Kroz prostor i vreme

2012 Nada u krizi

Biofizičar predskazuje nagli skok svesnosti

Nada u teškoćama?

Teze dr. Ditera Broersa oduzimaju dah.

Priredila Branka Mraz

Biofizičar dr. Diter Broers prognozira u naredne četiri godine jedan globalni proboj svesnosti uzrokovan kosmičkim događajima.

Broers dovodi u vezu pogoršanje  krize u svetu sa elektromagnetskim zračenjem našeg Sunca koje utiče na zemaljino magnetno polje a time i naše mišljenje i delovanje.

2012 dostići će aktuelni Sunčani ciklus najvišu tačku i prebaciti  čovečanstvo u jedno novo stanje koje dopušta spoznaju i isceljenje- da bi ponovo zaživeli u harmoniji sa sobom i Zemljom.

Broers koji je tokom 80 i 90 na dva Univerziteta  u Berlinu istraživao u oblasti frekventne i regulacione terapije, delom se poziva i na sopstvene naučne studije.

„Nakon što sam se 30 godina bavio  ovim temama, mogu reći: Trenutno se odvija jedan nezamisliv preokret koji pogađa osnovu naše svesti.“  Broers dalje trvrdi:

„Astrofizika poznaje Sunčane cikluse, može predvideti buduće aktivnosti. Postoje brojni ciklusi koji nastupaju različitom učestalošću. Prema svim predviđanjima nas očekuje do 2012.-kada je trenutni Sunčani ciklus na vrhuncu –jedna izrazito ekstremna Sunčana aktivnost.“

„Narod Maja ostavio nam je informacije o tome da će >ta zadnja epoha vremena<  biti upravljana >kosmičkim planom<  . Takozvani sinhronizacioni zrak –će proizaći iz središta našeg Mlečnog puta- i  našu Zemlju a time i nas ljude iznova preusmeriti…  Taj Sinhronizacioni zrak o kome Maje govore, asrtofizičari su i dokazali.Oni izveštavaju da iz centra naše Galaksije jedan -dosad držan za nemoguć- energetski zrak kao neki reflektor iz najdubljih krugova   Svemira zrači usmeren na Zemlju.  Tokom zadnjih godina su se ta zračenja za više stotina procenata povećala.“

Broers takođe objašnjava kako će se odvijati ta promena svesti.

„ Ubeđen sam da će se odigrati dve stvari, koje se tiču našeg srca i našeg razuma. Desiće se proširenje  nivoa razumevanja i to  otvaranjem srca.  Kroz tu unutrašnju spoznaju biće rukovođeno naše delovanje, koje će nas  opremiti novim stepenim slobode, i od nas načiniti slobodne ljude. I ako budemo taj svoj novi autoritet koristili u prirodnom kontekstu i uspostavili harmoniju, neće nam se više desiti da presečemo sopstvenu granu.“

U susret 21.12.2012.

– samo opušteno

.

.

Priredila Branka Mraz

.

.

Kao što je poznato ovaj datum prema nekim proračunima označava završetak Maja kalendara. Taj dan treba prema mnogim izvorima da bude dan na kome će se odlučiti o sudbini čovečanstva. Govori se o smaku sveta, porede ga sa biblijskim sudnjim danom, Apokalipsom ali i novim početkom.

Ali šta ako ljubitelji teorija katastrofa zapravo svoje tvrdnje zasnivaju na grešci u interpretaciji kalendara?

Aksel Klicke nam pokazuje da i ovaj dan kao i mnoge ranije, možemo spokojno dočekati.

Ovaj građevinski inženjer poreklom iz nekadašnje DDR zaokupljen je već odavno drevnim građevinama.

Bavi se paralelno sa poredjenjem mernih jedinica kod starih kultura kao i fizikom kosmosa a posebno starim kulturama koje su gradile piramide. On je uspešan autor knjiga sa tom tematikom.

Izgledalo je kao da se ništa novo ne može više reći o Kalendaru Maja. Pretragom u Google-u dobija se preko 27.000 priloga na „21.12.2012.“ svi su jedinstveni u tvrdnji da se tada završava kalendar Maja. Medjutim, zbrku stvara činjenica da postoje tri različite varijante kalendara sa različitim brojanjem, dok je taj pomenuti datum izveden iz samo jednog od njih.

U diskutabilnoj teoriji se tvrdi da svi kalendari počinju 11. avgusta 3.311. pre Hrista a završavaju 13-tog „Baktuna“. Baktun je određeni vremenski period, potiče iz kalendara koji je označen kao „Dugo brojanje“ i bazira se na podeli na dane.

Šema takozvanog dugog brojanja, jednog od tri kalendara Maja:

U trećem redu postavljen je vremenski odsečak nazvan „Tun“ kome pripada 360 dana. Poznato je da godina ima zapravo 365,2422. dana, što je 5,2422.. dana više. Ako teoretski predpostavimo da su Maje 1 godinu izjednačavale sa jednim Tunom onda će se brzo pokazati haos. Njihovi praznici koje su kao i svaki narod morali imati često bi se pomerali. Prekomerni dani bi nakon 69 godina dali čitavu godinu. Posle 34 godine bi zima započela na kalendarski početak leta.

S obzirom na zavidno poznavanje astronimije starih visoko razvijenih kultura, ovakva greška se ne bi održala.

Da li je godina nekada imala 360 dana ?

Nastavak sledi…

Priredio Čedomir Mraz

Svako vozilo se može u budućnosti preurediti da bude hibridni auto koji koristi energiju kočenja da bi akumulirao energiju!

Jedan set koji se sastoji od elektromotora snage 10 do 15 ks montiranih na osovine točkova indukuju pri kočenju kinetičku energiju koja se akumulira u akumulatoru a zatim po potrebi koristi kao besplatan pogon.

Opširnije u sledećem broju KPV

Info: Nekadašnji razvojni inženjer kod IBM-a je dobio prvu nagradu na konkursu green energy competition firme Tennessee Technology Development Corp.

Ovaj dodatak za vozila priprema firma Palmer Labs LLC (Reston, Va.) za serisku proizvodnju.

Kuća prikazana na slici idejno je rešenje arhitekte iz Beograda, Radeta Kosanovića. Njegova inspiracija za projektovanje ovakve kuće je vraćanje modernog čoveka prirodi i život u skladu sa ekosistemom. Po rečima tvorca ovog projekta, naselja i zgrade podignute po eko-principima treba da slede iste zakonitosti koji vladaju i u prirodnom eko-sitemu.

Kuća je u potpunosti sagrađena od ekoloških materijala kao što su drvena konstrukcija, gips, staklo. Oslonjena je na osam drvenih stubova, a temelj je izliven od betona. Podizanjem kuće na visinu je smanjen negativan uticaj podzemnih voda, kao i atmosferske vlage. Terasa je okrenuta ka jugu, pa se tokom dana unutar objekta akumulira toplota. Unutar kuće se nalazi centralni ventilacioni sistem i sistem za jonizaciju vazduha. Time se omogućava zagrevanje sanitarne vode, održavanje konstantnog atmosferskog pritiska unutar kuće, kao i snižavanje koncentrecije pozitivnih jona u vazduhu. Kuća se sastoji iz tri nivoa. Prvi nivo je tehnička etaža, u kojoj se nalaze akumulatori toplote, centralni deo ventilacionog sistema kao i rezervoari za vodu. Druga dva nivoa su stambena od ukupno 140 kvadratnih metara.

Za više informacija pogledajte sajt www.kosanovic.co.yu ili pošaljite mail na radekosanovic@yahoo.com

Da, izgleda da ništa u prirodi ne može da mimoiđe kraj životnog ciklusa, pa ni našu zvezdu. Za oko pet milijardi godina, Sunčevo jezgro ostaće potpuno bez kiseonika, koji je neophodan za procese unutrašnjeg sagorevanja, i ono će početi trajno da nestaje. Toplotna energija će se preneti na ostatak Sunca, što će dovesti do povećanog zagrevanja i širenja površinskog dela. Posle samo nekoloko miliona godina, Sunce će postati ogroman crveni gigant koji će zahvatiti orbitu Zemlje i uništiti život na njoj.

U isto vreme Sunčevo jezgro će se smanjiti za oko 2 odsto i postaće toliko užareno da će izazvati takozvano »helijumsko sagorevanje«. Tada će doći do tolikog povećanja obima Sunca da će obuhvatiti i orbitu Marsa. Naredne nuklearne reakcije izazvaće seriju detonacija na umirućoj zvezdi, što će pocepati jezgro Sunca i ostaviti trag u obliku dimnog prstena, stvarajući takozvanu planetarnu nebulu. Ostatak jezgra će biti užaren, neprozirni »beli patuljak« koji će se postepeno hladiti i na kraju ugasiti.

Odgovor uopšte nije jednostavan. Znamo da se hemijski elementi, od kiseonika do ugljenika, formiraju u unutrašnjosti zvezda, u procesima nuklearne fuzije, a zatim se rasipaju po čitavom univerzumu kada neke zvezde, u fazi supernove, eksplodiraju. Ipak, postoji granica u ovim reakcijama, jer nije moguće dobiti elemente koji su teži od gvožđa, kao npr. zlato i platinu. Prema nekim astrofizičarima, kao što je Stefan Rosvog, sa engleskog univerziteta u Lesteru, zlato i drugi teški elementi se formiraju usled sudara dvostrukih zvezda sastavljenih od neutrona, što predstavlja pravu kosmičku kataklizmu. U ovim događajima, koji traju nekoliko milisekundi, razvijaju se veoma velike energije i temperature i do milijardu stepeni. Na ovaj način relativno lakša jezgra kao npr. jezgra gvožđa, skupljaju neutrone i protone i postaju jezgra mnogo težih elemenata, kao što su zlato i platina. Dok se dve bivše neutronske zvezde pretvaraju u crnu rupu, deo materije koji je nastao pri sudaru rasipa se po univerzumu gde ih «zarobljavaju» druge zvezda ili međuplanetarne magline od kojih su nastale i planete kao što je naša. Otuda, nakit od zlata, lep i blistav kakav jeste, istovremeno je i opipljiv dokaz velikih kosmičkih kataklizmi.

Autor: Triva Petrović

Izdavač: Autor

Strana: 150 + DVD

“Prikazujući Crnu rupu šematski, na beskrajno dugom putu prema singularitetu, prosto su se nametnule tri tačke, tri stanja koja suštinski menjaju materiju”, piše autor. “To su HORIZONT DOGAĐAJA, prostor sabijen u STABILNI PRSTEN i sam SINGULARITET. Ovo treće je kraj svih razumnih analiza, ali je izazov za radoznale, jer put jeste beskrajno dugačak, ali šta posle? Odgovor da nema dalje, nije odgovor i zato – sve pretpostavke, ideje i mašta imaju pravo opstanka, jer samo onaj ko traži, može naći odgovor. Knjiga, koja se bavi upravo ovim pitanjima već samim naslovom nudi neko rešenje.” Navedene tačke, kao samostalne celine, poslužiće autoru kao realna osnova za pokušaj izgradnje nove teorije nastanka i razvoja univerzuma, života i razuma. Ovaj pokušaj otvara mnoga složena pitanja, a odgovori koji se daju predstavljaju, u najmanju ruku, veoma originalan pristup. Priloženi DVD zapis sa mnoštvom grafičkih prikaza, animacija i tumačenjima autora, olakšava čitaocu da lakše razume ovo složeno štivo.Na kraju knjige, autor posebno napominje: “Ideje i objašnjenja u knjizi nemaju naučno utemeljenje, međutim, imajući u vidu da su opisani objekti van svega što je poznato, ne možemo potpuno isključiti mogućnost postojanja takvih struktura.”

E-mail autora: va3@eunet.rs

A.M.

Istorija opasnih ideja

Autor: Čarls Sife

Izdavač: Stylos, Beograd

Strana: 232

Knjiga je napisana jednostavnim i jasnim jezikom i sa entuzijazmom praktično

nepoznatim među onima koji se usuđuju da objašnjavaju matematiku. Naučnici starog

Vavilona su izmislili nulu, stari Grci su je zabranili, Hindu tradicija ju je obožavala, a

crkva je nulu koristila u borbi protiv jeretika. U prošlosti je moć nule proglašavana demonskom da bi od vremena prosvetiteljstva postala najznačajnije oruđe matematike.

Knjiga Čarlsa Sifea prati ovaj broj kojeg nema od njegovog rođenja kao istočnjačkog

filozofskog koncepta do nule kao mehanizma za rešenje misterije crnih rupa!

Elegantna, duhovita i prosvetljujuća, knjiga Nula je privlačan i zadivljujući ogled

o najčudnijem od svih brojeva u univerzumu i o jednom od najvećih paradoksa ljudske misli.

Autor: Leonard Mlodinov

Izdavač: Laguna, Beograd

Strana: 264

Razvoj fizike neprekidno potvrđuje da je geometrija moćan konceptualni okvir kojim se opisuje i shvata kosmos. U knjizi Euklidov prozor Leonard Mlodinov priča uzbudljivu priču o geometriji od antičkih dana do savremene teorije struna koja nas ostavlja bez daha. Verovatno nema boljeg načina da se pripremimo za naučne proboje koje donosi budućnost nego da ovladamo jezikom geometrije. Svakome ko pročita Euklidov prozor to će biti lako i prijatno.

Hanlon vodi čitaoca na očaravajuće putovanje kroz istoriju geometrije, od drevnih vremena do najnovijih nastojanja da se postavi teorija struna. Knjiga je napisana razložno i duhovito.

Koliko ste puta bili u prilici da držite u rukama knjigu o matematici koju ne možete da ostavite? Verovatno nikada ili vrlo retko. Ovo jeste jedna takva knjiga. Uzbudljiva poput trilera, duhovita poput komedije, ljupka poput ljubavne priče – Hanlonova knjiga obrazac je kako treba pisati o nauci.

Euklidov prozor veoma je, istovremeno, dobar uvod u geometriju, od Euklida do Ajnštajna.

A.M.

Autor: Stiven Hoking

Izdavač: Alnari

Strana: 224, 16 kolornih strana

Ova knjga je na samom razmeđu interesovanja. Ona istovremeno sjedinjuje dečju fascinaciju svetom sa genijalnim intelektom. Svetski bestseler Stivena Hokinga, Kratka povest vremena, predstavljao je prekretnicu u pisanju o nauci - delom zbog autorovog zanimljivog načina pisanja, a delom zbog privlačnih tema kojima se pozabavio: prirode prostora i vremena, uloge Boga u stvaranju, istorije i budućnosti univerzuma.

Istina je da su čitaoci godinama nakon objavljivanja knjige neprestano obasipali profesora Hokinga pitanjima u vezi sa velikim poteškoćama koje su imali u razumevanju pojedinih, izuzetno važnih delova knjige.

Tu se krije poreklo i razlog nastanka Kraće povesti vremena: u autorovoj želji da njen sadržaj učini razumljivijim čitaocima - kao i da održi korak sa najnovijim naučnim otkrićima i razvojem pojedinih teorija.

Iako je ova knjiga u nekim delovima bukvalno „kraća”, ona suštinski širi ionako beskrajnu temu originala. Kraća povest vremena daje bogat prikaz prodora u najnovije tajne vremena i prostora, na način razumljiv

i ljudima bez naučnog obrazovanja. Trideset sedam ilustracija u punom koloru obogaćuje poruku teksta i čini. Kraću povest vremena izdanjem koje bitno doprinosi naučno-popularnoj literaturi.

A.M.