Kroz prostor i vreme

Niko i nigde nije dostigao (u smislu efikasnosti rada, a ne dužine varnice) ni približne rezultate kakve je svojevremeno postizao NikolaTesla. Da li je genijalni naučnik i izumitelj, uopšte, dostigao svoj konačni cilj? Zauvek ćemo ostati bez pouzdanog odgovora, obzirom da su njegovi eksperimenti s bežičnim prenosom energije prekinuti baš u završnoj fazi (grandiozni toranj na Long Ajlendu nikada nije završen), o drugim sličnim (na primer, eksperimenti sa radijantnom energijom) ostalo je veoma malo podataka. Koliki je upliv u svemu tome imalo drevno znanje?

Piše: Dipl. inž. Goran Marjanović

Veličanstvena građevina u Kolorado Springsu, koju je Nikola Tesla konstruisao da bi eksperimentisao sa bežičnim prenosom energije nije samo „običan transformator” kako se najčešće opisuje, nego mašina izuzetno velike složenosti (uprkos svojem prividno vrlo jednostavnom sklopu) i, zapravo, neka vrstu „overunity” mašine.

Ovaj uređaj, kao mnogi drugi slične konstrukcije, često su poređeni sa Markonijevim, i sličnim radio-primopredajnicima, čiji je rad zasnovan na klasičnim (hercijanskim) EM talasima koji su podrobno opisani Maksvelovim jednačinama.

Moramo imati na umu činjenicu da je bežični prenos energije kakav je Nikola Tesla želeo ostvariti, bio zasnovan na talasima „sasvim druge vrste”, na šta je i sam neprekidno ukazivao. Postoje brojni i veoma pouzdani pismeni dokazi, a jedan se može naći u U.S. patentu broj 5780, od 19.02.1900. godine, „Aparatura za prenos električne energije”/5/, u kojem Nikola Tesla kaže: „… Treba imati u vidu da je pojava koja je ovde u pitanju pri prenosu električne energije fenomen PRAVOG PROVOĐENJA i ne treba je zamenjivati sa pojavom električnog ZRAČENJA koja je do sada bila predmet posmatranja, a koja bi po svojoj prirodi i načinu prostiranja činila praktički nemogućim prenos iole znatnije količine energije na rastojanja od praktičnog značaja…”

Kao što vidimo on i ovde, sasvim jasno i nedvosmisleno, ukazuje na činjenicu da njegov sistem bežičnog prenosa energije NIJE zasnovan na (klasičnim) EM talasima, stoga nije jasna doslednost u brojnim pokušajima da se rad njegovih uređaja ovog tipa objasni principima čije je temelje postavio Maksvel, a koji važe za prostiranje (hercijanskih) EM talasa, čijih je ograničenja (slabljenje s kvadratom udaljenosti) Nikola Tesla, očito, bio sasvim svestan. Sve analize Teslinih dostignuća, principa rada njegovih uređaja….

Prvi deo priloga u sledecem izdanju KPV

Testatika je u jednoj maloj zajednici sa nazivom Methernitha u Švajcarskoj već godinama u pogonu.

Jedan broj posetilaca je konstatovao da se zaista radi o generatoru do 7,5 kW koji jednom pokrenut neprestano daje električnu energiju. Kako izgleda radi se o elektrostatičkom asinhronom generatoru-motoru. U internetu se nalaze izveštaji o pokušajajima kopiranja ali do sada nema dokaza o uspehu. Neki izvori govore o elektostatičkom principu gde se dva diska okreću u suprotnom smeru uz indukciju visokog napona.

Navodno se radi o konvertoru slobodne energije o čemu je još davno govorio Tesla.

Meternita je zajednica hrišćanski orijentisanih ljudi. Udruženje je formirano 1960. u Švajcarskoj u želji ne samo da čitaju već Bibliju već i da po njoj žive. Tim povodom je u Lindenu i zvanično osnovana Meternita kao udruženje. Članovi su svih starosnih grupa, potiču iz raznih društvenih slojeva i više nacija.

Njihova zajednica nije istovetna manastirskoj jer pripadnici imaju mogućnost da idu duhovnim putem prema svojim pojedinačnim mogućnostima. Svaki čovek sam bira za sebe najoptimalniji put ka Bogu. Neki žive u celibatu dok su neki u bračnoj zajednici.

Imaju apsolutnu slobodu da sami izaberu stepen povezanosti za zajednicom. Moguće je živeti u njihovoj komuni ali i biti pripadnik koji živi uobičajeni građanski život.

Hijerarhijski nemaju nadređenih već su svi pod istim krovim i na jednakim zadatcima. Smatraju da su svi učenici u školi života. Za zajednicu imaju obavezu da rade 40 sati nedeljno a ostatak vremena im služi sa izgradnju i ostvarenje svojih ličnih težnji i talenata, što smatraju bitnim aspektom na putu ka Bogu.

Stari i bolesni doprinose zajednici koliko su u stanji i neguju se sa pažnjom i zahvalnošću do smrti.

Na pitanje da li je moguće Testatiku i videti, odgovor je da u ovom trenutku nije, jer grupa za istraživanje alternarivne energije više ne egzistira . Svi prilozi na interneti su objavljeni bez njihovog znanja. Ipak se nadaju da je Testatika podstiče čovečanstvo u traganju za izlazom iz slepe ulice u kojoj se sada nalazi.

Oni smatraju da čovčanstvo još nije dozrelo da im se Testatika pokloni pošto bi bilo zloupotrebe.

Ovde je snimljen Testika-generator, uverite se sami:

http://video.google.com/videoplay?docid=-4455951993961148210#

http://www.hdkoeln.de/videos/testatikadeutsch.wmv

pokušaj kopiranja je detaljno opisan:

http://members.fortunecity.com/wasserauto/testatika.html#Prinzipversuch

Evo opisa na italijanskom: http://www.progettomeg.it/testatika.htm

Postoji jedan uzročnik bolesti od koga neznajući pate dve do četiri milijarde ljudi . Školska medicina u velikoj meri nije u situaciji da ga prepozna.

Bolest se prezentuje kroz mnoge međusobno nepovezane simptome. Naprimer: „Burnout“- sindrom totalne iscrpljenosti, depresiju, hronični umor, smanjenu pažnju, nervozu, psihičku i fizičku slabost, lupanje srca, migrenu, vrtoglavicu, osećaj hladnoće, gušenje, bolnu napetost vrata, poremećaj sna, opadanje kose i krte nokte.

Piše Branka Mraz

Ovo je danas uobičajena žalba hiljada i hiljada ljudi, koje ne razumeju zbog čega se odjednom nalaze u zamci iscrpljenosti.

Poseta lekaru završava frustracijom, nakon temeljnog pregleda u davanja krvi saopštava im se da im nije ništa.

Problem leži u tome da školska medicina vrlo niske vrednosti gvožđa deklariše kao normalne. Zavisno od mesta i klinike, smatra se da je pacijent sa vrednošću Feritina 20 ili 30 nanograma gvožđa po mililitru krvi zadovoljavajće snabdeven. Zdrav čovek ima vrednost gvožđa 200 do 300 ng/ml krvi.

Gvožđe ne gradi samo krv, već je potrebno još za drugih 180 (!) funkcija u telu. Stvaranje hormona u žlezdama ili energije u mišićima. Nedostatak gvožđa može kroz smanjenu produkciju hormona voditi u depresiju ili nesanicu. Takođe može za posledicu imati stvaranje premalo energije u ćelijama i time uzrokovati stanje iscrpljenosti ili smanjene koncentracije Da bi održalo neophodan nivo gvožđa telo se mora snabdevati sa strane. Imajući u vidu da samo deo gvožđa, sadržanog u životnim namirnicama, može biti preuzeto, preporučena doza unosa važi za muškarce i žene posle menopauze oko 10 miligrama, a za decu i žene koje menstruiraju 15 miligrama dnevno. To je lakše reći nego učiniti.

Nažalost telo iskoristi samo deseti do pojedenog gvožđa…

Ovaj problem je takođe u porastu kod dece i mladih. Veruje se da čak 84 %američke dece koja „da bi bila mirna“dobijaju Ritalin, pati od neprepoznatog manjka gvožđa.

Beat Šaub lekar iz Bazela koji važi za „pronalazača“ ovog problema, veruje da svakom drugom detetu nedostaje gvožđe, što je fatalno, jer je gvožđe neophodno za razvoj i održanje kognitivnih sposobnosti u dečjem uzrastu.

Na nesreću ovaj se manjak pokazauje tek onda kada je cena već plaćena. Tokom rasta pravilna ishrana je posebno važna. Nažalost danas namirnice sadrže premalo vitamina, minerala i mikro elemenata zbog zemljišta iscrpljenim veštačkim đubrivom.Loše navike u ishrani takođe uzimaju danak.

Dieta bogata gvožđem je teško izvodljiva i trajala bi predugo………

Tekst u celini (u sledećem izdanju KPV5) govori detalno o nedostatku gvožđa i mogućnostma njegovog prevazilaženja

Zamislite da ste dobili zadatak da fotografišete jedan jedini molekul.

Imate fotoaparat, a tu je i molekul za slikanje. Ali on nikako da se smiri i nasmeši u svojoj stolici… I, razume se, ne bi ništa od slikanja.

Tako bi to bilo kod običnog fotografa. Međutim, za čudesne fotografije zaduženi su vrhunski naučnici koji raspolažu izuzetnim znanjima i savršenom tehnikom.

Sve se to steklo u IBM-ovoj laboratoriji u Cirihu, u Švajcarskoj, te je tu dobijena fotografija jednog jedinog molekula pentacena i evo je pred vama!

Kao što možete da vidite, taj se ugljovodonik C₂₄ H₁₄ sastoji iz pet prstenova „postrojenih“ u liniju i međusobno spojenih u istoj ravni.

Osetljivost ove metode „snimanja molekula“ je tako velika da se mogu uočiti i hemijske veze svih 14 vodonikovih atoma raspoređenih po periferiji molekula pentacena.

Čovek ovim po prvi put u istoriji nauke može svojim očima da posmatra detalje strukture jednog složenog molekula koga je do sada predstavljao sledećim crtežom:

Da bi se ovo postiglo, trebalo je razviti izvanrednu mernu opremu. Samo merenje polja sila atoma koji sačinjavaju dati molekul moralo je da se izvodi u aparaturi u kojoj su vladali visoki vakuum i vrlo niska temperatura. Snimanje, tj. „skeniranje“ jednog molekula, je trajalo satima pod voćstvom kompjutera, pomoću koga je i dobijena konačna slika.

Naučnici IBM-ove laboratorije u Cirihu, koji su do savršenstva razvili metodu mikroskopije skeniranjem polja atomskih sila (AFM – Atomic Force Microscopy) veruju da će njihov rad objavljen 28. avgusta 2009 u časopisu „Science“ dovesti do novih pregnuća i saznanja od značaja za razvoj „molekularne elektronike“ i smišljenog izbora hemijskih jedinjenja za primenu u medicini i u drugim oblastima.

Prof. dr Vladimir Ajdačić

Evropska svemirska agencija ESA i njen američki partner NASA objavili su 17. septembra da je Plankov teleskop ušao u orbitu oko Lagranžove tačke mirovanja L2 na 1,5 miliona kilometara od Zemlje. Posle pripremnih radnji, merni deo teleskopa ohlađen je na temperaturu od 0,1 Kelvina, postajući tako teorijski najhladniji objekt u Kosmosu!

Plank je počeo sa snimanjem kosmičkog mikrotalasnog pozadinskog zračenja prvobitno nastalog u ranom Kosmosu, nekih 380.000 godina posle Big Bang-a. Ovo

snimanje će trajati 15 meseci, a analiza dobijenih spektara zračenja zahtevaće više desetina godina. Na osnovu nje nauka će doći do saznanja o davnoj istoriji i evoluciji Kosmosa.

Pogledajte sledeću animaciju otvarajući:

http://a1862.g.akamai.net/7/1862/14448/v1/esa.download.akamai.com/13452/qt/11Feb2009-3154_qthigh.mov