Zašto je najvećem izumitelju izmakla najblistavija nagrada
U izvornom naučnom članku „Tesla – vizionar 21. stoleća” hrvatski akademik Vladimir Par ustanovio je da ih je „lički Prometej” zavredio – ni manje, ni više – nego deset (iako je dodeljeno osam), jer su nagrađena otkrića koja je on pre drugih zamislio i ispitao! Da li je više od ma kog drugog naučnika u istoriji zakinut onaj koji je svojim genijalnim zamislima i ogledima, možda, najviše zadužio čovečanstvo? Hoće li se iko poduhvatiti ogromnog zadatka da ispravi jednu od najvećih nepravdi počinjenih u nauci i učinjenih u ime nauke? Zar je moguće da u Srbiji niko nije znao za toliku nepravdu nanesenu čoveku koji joj i dan-danas svuda pronosi slavu?
Piše: Vuk Živković Prnjavorski
Možda se ne zna da je Nikola Tesla, verovatno, jedan od najpominjanijih (najcitirainiji) naučnika i izumitelja u knjigama i časopisima; čak je, kako se navodi, u tome nadmašio proslavljenog Alberta Ajnštajna!
Pre nešto više od dve godine, baš kada je svet obeležavao vek ipo od rođenja genija iz Smiljana, poznati elektronski časopis za veličanje i dočaravanje naučnih dostignuća „Lajvsajens”, prema do tada prebrojanim glasovima čitalaca, uvrstio ga je na treće najblistavijih umova čovečanstva još od vremena nedostižnog Leonarda da Vinčija. Velikan srpskog roda i poroda, rođen u Austro-Ugarskoj 1856, dospeo je na treće mesto neobične „liste ko je ko”, odmah iza Isaka Njutna i Alberta Ajnštajna, pretekavši takve gorostase od kojih vam se zavrti u glavi (okvir „Najblistaviji umovi”).
U kratkom redakcijskom obrazloženju je napisano: „Nikola Tesla je uveo čovečanstvo u električno doba i stoga ga smatraju jednim od najblistavijih naučnika u tehnološkoj istoriji. Osmislio je indukcioni motor, fluorescentnu lampu i naizmeničnu struju koju je – na divljenje i čuđenje savremenika – propuštao kroz svoje telo. I u drugim ogledima je imao uspeha, a pominje se da je u detinjstvu omanuo pokušavši da sa otvorenim kišobranom poleti sa krova”.
Zadivljujuće, pomislili ste, ali iznenađenje što svakoga ostavlja bez reči i daha tek nailazi: to je novost koja svojom nenadanošću i važnošću prevazilazi sve što ste ikada čuli u kazivanjima i pročitali u napisima u slavu „ličkog Prometeja”.
Krajem 2007. godine hrvatski akademik Vladimir Par ustanovio je u svojem izvornom naučnom članku „Tesla – vizionar 21. stoleća” da je Nikola Tesla zavredio – ni manje, ni više – nego deset Nobelovih nagrada (okvir „Zadivljujuća otkrića”)! A gde su preostala dva, jer su akcelerator čestica i linerani akcelerator svrstani su pod jedno otkriće i nagrađeni, a za radar nije nikome uručeno priznanje?
Pretpostavljamo da se, verovatno, misli na preteču tranzistora (ili logički sklop „and”), za koji su među nobelovske besmrtnike 1956. uvršćeni trojica Amerikanaca – Vilijam Šokli, Džon Bardin i Volter Bratejn (ruku na srce, najpre za proučavanje poluprovodnika, a potom za tranzistorski učinak), i za jonizovanu plazmu, za koju je 1932. nobelovskim vencem za hemiju okrunjen Irving Langmjuer. A šta biste rekli za preostale pronalaske, kao što su vakuumska cev, fluorescentna svetiljka, sateliti u geostacionarnoj orbiti, teledirigovano upravljanje (krstareće rakete), kriogena tečnost, čestično oružje, letelica s vertikalnim uzletanjem, svetska komunikaciona mreža (Internet) i tako redom? Hoće li neki jednog dana sede glave u Nobelovom komitetu proglasiti prekretnim naučnim dostignućom i nekoga ovenčati slavom? (Nikolu Teslu, svakako, neće, zato što se nagrada ne dodeljuje posmrtno).
Da li je ikoji drugi mislilac, naučnik, stvaralac i izumitelj u istoriji više zakinut od čoveka koji je svojim genijalnim zamislima i uvidima nesebično darivao i zadužio čovečanstvo?
Gde su nestale dve fascikle?
Više u časopisu…
