Kroz prostor i vreme

NOVOSTI

TEMA BROJA     10 Teslinih nobela, Tako je govorio Tesla

UVIDI       Ključ života u zlatnom preseku

OTKRIĆA    Na Marsu sneg, na Veneri sunce

NEPOZNANICE    Bog se zove Plankova dužina

HORIZONTI    Prepravka čoveka

PRODORI    Ljudi otporni na rak

ZABLUDE    Tajanstveni neimari, Spermatozoidi kamikaze

NEDOUMICE    Rat ljudi i životinja

DOGAĐAJI    PODMLADAK, Srpski prozor u bežični svet

RAZMEĐA    Ozdravljujuće frekvencije

PITAM SE, PITAM

IZUMI     Veljkovo i klatno i poluga

ZAGONETKE    Dugim nogama 140 na sat

DOKOLICA

NOVOSTI

AKTUELNO    Prvi atomi antimaterije

TEMA BROJA    Da li postoji muzika prostor - vremena, Dimenzije univerzuma

NEOSTVARENA OTKRIĆA    Ostvarljivost Tesline ideje bežičnog prenosa energije

RESURSI I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE  Obnovljivi izvori energije - šansa ili obaveza

INTERDISCIPLINARNE IDEJE I ISTRAŽIVANJA Geteovo učenje o bojama, Telepatija u svrsi špijunaže

KOMPLEMENTARNA MEDICINA    Energija od koje zavisi celokupan život organizma

OKEANOGRAFIJA     Sedam čuda podvodnog sveta

ARHEOLOGIJA      Zagonetna drevna mapa,  Otkriveni ostaci piramide stare 4000 godina

FAUNA SRBIJE      Novi rodovi i vrste insekata iz pećina u Srbiji

ASTRONOMIJA     Razrešena zagonetka Kasiopeje A

POD LUPOM     Naši prikriveni gospodari

IZ ISTORIJE NAUKE   Od astrobotanike do astrobiologije i kosmobiologije

IZ NAUKE I TEHNIKE   Indijska sonda leti na Mesec

ZANIMLJIVA MATEMATIKA  Magični brojevi, Brojevi u prostoru

DECA I OMLADINA   Popularne zablude o učenju - 1 deo

.

.

.

.

.

.

..

.

.

.

..

.

Sadržaj broja:

AKTUELNO    Budućnost u skladu sa prirodom

TEMA BROJA    Vitlejemska zvezda,  Na tragu Deda Mraza,  Bajka o snežnoj pahuljici

ASTRONOMIJA    Traganje za vanzemaljcima, Novosti  Zvuci sa pulsara, Planetne putanje

ARHEOLOGIJA    Vinča - praistorijska metropola

ZANIMLJIVOSTI    Šest najznačajnijih naučnih otkrića, Tajne drevnog Egipta

NOVE NEISPITANE TEORIJE    Nehercijanski teslini talasi, 250 godina kvantne teorije Ruđera Boškovića

PRONALASCI KOJI SU PROMENILI SVET

RESURSI I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE Vodonične gorive ćelije, Auto na vodu

PRIČE O KOJIMA SE I GOVORI I ĆUTI Eksperiment koncerna Cibe - Geigy

PRIRODNA I KULTURNA BAŠTINA 7+7 čuda Srbije

DECA I OMLADINA   Zablude o učenju 2

U prošlom broju bilo je reči o odomaćenim predrasudama koje se tiču dece i učenja. Za dobro svoje dece roditelji su  spremni da sebe i njih podvrgavaju naporima koje će navodno pospešiti sposobnost učenja i tako povećati startne šanse u budućoj životnoj trci.  Novac se ne žali a slobodno vreme deteta je ukinuto kao neproduktivno. Sada psiholozi i neurolozi misle drugačije, ne smatraju da stres i dresura mnogo doprinose kreativnom usvajanju znanja a sreći ponajmanje. Težište leži u razumevanju, toplini, ohrabrivanju.

Zabluda 7

Dečaci su prosto bolji u matematici

Činjenica je sledeća: U poređenju sa devojčicom, je verovatnoća da će dečak u rešavanju matematičkog zadatka biti bolji, veća. Generalno su razlike među polovima retke. Za minimalne neujednačenosti postoje različita objašnjenja. Najpopularnija je: Selffulfilling Prophecy –samoispunjeno proročanstvo.  Dečaci su ubeđeniju da znaju matematiku i sa samopouzdanjem pristupaju računanju. Nastavno osoblje je  osumnjičeno  da  svoje muške učenike  iz matematike nesvesno predpostavlja. Dakle, dečaci nemaju više talenta za matematiku već profitiraju od jedne tvrokorne predrasude.

Devojčice generalno žigosati kao nedarovite je fatalno.
Prema istom zakonu «samoproročanstva» će se i negativna predstava (Ja ne znam matematiku dobro, jer sam devojčica!) u realnosti jednom i potvrditi.

Nove studije su pokazale da po dolasku na univerzitet, studentkinje koje su došle iz čisto ženskih škola, su znatno bolje u matematici i srodnim naukama od koleginica koje su završile mešovite srednje škole. Zaključak nije teško izvesti.

Zabluda 8

Kreativni haos

Kreativni ljudi razmišljaju višestrano i nalaze sopstvena oroginalna rešenja. Umetnici, kompozitori, pisci, svi su oni sve drugo osim uredni. Nažalost,  samo nepospremljen pisaći sto nije garancija za stvaralačku snagu.
Kreativan može biti samo neko ko je nešto naučio i dobro ovladao  materijom.
Ali zašto su geniji kao npr. Pikaso ceo život u haosu?  Jer su odvažni karakteri koji ne trebaju sigurnost reda.
Roditeljima čija deca vole da ređaju, heftaju, sortiraju i pospremaju ostaje uteha: U biroima najuspešnijih direktora firmi, sve je uvek tip-top uređeno.

Zabluda 9

Na greškama i kritici se najbolje uči!

Prihvaćena greška je važna povratna informacija, kako nešto ne treba raditi. Kritika naprotiv moše uništiti spremnost na učenje. U školama profitira ceo razred na račun jednog jedinog kritikovanog učenika.
Razred uči tako što grešku bez uvrede primi znanju.
Najbolje se uči kroz doživljaj uspeha i priznanje. Ništa više od toga ne motiviše.
Ko neprestano greši jer je recimo preopterećen, će posustati jednom.

Više u časopisu…

Lepota Srbije nije samo u njenom srcu, šumovitim i talasastim dolinama Šumadije, već i nešto zapadnije, tamo gde “Zlatibor pita Taru” i gde “Drina talasima huči”. Tako su, bar, odlučili učesnici u akciji za izbor “Sedam čuda Srbije” koju je pokrenuo i vodio “Politikin” nedeljni dodatak “Magazin”.  U okviru ove akcije, čitaoci su svojim glasovima birali sedam prirodnih i graditeljskih čuda u našoj zemlji. Posle nekoliko nedelja glasanja izabrano je sedam, kako prirodnih, tako i graditeljskih čuda.
Pobednička lista prirodnih i graditeljskih čuda Srbije:

1. Drina sa Vrelom: Vekovna granica između Istoka i Zapada, a danas raj za ribolovce i zaljubljenike u prirodu

2. Kanjon Uvca: Prirodno dobro od izuzetnog značaja koje se nalazi u jugozapadnoj Srbiji sa minimalnom nadmorskom visinom od 760, a maksimalnom od 1.322 metra

3. Đavolja varoš: U nedrima Radan planine, tridesetak kilometara od Kuršumlije, jedan od najneobičnijih prirodnih fenomena erozivnog porekla u svetu

4. Nacionalni park „Tara”: Svrstan je u najvrednije i najbogatije ekosisteme u Evropi, izuzetno bogat biljnim i životinjskim vrstama

5. Đerdapska klisura: Gorostasni krečnjaci Miroča, klisura Dunava i duboki kanjoni Boljetinske reke i Brnjice doprinose čudesnoj vegetaciji

6. Kapije i kanjon Vratne: Tri kamena luka u kanjonu reke Vratne u istočnoj Srbiji ne samo da su najlepši nego su i najviši u Evropi

7. Fruška gora: Najstariji naš nacionalni park koji grade stene iz svih geoloških perioda, pa je zato jedinstven prirodni fenomen

…. U dalekoj prošlosti, u ‘’Mlečnom Putu’’, stvoren je Sunčev sistem u čijim je nedrima nastala planeta Zemlja. Ona se brzo iskazala kao velika umetnica - na svojoj površini i u atmosferi stvarala je prelepe tvorevine sačinjene od velikog broja hemijskih jedinjenja.
Najlepša je bila i ostala među njima - snežna pahuljica. Ona se pojavila kada su na Zemlji zavladali povoljni klimatski uslovi i u njenoj se atmosferi našle čestice prašine. Snežna pahuljica, ta bela, nežna lepotica izvanredno simetričnog, šestokrakog oblika, proizvod je, dakle, datih atmosferskih uslova i aerozagađenja. Da vazduh nije zagađen, ne bi nas svake zime radovale snežne pahuljice; a da njih nema, vazduh bi bio još zagađeniji! Zbog toga, čak i na najvišim planinama, na kojima sneg zaslepljuje oči svojom belinom, snegom ne treba gasiti žeđ, osim u krajnoj nuždi, jer svaka snežna pahuljica u svom srcu krije čestice prašine. . .
Kako se, u stvari, rađa ta bela, nestašna zvezdica?

Više u časopisu…

Ne postoji ni jedan događaj u istoriji naše civilizacije koji se po svojoj važnosti i pažnji koja mu se posvećuje duže od dva milenijuma može uporediti sa rađanjem Isusa Hrista. Svaki Hrišćanin slaveći Božić pokušava sebi da dočara te radosne trenutke kada je sin Božji ugledao svet. Hristovo rođenje narod je utkao u svoja predanja i običaje, a najveći umetnici su ga ovekovečili svojim delima.

Sveta knjiga Novi zavet još uvek predstavlja najvernije svedočanstvo o ovom sudbonosnom događaju koji je promenio tok istorije. U njoj su sveti apostoli opisali Hristovo rađanje, delanje i stradanje. Iako su brojni istoričari i naučnici raznih struka stolećima pokušavali da osvetle svaki trenutak Hristovog života, sam dan njegovog rođenja ostao je još uvek velika tajna. Naš kalendar počinje Hristovim rođenjem, a mi ne znamo  dovoljno tačno kada se ono desilo!

Prema apostolu Luki, anđeo se nenadano pojavio pred pastirima koji su u noći izvan gradića Vitlejema čuvali svoja stada ovaca i rekao im: “Donosim vam radosnu vest koja će veoma obradovati sav narod: danas vam se u Davidovom gradu rodio Spasitelj – Hristos Gospod”. Na drugoj strani mudraci, vođeni jarkim svetlosnim znakom na nebu, prevališe veliki put i dospeše do Vitlejema da se poklone Sinu Božjem. Ta svetlost izronila je na istoku, kretala se nebeskim svodom da bi se ustalila nad samim Vitlejemom.

Svake zime iz svakog izloga i iza svakog ugla pred Božićne i Novogodišnje praznike, srećemo ovaj lik, dobrodušni deka sa zvonom u jednoj i vrećom u drugoj ruci. „Jingle Bells“ ili „Deda Mraze ne skreći sa staze“, „Froeliche Weihnacht“ peva se u celom hrišćanskom svetu i šire.
Malo ko zna da ovaj omiljeni lik potiče od jednog evropskog mita u kojem se izražava poznavanje astronomije. Vreme je zamelo stare misli i predstave ali je Sep Rotvangl iz Graca  pokušao  da sledi tragove  znanja iz prastarih mitova, prepakovanih u moderan kič.

Santa Klaus - kako je na engleskom prozvan, vratio se iz Amerike na Stari kontinent i zarobio dečja srca. Prastari mit, visoko stilizovan od strane Tomasa Nasta iz „Harper’s Weekly“ 1881., vratio se kući u Evropu, ali niko nije prepoznao veze sa kojima je Santa Klaus izvorno skopčan. Preostali su samo shematizovani likovi, čije su obrise duhoviti marketinški stratezi doterali po volji tržišta, da bi ih koristili kao nesvesne stimulatore  u prodaji.
Kao i kod drugih mitova, teško je razlučiti šta je novijeg porekla a šta potiče iz starog doba jer se tokom vremena sadržaj menjao kao u igri „pokvarenih telefona“.
Pojava Deda Mraza je svakako duboko usađen arhetip,  uvek usmeren ka Severnom nebu, što ga već na prvi pogled obeležava kao objekt rane astronomije, najstarije nauke.
Prateći dečju predstavu, domovina Deda Mraza leži na dalekom severu, odakle on doleće na sankama.  Izgleda naivno ali je tačno. Santa Klaus se stvarno može naći na zvezdanom nebu, gde u  sagama severno evropskog prostora ima značajnu ulogu već dugo pre pojave Hrišćanstva.
Niko mu nije uspeo oduzeti od značaja, ni novorođeni Isus, ni komunistički Ded Moroz a pogotovo ne  filmska figura Grinč. Jedino je precesija njegovo nastupanje pomerila u drugo godišnje doba, kako se ispostavilo praćenjem tragova  Božić Bate. (Pod precesijom se podrazumeva povratno kretanje tačke preseka između nebeskog ekvatora i ekliptike, izazvano okretanjem zemlje oko svoje ose.)

Sveti Nikola u Hrišćanskom kalendaru
Figuri Deda Mraza je hristijanizovanjem dato obličje maloazijskog biskupa Nikole iz Mire,  jednog od očeva koncila u Nikeji, koji spada među najznačajnije svece mnogih Crkava. Njegov dan se proslavlja 6. decembra, (gledajući Julijanski,  6. dec. pada na 19. decembar Gregorijanskog kalendara) U predvečerje tog dana u alpskom regionu pojavljuje se Nikolaus, on opominje i daruje decu u pratnji lika sa đavoljim obličjem, nazvanog Krampus ili sluga Rupert što govori o njegovim paganskom poreklu. Taj dan pada tačno 73 dana posle jesenje ravnodnevnice i nalazi paralelu sa simbolima u starom Štajerskom narodnom kalendaru. Tačno dva i po meseca je između Ruperta 24. septembra i Svetog Nikole. Ako je na dan jesenje ravnodnevnice pun Mesec na Sv. Nikolu će biti novi Mesec.
Lik Santa Klausa dolazi tek na Badnje veče i daruje decu i to često kroz odžak. Da bi njegova pojava toliko zračila utiče mnogo faktora, razmotrićemo sada neka glavna obeležja.

Više u časopisu…

Žak Fresko (Jacque Fresco) je industijski dizajner i futurista. Rođen je 13. marta 1916. godine u Americi. Od svoje šeste godine fasciniran je budućnošću i onim što ona donosi. Svoje prve izume osmislio je već u tim ranim godinama. Odrastanje u vreme velike depresije uticalo je na formiranje njegovog mišljenja o nefunkcionalnosti ovog društva. “Mislio sam da su pravila igre pogrešna, nešto ozbiljno nije u redu kada manjina ima sve a većina nema ništa.” Išao je na sastanke komunista, fašista, tehnokrata, istočnjačkih filozofa u nadi da će uvideti najhumanije rešenje. Nijedna filozofija nije nudila kompletno rešenje i on je posvetio svoj život osmišljavanju produktivnijeg, kreatvinijeg, humanijeg modela ljudskog društva koji je nazvan Venus projekat.

“Naš sadašnji sistem nije sposoban da omogući visok standard života za sve ljude, niti može da osigura zaštitu prirode jer je glavni motiv današnjeg društva profit. Jedna od osnovnih ideja Venus projekta je da se na zemljine resurse gleda kao na zajedničko nasleđe svih ljudi.”

Ovaj stav deluje kao jedna od mnogih utopija koje su propale, ali za razliku od njih ova ideja polazi od stava da će se promenom okruženja promeniti i trenutni potrošački i intelektualno pasivan karakter ljudi. Žak Fresko nije nikakav idealista, niti smatra da je model društva koji on predlaže idealan. On samo ističe da sa pametnom primenom današnje tehnologije, možemo živeti mnogo bolje. Krajnji cilj je društvo u skaldu sa prirodom, društvo u kome svi ljudi zajednički doprinose razvitku i opštem dobru, društvo u kome smo svi aktivni učesnici stvaranja i korišćenja tehnologije i nauke na najbolji mogući način.