identifikovano na osnovu otkrića rasprostiranja zemljotresnih talasa kroz zemljinu utrobu na osnovu zone „Oblasti sjenke“. Ovu zonu su istraživali i otkrili seizmolozi Istituta Kolorado univerziteta, a objavio ih je naučnik George Gamow (Russian pronunciation: March 4, 1904 – August 19, 1968) , Georgiy Antonovich Gamov (Георгий Антонович Гамов) u knjizi „ Materija, Zemlja i Nebo“, IB izdanje, Beograd, 1971. god.

Analiza pomenutih saznanja i otkrića

U knjizi „Atom vodi igru“ Prikazan je dijagram Periodnog sistema hemijuskih elemenata pod nazivom „Rt stabilnih nuklida, more nestabilnosti i mogući otok stabilnih superteških jezgri“.

Na ovom dijagramu se vidi da u ovu skupinu superteških hemijski jezgri ulaze elementi broj:

108 do 118. Stabilne superteške jezgre su stabilne zato što su prirodne. To nisu izotopi jer su izotoipi nestabilni.

Ovo saznanje je pomoglo da se identifikuju stabilni iza nestabilni hemijskih elemenata.

Očekivati je bilo da se iza nestabilnih ne mogu naći stabilni hemijski elementi. Ali, to je i bilo ključno saznanje na koji način se i došlo do otkrića novih hemijskih elemenata.

Na osnovu ovih činjenica bilo je potrebno idetifikovati gdje se mogu naći ovi superteški elementi.

Polazeći od činjenice da je raspored sastava zemljine mase slojevit, i da idući prema središtu zemljine utrobe atomske težine hemijskih elemenata rastu, moglo se zaključiti da se superteški hemijski elementi nalaze u zoni „Oblasti sjenke“ u središtu zemljine mase.

Nalazi seizmologa Instituta Kolorado univerziteta su potvrdili da se u središtu Zemlje nalazi zona kroz koju ne može proći jedna od dvije vrste zemljotresnih talasa.

U knjizi „Materija, Zemlja i Nebo“, pod naslovom zemljotresi, opisujući ovaj fenomen, autor u ovoj knjizi kaže: Osim povremenih provala vulkanske aktivnosti pri kojima se izbacuje hiljade tona vatrene lave i pepela, da se mogu zatrpati čitavi gradovi, podzemni poremećaji često izazivaju snažno podrhtavanje zemljine kore koji se u različitom stepenu može osjetiti svugdje u svijetu, tj., kroz neprekinutu čvrstu sredinu mogu se prostirati dvije vrste talasa:

1. P-talasi (P-talasi pritiska ili potisni talasi) su longitudijalni talasi koji se podjednako dobro prostiru kroz čvrstu kao i tečnu sredinu.

2. S- talasi (S-bočni talasi) su transverzalni talasi koji se mogu prostirati samo kroz čvrstu sredinu. Kad jedan zemljotresni talas od nekog udaljenog poremećaja stigne na zemljinu površinu, kretanje tla će u slučaju P-talasa biti u smjeru prostiranja talasa, dok će u slučaju S-talasa to kretanje biti okomito na taj smjer. Ovo nam omogućava da S i P talase razlikujemo registrujući kretanje tla pomoću vrlo osjetljivih instrumenata poznatih pod imenom seizmografi.

Dva takva instrumenta postavljena pod pravim uglom jedan prema drugom, daju nam potpunu informaciju o horizontalnim poremećajima koje izazivaju zemljotresni talasi, a postoje takođe seizmografi za registrovanje vertikalnih poremećaja. Seizmogrami (grafikoni ) dobijeni pomoću ovakvih instrumenata omogućuju nam da izvedemo analizu prispjelog poremećaja.

Razmotrimo sad šta bi seizmografske stanice, postavljene u raznim tačkama zemljine površine, zabilježile ako bi u nekoj tački zemljine kore nastao jedan snažan zemljotres.

Na slici su prikazane su linije prostiranja poremećaja koji je nastao u tački A zemljine kore. U stanicama I, II, III, koje se nalaze unutar ugla od 100⁰ povučenog iz tačke A u kojoj je nastao poremećaj, biće primijećeni kako P-talasi, tako i S- talasi, što dokazuje da materijal od koga je izrađena Zemlja ima plastična svojstva (u njemu se mogu prostirati transverzalni talasi) do prilično velikih dubina. Ova činjenica leži u osnovi naše tvrdnje da stijene u velikim dubinama zadržavaju neka svojstva elastičnih tijela u odnosu na brze deformacije kao što su one koje prouzrokuju

S-talasi, iako se nalaze na temperaturi koja je znatno više od njihove tačke topljenja. Zraci koji se prostiru dublje u unutrašnjost stižu do površine tečnog jezgra, i dok se S-talasi tu zaustavljaju, jer se ne mogu prostirati kroz tečnu sredinu, P-talasi nastavljaju put prelamajući se kao što je prikazano na slici. Poslije još jednog prelamanja u tački gdje izlaze iz tečnog jezgra, P-talasi konačno stižu na površinu Zemlje mnogo bliže antipodnoj tački, zbog čega jedna oblast površine ostaje u sjenci. Poznavanje brzine prostiranja seizmičkih talasa na raznim dubinama pruža nam mogućnost da dobijemo informacije o materijalu od čega je unutrašnjost Zemlje izgrađena. Na taj način je nađeno da naša planeta ima slojevitu ljuskastu strukturu slično glavici luka, sastavljenu od velikog broja koncentričnih ljusaka.

Između ostalog, ovdje se navodi još jedan važan podatak, gdje se kaže: Smatra se da je centralno jezgro zemljine utrobe sastavljeno skoro isključivo iz rastopljenog gvožđa, sa malim primjesama hroma, molibena i nikla.

Ocijenjeno je da temperatura jezgra iznosi najmanje 4000⁰ C, što je znatno više nego što je tačka topljenja gvožđa (1533⁰C).

Ovaj nalaz je ključno sazananje i mogućnost da se otkrije nalazište ovih elemenata.

—-KOMPLETAN RAD CE BITI OBJAVLJEN U SLEDECEM BROJU KPV—

Dopis iz Kine: Nataše Kostić -

Kina se smatra domovinom čaja – prvom zemljom u kojoj se čaj gajio i koristio, a potom odatle proširio po celom svetu. Prema predanju, čaj se u Kini pojavljuje još 2737. godine p.n.e. Nakon što je Shennong, kineski bog medicine i poljoprivrede isprobao 72 biljke, od kojih su neke bile i otrovne, osetio je veliku žeđ i malaksalost. Seo je pod jedno drvo i dok se odmarao, olistala grana tog drveta mu se njihala pred očima, a kako je već odlučio da isproba što više biljaka, ubrao je od tog lišća i probao njegov ukus. Nakon kraćeg vremena, osetio je neverovatnu lakoću i novu snagu u telu, žeđ je nestala, a u ustima je imao ukus prijatne svežine. Shennong je, naime, sasvim slučajno otkrio drvo čaja! Nakon toga je, sa pionirskim elanom nastavio da isprobava biljke, uspevši da za jedan dan okusi 100 biljaka. Ova legenda je zapisana u 《Shennong-ovom klasiku o herbalnoj medicini》, koji potiče iz dinastije istočnog Han-a (25.god. – 220.god.).

Još jedna legenda o nastanku čaja, koju prenose budisti, govori da je osnivač čan (zen) budizma u Kini, budistički monah Bodidarma bio u stanju da meditira i po 18 sati dnevno, ali je to bilo veoma teško, pošto su mu se kapci stalno sklapali i nije mogao da odagna san. Iz tog razloga, odsekao je svoje trepavice i više nije mogao da zatvori oči. Njegove trepavice koje su pale na zemlju postale su prvo semenje čaja i iz njih je izraslo rastinje. Potom je Bodidarma od njih napravio čaj i iznenadio se – shvativši da ga ovaj napitak dugo vremena održava u budnom stanju. Zato čan-budisti već vekovima koriste čaj zarad veće svesnosti i koncentrisanosti tokom meditacije.

Počeci gajenja čaja se vezuju za jugo-zapadne krajeve Kine, tj. provincije Yunnan, Guizhou i Sichuan. Istorijski zapis iz 3. veka n.e. govori o ogromnom drvetu divljeg čaja koje se nalazilo na jugo-zapadu Kine. 1961. godine je u gustoj šumi na Velikoj Crnoj planini koja se nalazi u provinciji Yunnan pronađeno ogromno usamljeno drvo divljeg čaja visoko 32 metra, obima 2,9 metara i staro preko 1700 godina, što dokazuje verodostojnost kineskih istorijskih zapisa i pokazuje da tradicija gajenja čaja u Kini zaista seže u daleku prošlost.

Čaj je kroz istoriju imao različite namene – koristio se kao lek, hrana, zamena za alkoholna pića i tek na kraju kao topli napitak. U početku su Kinezi kuvali u vodi velike listove čaja, dobijena „supa od čaja“ se koristila kao lek, a skuvano lišće bi se jelo kao povrće. U periodu od Tang do Yuan dinastije (7.vek – 14.vek) jedan od popularnih recepata za pripremanje čaja je za ukus savremenog čoveka vrlo neobičan: sitno iseckati listiće čaja, dodati malo soli, praziluka, paste od soje i vode, dobro prokuvati, i kad smesa postane gusta kao kaša – piti napitak.

Vremenom, čaj postaje sve dragoceniji i cenjeniji u carskoj palati. Kineska aristokratija ga je koristila da bi ukazala poštovanje svojim važnim gostima. Dinastija Tang (618.-907.god.) predstavlja vrhunac kineskog feudalnog društva, a takođe i važan period razvoja kulture čaja. Počev od cara i plemstva, preko budističkih monaha i daoističkih alhemičara, pa sve do običnog naroda – svi bez izuzetka piju čaj. Prave se šoljice za čaj od srebra i zlata, otvaraju se čajdžinice, na pijacama se odvija aktivna trgovina čajem. Kao posledica razvoja trgovine čaja, 793. godine vlada dinastije Tang počinje da ubire porez na čaj, a ovakva praksa istrajava sve do 1949. godine kada je osnovana moderna Kina. U vreme Tang dinastije, živeo je i čovek po imenu Lu Yu, koji je obožavao da pije čaj, te je mnogo godina svog života proveo putujući po Kini i proučavjući kulturu čaja. Plod njegovog dugogodišnjeg istraživanja je《Kanon o čaju》- najstarija studija o čaju na svetu napisana 758. godine, koja opisuje mitove o čaju, istoriju, vrste, način pravljenja, anegdote o čaju i umetnost ispijanja čaja.

Čaj po prvi put stiže u Evropu preko Amsterdama 1610. godine, a potom u vrlo kratkom periodu postaje vrlo cenjen i tražen u celoj Evropi. Naziv za čaj u engleskom jeziku „tea“ veoma podseća na izgovor reči „čaj“ u južnoj kineskoj provinciji Fijian, dok se reč „čaj“ u srpskom i drugim istočno-evropskim jezicima usvaja preko Rusije, a potiče od reči „čaj“ na mandarinskom (severno-kineskom) dijalektu (茶叶 u značenju „čaj, listovi čaja“ se u kineskoj transkripciji pinyin piše kao „chaye“, a izgovara „čaje“). Čaj je simbol prijateljstva, harmonije i mističnog jedinstva univerzuma.

Priredio Čedomir Mraz -

Zvuk koji nastane kad lek uništi jedan mikroorganizam, trebalo bi uskoro da bude za naučnike čujan – kao i mnogi drugi akustički fenomeni iz skrivenog sveta ćelija. Kako BBC izveštava, tri britanska instituta rade zajedno na takozvanom Micro-Ear , koji bi u buduće trebalo da bude standardna oprema svake laboratorije. Pritome se služe tehnologijom koja je iskorištena u takozvanoj optičkoj pinceti, pomoću koje mogu biti izmerena i najmanja kretnja i izuzetno slabe sile.

Univerzitet u Glazgovu i Oksfordu zajednički rade sa Nacionalnim institutom za medicinska istraživanja na tom aparatu. Glavni sastavni deo je laser koji meri pokrete mikroskopski sitnih staklenih ili plastičnih kuglica. Micro-Ear kombinuje više lasera i trebalo bi slično mikrofonu da učini čujnim pokrete i zvuke. „Optičke pincete mogu da mere snagu u pikonjutnima i pri tome manipulišu“ kaže prof. Dzon Kuper sa Univerziteta u Glasgovu. Pikonjutn je milionski deo snage kojom jedno zrno soli deluje na površini.

Pomoću Micro-Ears je moguće posmatrati više objekata ako su u pokretu.

Kamerom sa velikom brzinom snimanja se prate i najmanji pokreti, zatim se elktronskim putem preinačuju u akustične signale. Pomoću te tehnike naučnicima je nedavno uspelo da učine čujnim Braunovo kretnje atoma i molekula. Kao sledeće se očekuje da u oblasti medicine naučnici uz pomoć Micro-Ear „prisluškuje“ i bakterije.

Univerzitet u Glazgovu: http://www.gla.ac.uk

Univerzitet u Oksfordu: http://www.ox.ac.uk

National Institute of Medical Research http://www.nimr.mrc.ac.uk

Piše Marija Radovanovic -

Čovek od davnina pokušava da nađe brz i lak način da poveća svoju inteligenciju. Takva mogućnost je ponuđena od strane istraživača u Kaliforniji.

Uzbuđenje je nastalo 1993. godine kada su istraživači otkrili da se ostvaruju bolji rezultati na standardnim IQ testovima nakon slušanja Mocartove muzike. Dalja istraživanja su pokazala da Mocartova muzika ima veliki uticaj na mozak, iako se još uvek ne zna pouzdano zašto.

Do prvih naznaka postojanja Mocartovog efekta došlo je pre skoro 20 godina kada su načinjeni pokušaji da se na komjuteru prikaže aktivnost mozga. Istraživači su odlučili da otkrivene simulacije, koje nastaju pri električnim pražnjenjima u mozgu, pretoče u zvuk, umesto da ih samo stave na papir. Na njihovo iznenađenje, čuli su se zvukovi koji su podsećali na barok ili na istočnjačku muziku.

Ako aktivnost mozga može da zvuči kao muzika, sledeće pitanje bilo je možemo li da naučimo da razumemo gramatiku neurona radeći obrnuto i posmatrajući kako mozak odgovara na muziku.

Eksperimenti

Nakon mnogo dogovaranja, odlučeno je da se koristi deo standardnog IQ testa da bi se videlo da li Mocartova muzika može trajno da poveća sposobnost uviđanja oblika. Ova sposobnost je osnova za mnoge kompleksne misaone veštine koje uključuju okretanje i posmatranje objekata u glavi pri čemu se koristi dosta matematike.

Sve grupe koje su radile testove nakon slušanja Mocartove muzike su pokazale značajno veću uspešnost. Nažalost, ovaj efekat traje samo 10-15 minuta.

Ljudi bi preciznije videli ako bi bili testirani slušajući Mocartovu muziku u pozadini. Rezultati su bili znatno bolji, sa mnogo manje grešaka, više koncentracije i preciznosti. Jedna od teorija je da muzika potpomaže ubrzavanje obrade i interpretacije informacija koje dolaze od oka do mozga.

Studija u Obervalizer bolnici u Švajcarskoj koja se bavi uticajem muzike na varijabilnost pulsa, pokazuje da slušanje muzike može značajno da pomogne pri oboljenjima srca. Dokazano je da slušanje Mocartove i Bahove smiruje ubrzani puls.

Novorođenčad u Slovačkoj su slušala Mocartovu muziku da bi lakše prevazišla traume rođenja. Sada se na univerzitetima širom sveta vrše klinička istraživanja da bi se videlo da li muzikom može da se ublaži stres, ubrzani otkucaji srca i motorika tek rođenih beba. Muzika se pušta preko malog zvučnika u inkubator, razni uređaji analiziraju sve pokrete, dok kamera beleži reakcije beba na muziku.

Laboratorijski pacovi su brže i sa manje grešaka pronalazili izlaz iz lavirinta ako su pre toga bili izlagani Mocartovoj muzici. Radi se na seciranju njihovih mozgova da bi se videlo šta se tačno promenilo u njihovoj neuro-anatomskoj strukturi.

Zašto baš Mocart?

Skoro sva proučavanja Mocartovog efekta do sada, bazirala su se na jednom muzičkom delu, sonati za 2 klavira u D-duru (K488).

Moralo je da se definiše koji su muzički elementi potrebni. Na univerzitetu u Ilinoisu, neurolog Džon Hjuz i muzikolozi su napravili analizu stotina kompozicija Mocarta, Šopena i drugih kompozitora. Napravili su skalu koja pokazuje koliko često jačina muzike raste i opada za 10 sekundi.

Genioznost Mocarta je u tome što često ponavlja teme ali tako da ne bude dosadno, naprotiv, slušaocu je to jako zanimljivo i prijatno. Tema se ponavlja, često u različitim tonalitetima, ali u istim intervalima. Ponavljanje i periodične promene su otkrivene u svim aspektima funkcije centralnog nervnog sistema kao što su početak sna i periodičnost moždanih talasa, kao i u telesnim funkcijama. Isti efekat se ne sreće kod drugih kompozitora jer je ovakva muzička konstrukcija specifična za Mocarta, koji mnogo češće ponavlja motive nego kompozitori kao što su Bah, Betoven, Vagner, Šopen i drugi.

Molekularne osnove Mocartovog efekta

Naučnici su dosta raspravljali da li ovaj fenomen ima relativno jednostavno rešenje, kao što je popravljanje raspoloženja ili da li je efekat vezan za unikatni kvalitet Mocartove muzike.

Genetičari na univerzitetu Stanford u Kaliforniji, misle da su uspeli da nađu molekularne osnove Mocartovog efekta. U svojoj studiji su koristili pacove koji, kao i ljudi, bolje rade testove učenja i pamćenja nakon slušanja sonate.

Istraživači su otkrili da se kod pacova povećala aktivnost 3 gena : gena uključenog u procese učenja i pamćenja, gena koji utiče na faktor rasta nervnih ćelija i gena odgovornog za formiranje sinapsi.

Ovo otkriće je jako intrigantno jer dokazuje da kod ovog efekta postoje merljive neurohemijske promene. Molekularna biologija se poslednjih nekoliko godina posvetila istraživanjima sa ciljem da otkrije šta to u muzici pokreće određene gene da povećaju svoju aktivnost i kako bi to moglo da se iskoristi.

Marija Radovanović-

Studira molekularnu biologiju

na univerzitetu u Beogradu.

Mogao bi da snabdeva strujom kompletno domaćinstvo preko 100 dana!

Struja od dobijena vetra i sunčeve energije trebala bi u budućnosti u velikoj meri biti eficijentno skladištena. Za tu svrhu je firma Evonik (Evonik Industries AG) sa partnerima iz industrije i nauke razvila najveću litijumsko-keramičku bateriju na svetu. Primenjena je njihova sopstvena Cerio-tehnoligija, specijalna kombinacija keramočkog materijala i visokomolekularnih jonskih provodnika. Centralni deo je keramička separator-membrana (separion), koju je razvila Evonikova sestrinska-firma i treba biti primenjena i u elektro vozilima. Proizvođači garantuju visoku sigurnost pri istovremeno malim dimenzijama i dugačkom veku trajanju.

Ovo je istraživački poduhvat u okviru inicijative LIB2015 nemačkog saveznog ministarstva za obrazovanje i istraživanje. Radi se o trogodišnjem projektu usmerenom na privredno tehničku realizaciju džinovskih baterija za stacionarne primene. Prvi veliki projekat je planiran elektrani Folkingen gde bi trebalo da se u prvoj polovini 2011. realizuje akumulator struje sa snagom od 1MW i kapacitetom skladištenja od oko 700kWh.

Prema dr. Klausu Engelu direktoru Evonik industrije, ovakvi akomulatori mogu da stabilizuju nestabilnosti u naponu mreže, čime i proizvodnja energije ukupno treba biti eficijentnija. „Ovde kao i u oblasti auta, nastaje tržište vredno milijardi.“ Eksperti procenjuju obim tržišta za moderno elektro skladištenje na preko 10 milijardi Eura.

http//corporate.evonik.de

Autor Milan Nikolić - dijetetičar, nutricionista -

čovek ima slobodu izbora u načinu ishrane. Danas više nego ikada je potrebna radikalna promena u načinu ishrane, jer nas dosadašnji način može dovesti u opasnost. Bolesti savremenog čoveka su ili izazvane načinom ishrane ili se mogu preduprediti i izlečiti zdravom ishranom.

Tu na scenu stupa vegetarijanski način ishrane. Savremene bolesti razvijenijeg dela sveta uglavnom su posledica mesne ishrane. Zbog ishrane namirnicama životinjskog porekla nastaju 97% kardiovaskularnih bolesti. Povećana je i stopa nastanka kancera u zemljama gde se koristi najviše mesa i mlečnih proizvoda. U razvijenim državama koje koriste više mesa i mlečnih proizvoda veći je procenat osteoporoze dok u siromašnim zemljama gde se unosi mnogo manje mleka i kalcijuma , ima manje obolelih. Narodi koji se hrane vegetarijanski su zdraviji i dugovečniji. Savremena medicina i pored dugogodišnjeg protivljenja vegetarijanstvu u novije vreme potvrđuje zdravstvenu neophodnost biljne prehrane.

S druge strane došlo se do saznanja da se iste te bolesti i mnoge druge mogu izlečiti vegetarijanskim i veganskim načinom ishrane. Najznačajnija ispitivanja dokazala su korist vegetarijanstva kod bolesti krvnih sudova srca i mozga.

Povišeni pritisak se dovodi u normalu korišćenjem voća. Tako se reumatoidni artritis leči veganskom ishranom. Kod svih vrsta kancera preporučuje se veganska ishrana, i to najbolje presnim namirnicama voćem i povrćem u prvom redu. U SAD se sprovode izlečenja od dijabetesa presnom veganskom ishranom. Kod svih autoimunih bolesti i onih kod kojih je potrebna potpuna detoksikacija preporučuje se presna veganska ishrana organski gajenim namirnicama: To su Multipleks skleroza, Parkinsonova bolest, Kancer, Alergije (astma), infekcije različitim patogenim mikroorganizmima (virusi, bakterije,gljivice) za koje se sve više smatra da stoje iza većine bolesti, čak se pokazao uspeh i u psihičkim bolestima naročito depresiji.

Najznačajniji ljudi iz prošlosti zalagali su se za vegetarijanstvo. Umetnici, filozofi, sveci, vrhunski sportisti i naučnici, su pokazivali i pokazuju dobrobiti vegetarijanstva. Platon, Pitagora, Sokrat, Ovidije, Leonardo da Vinči,Vilijam Šekspir, Isak Njutn, Nikola Tesla, Tomas Edison, Albert Ajnštajn, Lav Tolstoj, Franc Kafka, Dostojevski, Bernard Šou, Martin Luter, Mahatma Gandi , Karl Luis, Martina Navratilova, Bob Dilan, Brajan Adams, mnogi glumci i umetnici i vrhunski sportisti sadašnjice i mnogi drugi.

Malo se zna koliko ishrana utiče na ekologiju. Sva prevozna sredstva od motocikla, automobila preko kamiona do aviona i brodova ne zagađuju okolinu koliko to čini stočarstvo. Zbog stočarstva se uništavaju šume koje nam daju kiseonik da bi se gajila stoka koja ispušta ugljen dioksid i metan. Zbog rasta stočarske proizvodnje uništavaju se šume Amazona, 1000 vrsta životinja i biljaka izumire godišnje, ugrožavaju se plemena ljudi koji su oduvek tamo živeli u harmoniji sa prirodom. Kada bi samo 10% stanovništva prešlo na vegetarijansku ishranu rešio bi se problem gladi u svetu. Isti efekat se postiže i samo smanjenjem upotrebe mesa za 10 %. Ako bi svi prešli na vegetarijansku ishranu i smanjilo preobilno korišćenje hrane u razvijenim zemljama bilo bi dovoljno hrane za 10 milijardi ljudi!

I na kraju etički razlog ne ubijanja naših bližnjih. Osnovni ljudski zakon u svim religijama i pravnim zakonicima glasi: Ne ubij! Pritom se ne misli izričito na ljudsko nego na svako živo biće. Plodojedi ili fruktarijanci ne ubijaju ni biljke ali to je već korak dalje, a ima ih još. Za početak prestanimo ubijati sebe i životinje.