Kroz prostor i vreme

>

KROZ PRIZMU AKUPUNKTURNIH I MIKROTALASNO REZONANTNIH (SAMO)REGULATORNIH MEHANIZAMA- dr Zlata Jovanovic Ignjatić

Putovanja autorke kroz kvantnu medicinu, kroz teoretsko-praktične aspekte, je pretočeno u 385 strana knjige “KVANTNO-HOLOGRAMSKA MEDICINA- kroz prizmu akupunkturnih i mikrotalasno rezonantnih (samo)regulatornih mehanizama”. Prvi ozbiljan iskorak, za nju kao zapadno medicinski obrazovanog lekara, u nepoznato i mistično, je počeo preko akupunkture. Interesovanje za akupunkturu realizovano je 1990 završavanjem škole akupunkture kod prof Škokljeva. »Ta edukacija mi daje osćaj da mogu pomoći pacijentu i onda kada nemam iza sebe skupu dijagnostičku aparaturu i mnogobrojne farmaceutske preparate, dakle u elementarnim uslovima i na ekološki način. A onda sam došla do informacije o stimulaciji aku sistema na drugi način, preko mikrotalasne rezonantne terapije (MRT). Bila sam gladna tih informacija. U Srbiji ima samo 2 knjige o akupunkturi (prof Škokljeva i Ferhovića), a o MRT-u ni traga. Sada već tako davne 1990 godine su te informacije bile retke i meni teško dostupne. Veoma sam teško uspela da dodjem do adresa akademika: Žukovskog i Sit’ka, jer nije bilo Google.

Moj početak rada sa MRT je dao odlične rezultate, čak fascinantne u nekim slučajevima, kao što je prohodavanje malog A.A. koji je tada imao punih 5,5 g a prohodao sa nepunih 20 seansi. To se dogodilo veoma lagano,…«

»Posle prvih odlazaka u Moskvu, usledio je Kijev i susret sa profesorom Sit’kom (dve nominacije za Nobelovu nagradu), učenje na izvoru kvantne u naučno istraživačkom centru kvantne medicine, Ministarstva zdravlja Ukrajine-”Vidhuk” u Kijevu. Saradnja sa kolegama Borisom Grubnikom, Irinom Fedotovom, fizičarem Janjenkom, Kosickim, Rudjkom, Skripnikom, Ponježom, ali mnogim drugim. Ponovo široko otvorene oči, puno adrenalina, ostajanje na klinici i po 12 sati i želja da ostanem što duže, vidim i čujem što više, jer kad se vratim u domovinu, ostaju mi samo beleške i literatura i neodoljiva želja da se ponovo vratim na izvor i učim…«

KNJIGA: KVANTNO HOLOGRAMSKA MEDICINA

I deo knjige namenjen je ljubiteljima metafizičkog poimanja sveta koji nas okružuje i nas samih. Početak Neba i Zemlje naziva se „Nepostojanje” i predstavlja našu večitu alhemičarsku težnju ka „nepostojećem”, pri čemu nas „težnja ka

nepostojanju vodi viđenju čudesne suštine” – Lao Ce [78].

II deo knjige namenjen je racionalnom intelektu zapadno obrazovanog lekara, koji poima samo ono što je izmerljivo, pa makar se to „merljivo” graničilo s doskora nemerljivim – kvantnim nivoima (čime se mnogi naučnici koji su zaronili

u dubine kvantne fizike bave i praktično realizuju merenje „nemerljivog”). Dakle, u II delu knjige, stremeći ka dokazivanju postojanja (a „Postojanje” je majka svih bića i izmerenih veličina), nalazimo granice i „vidimo prostorne mene” [78], ali se ponovo uplićemo u „kraj koji je beskraj”[82]!

III deo knjige daje teoretske osnove „fizike živog”, koherentnih ekscitacija elektromagnetnog polja mikrotalasnog dijapazona i emitovanja bioloških objekata, s metodološkim uputstvom u primeni mikrotalasne rezonantne terapije. Kao takav, predstavlja osnovu za razumevanje kvantne medicine i vodič za praktičare mikrotalasne rezonantne terapije.

IV deo knjige sadrži kratak osvrt na klasičnu kinesku akupunkturu sa istorijatom razvoja akupunkture, važećim dijagnostičko-terapeutskim pravilima i pregledom akupunkturnih meridijana, te može poslužiti kao praktični vodič pri

primeni neke od tehnologija kvantne medicine, za čiji je rad neophodno poznavanje osnova akupunkture.

Recenzija: „Knjiga je pisana jasnim stilom, sa uverljivom dokumentacijom koja ukazuje na bogatu literaturu kojom se autorka knjige dr Zlata Jovanović-Ignjatić služila…. Smatram da je knjiga „Kvantno hologramska medicina кroz prizmu akupunkturnihi mikrotalasno rezonantnih samo(regulatornih) mehanizama,” dr Zlate Jovanović-Ignjatić izuzetno uspešno, kvalitetno i stručno delo, koje može da posluži kao udžbenik iz ove oblasti. Knjigu preporučujem stručnoj javnosti kao visoko kvalitetno štivo za dublje poznavanje teoretskog znanja i stručnog rada u ovoj oblasti.“ Prof. dr Antonije Škokljev, dr med. sc. Šire informacije o knjizi se mogu naći na sajtu Quanttesa: www.quanttes.org.rs

KOHERENTNE EKSCITACIJE BIOLOŠKIH SISTEMA

- dr Zlata Jovanovic Ignjatić -

Nastavak večnog traganja za suštinom nastanka života i logikom prirode živog dovodi nas preko fundamentalnih predstava o životu i živim sistemima, sa pozicija kvantne fizike, do poimanja prirodnih fenomena istovetnosti, ali i njihove diskretnosti, kao i razmatranja zdravlja i bolesti sa pozicija kvantne fizike. Pokušaj da se fundamentalna znanja o svetu koji nas okružuje i nama samima dobiju kroz proučavanja mikroskopskih struktura objekata bio je nedovoljan za razumevanje suštine života.

Nesumnjiv doprinos razvoju kvantne medicine sa pozicija kvantne fizike daju istraživački radovi Hakena i Prigožina i njihovo razjašnjenje pojmova „samoorganizacije”, ili „sinergetike”. Prigožin kao fizičku bazu za sinergizam uzima otvorenost sistema i njenih nelinearnih dinamika za otklon od uravnoteženosti termodinamičkih grana. Procesi samoorganizacije uslovljeni nelinearnom sredinom moraju naći svoju refleksiju u nelinearnom izjednačavanju dinamike ponašanja date sredine. Disipativni sistemi s plazmatičnim membranama kao aktivnim centrima koherencije predstavljaju izvore elektromagnetnih talasa identičnog spektralnog sastava, za program neuravnoteženog faznog prelaska i nastajanja koherentnosti. Nastankom koherentnosti nastaje i efekat dejstava udaljenih sila, što znači da u takvoj sredini mogu nastati različiti tipovi talasa, ali sa zajedničkom prirodom. Unutar organizma se javlja delovanje sopstvenog koherentnog polja, koje se održava zahvaljujući elektromagnetnoj aktivnosti svake ćelije organizma).

Živa bića su na osnovu Sit’kovog istraživanja o koherentnim sistemima predstavljena kao celoviti kvantnomehanički objekti. Ovakav pristup omogućava i demistifikaciju akupunkturnih meridijana uz eksperimentalnu potvrdu postojanja ovih meridijana. Akupunkturni meridijani, kao dinamička struktura, predstavljaju koherentno kretanje elektromagnetnih talasa koji formiraju određene cikluse. Akupunkturni meridijani, sa svojom elektromagnetnom prirodom, obrazuju „elektromagnetnu mrežu organizma”, koja obuhvata svaku njegovu ćeliju i istovremeno omogućava njegovu višediferenciranu ravnotežu. Teoretska pretpostavka je i da su akupunkturni meridijani nosioci genetske informacije.

Ovaj dualitet u pristupu (iskorišćen u „fizici živog”), kada se bilo koji organizam istovremeno posmatra i kao makroskopski kvantnomehanički celovit objekat, i kao uravnotežena disipativna struktura, koja se obrazuje i funkcioniše u hijerarhijskom lancu disipativnih podsistema putem vezivanja parametara jednog nivoa s upravljajućim parametrima drugog nivoa, što se pokazalo produktivnim pri kretanju i u obratnom usmerenju po kvantnoj lestvici Vajskopfa: od živoga do atomskog nivoa. Fundamentalna prerdstava „fizike živog” govori o živom organizmu kao četvrtom nivou kvantne organizacije materije u prirodi, dovodeći u sklad potencijal koji se formira po tipu laserskog potencijala Landau- Hakena sa foto-eksitonskim nosiocem u dijapazonu od 10¹⁰ do 10¹¹ Hz. Niskointenzitetno elektromagnetno emitovanje signala mikrotalasnog dijapazona omogućava obnavljanje elektromagnetne mreže živog organizma, a kroz nju i normalizaciju funkcionalnih aktivnosti i biohemijskih procesa. Sit’kova ekipa istraživača sprovela je opsežna ispitivanja elektromagnetnog polja ne samo ljudskog organizma, već i različitih bioloških objekata, što je produbilo znanje o interakciji spoljašnjeg elektromagnetnog polja i biobjekata. Eksperimentalno je utvrdjeno da je nivo emitovanja ljudskog organizma u granicama od 1·10 ^-21 do 1·10 ^-22 W/Hz cm², pri čemu se njegov intenzitet kod različitih ljudi može razlikovati tri ili više puta, u zavisnosti od nivoa emitovanja vode. Takođe se uočava razlika i pri konzumiranju različitih namirnica, kao i pri upražnjavanju štetnih navika (duvan, alkohol, droga). Ovo je predstavljalo temelje za pravljenje selekcije među namirnicama koje igraju značajnu ulogu u očuvanja zdravlja sa pozicija kvantne medicine. Odabir namirnica treba selektovati preko iznalaženja njihovih karakterističnih frekvencija i određivanjem našeg senzibiliteta prema njima putem beleženja rezonantnih frekvencija našeg organizma i tih namirnica, što se ostvaruje korišćenjem uređaja iz domena mikrotalasnog rezonantnog detektovanja ili još lakše preko softverskih programa biorezonantne dijagnostike.

Otkriće sopstvenih karakterističnih frekvencija živih organizama predstavlja temelj za stvaranje novog pravca - „fizike živog”, koji predstavlja bazu kvantne medicine.

Frelih je od 1952. godine, zajedno sa ekipom sastavljenom od 12 uglednih svetskih naučnika, pod pokroviteljstvom ministarstva mira, radio na dokazivanju karakterističnih sopstvenih frekvencija ćelijskih membrana, koje postoje nezavisno od drugih uticaja. Ćelijska membrana ima karakterističnu sopstvenu, rezonantnu frekvenciju koja se nalazi u mikrotalasnom dijapazonu od 10-100 GHz, tj. f=10 ¹⁰ do 10¹¹Hz. Sa ovih pozicija se krenulo u dalja istraživanja te je grupa naučnika predvođena Sit’kom dala veliki doprinos u razumevanju energetskih-akupunkturnih meridijana i akupunkturnih tačaka. Za Sit’ka „fizika živog” (teoretska osnova kvantne medicine) ima u vidu najveće radikalno usmerenje, u osnovi koga leži predstava o tome da se „Živo” („The Alive”) javlja kao četvrti nivo kvantne organizacije prirode. Na taj način „fizika živog”, za razliku od biofizike, proizilazi iz određenja „živog” u terminima prirodnih fundamentalnih pojava: bilo koji samostalni živi objekat je kvantno-mehanički integritet, sa samousaglašavajućim, nelokalnim potencijalom koji se formira po tipu laserske (maserske) koherencije u milimetarskom dijapazonu talasnih dužina. Ovakvim pristupom mogla se razumeti ne samo morfološka struktura organizma, već je dokazano postojanje „elektomagnetne mreže” tela. Formiran je stav o učešću svake ćelije tela, koja ispunjava funkciju translacije genskih informacija na nivou celog organizma.

Papilarne linije i akupunkturni sistem se formiraju u 14-oj nedelji embrionalnog razvoja. U to vreme hrskavično tkivo prelazi u koštano, a sa pozicije živog to označava nastanak mogućnosti reflektovanja „bežećih” elektromagnetnih talasa od kosti i formiranje akupunkturnog, meridijanskog sistema.

U ovom svetlu kineski akupunkturni sistem ima elektromagnetnu prirodu i „odražava suštinu makroskopskog samoregulacionog potencijala tipa Landau-Hakena ”. Plazmatična struktura membrana predstavlja aktivni centar koherencije organizma. Unutar organizma postoji sopstveno koherentno polje koje se održava zahvaljujući elektromagnetnoj aktivnosti svake ćelije organizma. Očuvanje ravnoteže koherentnog polja organizma, ostvaruje se padom talasa na kožni pokrov pod pravim uglom, ili uglom većim od ugla pune unutrašnje refleksije. Zahvaljujući postojanju refleksije u akupunkturnim meridijanima čije se tačke nalaze na mestima obrazovanja stojećih talasa sa propratnom interferentnom strukturom, koherentno polje u organizmu je postojano i koordiniše celokupnim radom svih organa i sistema organizma obrazujući elektromagnetsku mrežu „živog”.

Efektom Rudjenko se potvrđuje elektromagnetna priroda kineskih meridijana. Taj efekat, zajedno sa stabilnošću putanje meridijana, a takođe i sa anatomskim osobenostima tela, poslužili su Sit’ku da ove putanje posmatra kao projekcije trodimenzionalnih faznih trajektorija uravnoteženih koherentnih talasa sredine. Na taj način se o kineskoj tradicionalnoj medicini može govoriti sa pozicija kvantne medicine. Bioaktivne supstance, koje se sastoje od makromolekula, imaju strukturu polimera, čiji molekuli nemaju površinu i centar simetrije. Polisaharidi mogu da poseduju desnostranu i levostranu formu, a proteini i nukleinske kiseline desnostranu i levostranu spiralnu strukturu. Takve strukture pri interakciji sa polarizovanim elektromagnetnim talasima odgovarajućeg frekventnog dijapazona mogu menjati polarizaciju talasa pri refleksiji o strukture ili pri prolasku kroz strukturu, što ide u prilog bilateralnoj projekciji akupunkturnih meridijana sa potpuno odvojenim levostranim i desnostranim projekcijama meridijana. Izmene polarizacije talasa mogu biti iskorišćene za dobijanje analiza biofizičkih karakteristika jonskog supstrata akupunkturnih meridijana…

>

ažurirani je sajt prof. Dr. Dejana Rakovića www.dejanrakovic.com :

I pored angažovanih ogromnih materijalnih i umnih resursa u biomedicinskim istraživanjima i zdravstvenoj zaštiti, zdravlje ljudi je i dalje veoma ugroženo mnogobrojnim savremenim psihosomatskim bolestima, koje nalaze plodno tle kod današnjeg čoveka izloženog svakodnevnom stresu, prouzrokovanog ubrzanim životnim i radnim tempom, makro i mikroklimatskim aerojonskim poremećajima, i naraslim međuljudskim, međuetničkim i međureligijskim sukobima - u čijem vrtlogu se našao i čitav balkanski region u poslednjoj deceniji XX veka.

Iako je problem stresa danas postao posebno aktuelan na našim prostorima, on je ne manje značajan i u industrijski najrazvijenijim zemljama sveta. Još pre dvadesetak godina ugledni američki magazin Time je odabrao za temu broja “Stres: epidemija osamdesetih godina”, a Profesor Paul Rosch, predsednik Američkog instituta za stres, ističe da mnogobrojne studije pokazuju da se do danas problem još više pogoršao, i da je 75-90% poseta pacijenata svih uzrasta lekarima opšte prakse povezano sa stresom. Takođe, Svetska zdravstvena organizacija je nedavno opisala stres na radu kao “svetsku epidemiju”, a u izveštaju Ujedinjenih nacija početkom devedesetih godina on se označava “bolešću XX veka”; istovremeno, procenjuje se i da je 60-80% nezgoda na radu prouzrokovano stresom. Konačno, nedavna istraživanja nedvosmisleno potvrđuju važnu ulogu stresa u razvoju različitih psihosomatskih poremećaja: kardiovaskularnih, gastroenteroloških, dermatoloških, reumatoloških, imunoloških, neuroloških i psihijatrijskih.

Pošto dosadašnja klasična znanja i parcijalne metode nisu pokazali željenu efikasnost u prevenciji ili lečenju psihosomatskih poremećaja, neophodni su novi pristupi koji će uključiti i holističke metode, orijentisane na lečenje čoveka kao celine a ne bolesti kao simptoma poremećaja te celine. U fokusu ovih osavremenjenih i novih sve aktuelnijih metoda nalaze se i akupunkturni sistem, svest i programirani aktivni odmor, kao važni psihosomatski globalni regulatori zdravstvenog stanja organizma.

U tom kontekstu treba istaći i svetski domet domaćih istraživanja…

Kompletan tekst na sledećoj WEB stranici: http://www.dejanrakovic.com/iasc.html

>

- Piše: Miša Vasić

„Samo sinteza funkcija dve hemisfere mozga dovodi do prevazilaženja ponora atomizacije pojedinca i rađanja istinske kreativnosti. A to je ultimativni izazov u informatičkom i globalnom društvu.“

Štampani mediji su, tokom vekova, od renesanse pa nadalje, sa svojom centralizovanom porukom koja nije ni zahtevala ni omogućavala odgovarajući feed-back, posledično izazivali eksplozije i ekspanzije. Kao što se poruka širila poput kocentričnih krugova u vodi, tako se širila i ekspanzionistička politička, kulturna itd. akcija imperijalnih sila. Poruka je primana jednosmerno, uslovljavajuće i rezultirala neograničenim širenjem. Pri tome, konzument poruke je u svakodnevnom životu bio oslonjen na lične čulne percepcije, bivao ograničen lokalnim prostorom, a egzistirajuće granice rušio po diktatu iz centra (štampanim medijima prosleđenom) prostom ekspanzijom.

Život u XXI veku prestaje da bude ličan. Još tokom XX veka, usled pojave novih medija, pre svega elektronskih, došlo je do revolucije u percepciji stvarnosti. Radio, TV, a danas i internet, kao i razni medijski hibridi i svi vidovi elektronskih OOH (out-of-house) komunikacionih kanala stvaraju do sada istorijski nepoznat stepen ekstenzije čoveka (u makluanovskom smislu). Dakle, umesto jednosmerne (štampane) poruke koju je primao kognitivno, uključujući određen stepen lične imaginacije, današnji čovek prima poruke koje bombarduju čula, u takvom stepenu brzine da kognicija ne stiže da prati terabajte moždanih električnih impulsa «eho-memorije» i «ikona-memorije» koji se pretvaraju u kratkoročnu a, diskriminatornim dejstvom «centralnog (moždanog) procesora» prelaze i u srednju memoriju, pa čak i dugotrajnu. Naravno, poruke percipirane čulima pobuđuju i snažne emotivne naboje, izazvane pre svega svojom arhetipskom osnovom, kojom se sada služe svi medijski «programeri umova», od advertajzing magova do političkih stratega. Te emocije naravno povezuju sadržaje srednje memorije sa skladištima dugotrajne, i tako dolazi do instantne ekstenzije čoveka: njegova čula se šire na čitavu planetu, koja sada implodira u njegovoj svesti. Njegove emocije se trenutno iniciraju, izazvane multisenzprnim sadržajima, od najbanalnijih reklama, do ozbiljnih političkih usmerenja.

Čulna identifikacija, ekstenzija i implozija planetarnih sadržaja u ličnu svest kao vid «bezličnih doživljenih ekstenzivnih iskustava» dovodi do pre-logičkog «mišljenja» ili «participation mistique» u smislu Levy Bruhla. Tako imamo regresiju svesti milijardi konzumenata masovnih medija na nivo daleko ispod formalnog pa gotovo i konkretnog mišljenja. Posledica je neo-tribalizam kao suprotnost civilizovanom građanstvu doninantnom tokom novovekovne istorije, ali lokalizovanom na Evropu i kasnije Severnu Ameriku i Australiju, sa neodrživim isključivanjem ostatka planete.

Taj tribalizam (koji je nuspojava integracije svih naroda i kultura u globalno društvo, a putem masovnih medija, pre svega) je drugačiji od onoga karakterističnog za primitivna plemena. Kod njih je «participation mistique», neodvojenost «ega» i «objekta» uslovljena nerazvijenim konkretnim i formalno-operativnim mišljenjem. Kod «urbanog divljaka» je posredi nešto drugo. Operativno, post-operativno itd. mišljenje ne mogu da «obrade» kvantilione «motorno-senzitivno-vizualnih» ali virtualnih sadržaja koji dopiru iz nebrojenih elektronskih medija. Hi-fi zvuk delije na motoriku, dok slika rezonira sa unutrašnjim displejem «svesne predstave». Granice poruke i lične percepcije iste se vrtoglavo gube, jer se «predstava» svodi na «eho-ikoničnu» beskrajnu proceduru «doživljaja» virtualne stvarnosti.

Posledica tribalizma, kao nedostatka integralnog pojedinačnog kognitivnog reagovanja na vrtoglav fluks «poruka» tj. čulnih iniciranja jeste rascepljenost modernog sveta na naizgled nepomirljive suprotnosti. Svet kao prostor je implodirao u svet kao «svest». Posledice su ekstremna individualnost i inflatorni pluralizam. Ta individualnost je zapravo bezlična jer sa svodi na mehanizme projekcije i identifikacije, tj. hipertrofiranom dejstvu onoga, što je ruski antropološki istraživač Gurđijev nazivao «motoričkim centrom». Individualnost je bazirana na «slaganju istovetnosti» u smislu introjekcije čulnih medijskih stresova i projekcije ponutrenih sadržaja nevoljno potisnutih i dugoročnu memoriju na pojavnost. Usled toga toliko ostrašćenosti u percipiranju kako političkih, tako i kulturnih fenomena. Naravno i pluralizam kao razbacanost tzv. «lično» «zauzetoih stavova» a ustvari koherencija različitih sadržaja «eho» i «ikona» memorije kod konzumenata.

Rezultat neo-tribalizma je paralisanje kreativnosti, moralnosti i autentičnih ideja, usled sveopšteg ali sterilnog relativizma svih «vrednosti». Postavlja se pitanje da li postoji autentični odgovor na «teror čulnih identifikacija»… Odgovor: postoji, ali je neadekvatan. Kao reakcija na medijske udare, pored ponutrenja/identifikacije i reverzibilne projekcije, emanira «obamrlost» kako čula tako i kognicije. Ovo kao rezultat inhibiranja čulnih pa i kognitivnih sadržaja usled nemogućnosti suočavanja, interpretacije, integracije senzacija kojima se čula bombarduju, a sa «nefamilijarnog» medija, doživljenog kao strano telo. Čovek jednostavno ne mođe da asimiluje te medijske impakte i reaguje totalnim potiskivanjem, kako senzornih sadržaja tako i saznajne «obrade».

Konsekvenca «obamrle» reakcije je kontra-iritacija tj. stvaranje virtuelnih simulakruma svetova iz doba «pred-elektronskih medija». Ovo može da zvuči apstraktno ili «donkihotovski» ali je ustvari vrlo realno i poseduje isti stepen energetskog naboja kao i neo-tribalizam. Izražava se kroz sve oblike fundamentalizama. U svetu postoji nebrojeno mnogo radikalnih verskih sekti, milioni ljudi veruju u poruke Al-kaide, u okviru regularnih konfesija u dobrom stepenu vlada rigidnost i antimodernizam, česti su nagoveštaji apokalipse, a čak i u nauci susrećemo pojave ovog tipa: od lingvističkih puritanaca, ortodoksnih «psihoanalitičara» ili «vernika» kvantne mehanike. Svi su oni u drugoj krajnosti. Fiziološka «obamrlost» percepcije usled prejakog medijskog udara na čula, stvara kontra-iritaciju kao fundamentalnu kognitivnost fiksiranu za «pred-globalno» a zapravo «pred-elektronsko» društvo. I pripadaju grupi retro-predmodernista.

Postavlja se pitanje dubljeg uzroka, a naročito smisla te raspolućenosti umova ljudi u globalnom informatičkom društvu. Odgovor se krije u psihi pojedinca i njenim potencijalima. Globalni fenomeni predstavljaju zapravo zbir pojedinačnih mentalnih ispoljavanja, fokusiranih u različite energetski nabijene simbolične sadržaje, od politike do zabave. U našoj priči je krucijalno pitanje: zašto dolazi do podvojenosti i šta prouzrokuje odabir strana: neo-tribalizam ili pak retro-predmodernost?

Odgovor pojedinca je sadržan u njegovoj psiho - fiziologiji mozga, u njegovoj strukturi koja predstavlja potencijal za respektivnu vrstu reakcije. Kod čoveka postoje dve moždane hemisfere, od kojih svaka ima različite funkcije.

Ljudi kojima dominira leva hemisfera mozga skloni su analitici, fiksiranju na detalje, linearnom doživljavanju vremena, verbalizmu itd. Oni su skloni da bivaju potčinjeni verbalnim sistemima. Ne razumeju dublje značenje simbola kao arhetipskih sadžaja, ne mogu da ih integrišu. To su ljudi koji žive teorijske postavke, koji su robovi definicija, tradicijskih učenja, dogmi, jer, budući linearnih percepcija stvarnosti, nemaju potencijal sinteze. Zato oni veoma burno reaguju na čulna bombardovanja multimedijalnog informatičkog društva. Njihov unutarnji «levomoždani» kod (jezik) ne razume poruke medija. Rezultat je inhibiranost, hibernacija i posledična retro-predmodernost, te simulirani povratak starim, uhodanim sistemima, koje njihova leva polovina mozga sa linearnim mišljenjem može da integriše. To su sistemi jednosmerne komunikacije koja sa sobom nosi ekspanziju (političku, kulturnu, ideološku), potčinjavanje «drugog» i «drugačijeg» i autoritarizam kao konsekvence.

Ljudi kojima dominira desna hemisfera mozga skloni su sintezi, holističkom mišljenju, multiprocesualnosti, žive u sadašnjosti, u njima emaniraju eidetske slike, koje, ako su na nivou simbola, bivaju prepoznate i asimilovane kao arhetipski sadržaji. Oni su intuitivni, i, budući multipricesni u percepciji, lako asimiluju nove sardžaje novih medija. Čulna bombardovanja postaju deo njih samih i ponutruju, implodiraju nebrojene nadražaje multi-nivoa, kognitivne, neverbalne, potpražne, itd. Njihov «desnomoždani» kod lako rezonira sa neverbalnim, arhetipskim, senzornim i «amoralnim» jezikom masovnih medija. Budući nepotčinjeni verbalnim konstruktima, jer ni nemaju potencijal za to, oni postaju ekstremni individualisti i podržavaju pluralizam. Međutim, konsekvenca toga su anarhija, odsustvo etike, bilo kakvih autentičnih ideja, pa se javlja «noogena» neuroza (Franklov izraz za neurozu usled odsustva životnog smisla) koja se natkompenzuje sve jačim čulnim stimulacijama, od 3D video igrica, preko ekstremnih sportova, do upotrebe sintetičkih droga.

Još je Hegel (poput starih alhemičara i drevnih filozofa antike) u «Dijalektici» lucidno zaključio da je uzrok raspolućenosti, tj. teze i antiteze, zapravo sinteza koja tek ima da se odigra. Ergo, sinteza teleološki pobuđuje tezu i antitezu da se ispolje, i, nakon sučeljavanja, i trošenja sopstvenih energija, dovedu do novog poretka stvari. U našem slučaju, sinteza bi se morala odigrati na nivou pojedinca. Naime, svaka osoba, kojoj de facto radi samo jena polovina mozga, mora biti hospitalizovana, jer je nesposobna za opstanak. To naime znači da ona vidi rečenicu ali ne i tekst koji čita (leva polovina) ili pak vidi ulicu i čitav grad, ali ne i automobil koji će upravo da je udari iz neposredne blizine (desna polovina). Iz toga proističe da je sinteza dejstava dve moždane hemisfere de facto moguća. Da bismo uopšte došli do sinteze, pogledajmo najpre Mičelovu tabelu koja jasno određuje aspekte percipiranja i ispoljavanja uticaja dve moždane hemisfere.

Dve hemisfere mozga

Kako se iz tabele vidi, svaki čovek ima dominantan jedan tip ispoljavanja, ali i latentan suprotni tip. Njihovim sjedinjenjem, integracijom unutar jedne osobe, dolazi do kvantnog skoka saznajnog aparata kao i kreativnog ispoljavanja. Sa druge strane, percepcija stvarnosti postaje celovita, istinita. Jung je dva arhetipska kompleksa koji konstituišu ličnost nazvao «persona» (ono svesno i prihvatljivo) i «senka» (nesvesno i neprihvatljivo). Integracija «persone» i «senke» ustvari predstavlja, između ostalog, i uravnoteženje dve hemosfere mozga. Sam ekvilibrijum se prirodno odvija putem enantiodromije (sve prelazi u svoju suprotnost), a na nivou društva rasom energije «druge strane», konsekventnim sukobom, i rađanjem sinteze. Da bismo izbegli takve stihjijske sukobe, potrebno je da upoznamo «senku», kolektivnu i ličnu. To znači da bi desnomoždana osoba trebalo da radi na otkrivanju i integrisanju zaostalih funkcija svoje leve polovine, i obratno. U tom slučaju bi nova, integrisana ličnost, mogla da prihvati stavove suprotne strane kao, paradoksalno, svoje sopstvene stavove nižeg reda. Onda bismo imali i neo-tribalno prihvatanje medijskog terora čulnosti, ali bismo mogli i da ga teoretski interpretiramo i etički vrednujemo. Za to je potreban multi-procesni pristup velike brzine: istovrmena asimilacija sadržaja, i njihova interpretacija, za šta je neophodna visoka svesnost i post-formalno operativno mišljenje koje nadilazi «ego» i instantno transformiše arhetipske sadržaje. Ovo možda izgleda utopijski, ali je to jedini efikasan način prevazilaženja rascepa. Uostalom, ezoterijska učenja već milenijumima pokazuju put i način dosezanja integralnosti čoveka. Izgleda da je došao trenutak kada je integralnost pojedinca neophodna radi samog opstanka civilizacije.

Najzad, Ajnštajn je rekao: “Preduzeću let mašte i raditi na mišljenju, a to nije mišljenje koje biste mogli razumeti, već kombinatorna igra nekih tipova imaginacije i čulnih osećanja. Samo kada ovakva aktivnost donese odluku, obratio bih se drugoj strani glave za reči i i matematičke postavke, koji bi mi omogućili da komuniciram o ovim uvidima sa drugim ljudima”. Ovo je primer praktične ilustracije svega o čemu se u prethodnom tekstu govori. Samo sinteza funkcija dve hemisfere mozga dovodi do prevazilaženja ponora atomizacije pojedinca i rađanja istinske kreativnosti. A to je ultimativni izazov u informatičkom i globalnom društvu.

>

Leto je doba poleta i živahnosti. Po kineskoj medicini leto pripada yang dobu. Da bi bili što više u skladu sa ovim godišnjim dobom treba da pronađemo i yang princip u sebi: on se ogleda u spontanom izražavanju osećanja, spoljašnjim aktivnostima…

Leto je vreme nezaustavljivog rasta. Rano buđenje a nešto kasniji odlazak na počinak su u skladu sa njim. Rad , igra , putovanja su ”aktivni” principi leta. Dopustimo unutrašnjoj lepoti i prozračnosti da sija i pronađe svoj odraz u kreativnosti.

Mnoštvo raznolikih boja svuda oko nas… Izrazite kreativnost prilikom pripremanja obroka i dizajnirate svoj ”šareni” sto za ručavanje.

Neka od letnjih pravila kuvanja su: priprema lake hrane uz prisustvo ljutog ukusa. Spremanje na visokoj temperaturi na kratko. Kuvanje na pari, potapanje hrane u vodu , treba da budu u što kraćem vremenskom intervalu. Koristi se manje soli a više vode. Obroci naravno ne treba da budu preobilni i kasni.

Zbog velikih vrućina, iz tela se gube soli i minerali, što može uzrokovati slabost ukoliko se ishranom pravilno ne nadoknađuju.

U slučaju velikih vrućina preporučljivo je popiti tople napitke i imati tople kupke čime se izaziva iznenadno znojenje, rashlađivanje tela i bolje prilagođavanje spoljašnjim temperaturama.

Leti ne treba jesti puno hladne hrane, jer ona slabi funkciju digestivnih organa , pre svega želudca. Hladna pića, hladna jela, sladoledi , po kineskoj medicini izazivaju kontrakciju i blokiraju nesmetano kretanje Qi-ja.

Po vrućem danu spremite osvežavajući obrok: svežu hranu kao što su salate, izdanci soje, zelenog pasulja, alfe-alfe, krastavac,tikvice, rotvice, tofu, čaj od hrizanteme, nane , kamilice,..Voće koje pogoduje letu su jabuke, lubenica, limun, papaja, ananas. Izbegavati veliku količinu mesa, jaja, lešnika..

Preporučljivi ljut i opor ukus u početku povećavaju temperaturu tela, ali na kraju oni ”izvlače” unutrašnju toplotu na površinu kože da bi je jednostavno “raspršili”. Toplota na površini tela ustvari reflektuje prirodu leta, pa na taj način vrućinama smo manje pogođeni. Dakle, crvene i zelene ljute paprike, sveži ( ne suvi ) đumbir, crni biber, ren, idealne su namernice leti. Treba imati u vidu i ipak ne preterati sa ljutom hranom jer se na taj način gubi i suviše yanga kao i sposobnost tela da ostane toplo tokom svežijih nastupajućih meseci.

Organi koji se vezuju za leto su srce i tanko crevo. Po kineskoj medicini srce ne samo da je odgovorno za kontrolu krvnih sudova već je blisko povezano sa svešću, raspoloženjem , memorijom, spavanjem, …

”Srce je kuća našeg duha i misli”, kaže stara izreka. Vrlo često u kineskoj medicini pojmovi “heart -mind” su nerazdvojivi. Zajedno sa jetrom , srce utiče na mozak i nervni sistem.

Ukus koji utiče na srce je gorak. Njegova fukcija je višestruka : kreće se “ka dole ” i sa sobom odnosi preterano nagomilanu vatru kako u organu tako i u meridijanu srca. Doprinosi balansu jetre , a kako je po kineskoj medicini ”jetra majka srca” , ponovo poboljšava njegov rad. Kinezi veruju da gorak ukus smanjuje stvaranje naslaga na krvnim sudovima i na taj način usporava proces ateroskleroze.

Znaci disbalansa srčanog sistema u kineskoj medicini su :

konfuznost, previše ili nimalo smeha, bledo lice, problemi u govoru (zbunjenost, zastajkivanje u isražavanju ), depresija, promene raspoloženja, gubitak pamćenja, averzija na toplotu.

Za dobru funkciju srca naročito je bitno kako putem govora izražavamo svoje emocije i misli. Potrebna je svesna prisutnost u komunikaciji kako sa sobom tako i sa drugima, nikako postojanje tzv.”mehaničkog procesa izražavanja misli”. Jakom , čistom i smirenom umu pogoduju različite vrste meditacija, joga , qi gong, u zavisnosti od odabira pojedinca.

Na početku bilo kog tretmana treba smiriti um. Zato, a naročito leti, pojedini lekari kineske tradicionalne medicine počinju tretman akupunkturnom tačkom Xinshu ( BL15 ) na ledjima koja je back-shu tačka srca. Ova tačka ima priznatu funkciju u “smirivanju i balansu srca i uma “. U jednoj od najstarijih knjiga kineske medicine “ Huang Di Nei Jing-u “ kaže se da svaki ispravan tretman prvo tretira srce.

Pored nabrojanih namernica neke od onih koje posebno utiču na smirenost i čistotu uma su : ostrige, pšenica, ječmena kaša, ovas, celer, dud, mirođija, bosiljak. Preporučuju se pečurke, naročito crvena pečurka (Ganoderma Lucidum), čija je uloga u prevenciji oboljenja i očuvanju zdravlja sve više priznata i na zapadu.

Strana sveta koja odgovara letu je jug, planeta Mars , životinja kokoška. Crvena boja u odeći ili svakodnevnoj okolini se savetuje osobama sa smanjenom energijom srca. Takođe i izgled jezika može da nam pomogne u odredjivanju dijagnoze pacijenta, pa ako je vrh jezika isuviše crven kaže se da osoba ima “puno vatre u srcu“ ( odgovarajući simptomi bi bili: uznemirenost, loš san, žeđ, gorak ukus u ustima, krv u mokraći..)

Miran um, čiste misli, puno iskrenog smeha i bezbroj razloga za radost želim vam ovoga leta!!

Dr Ana Žikić

>

Akupunktura je konačno naučno objašnjena i njeno delovanje nesumnjivo potvrđeno u visokim naučnim ustanovama. Naučnici su dokazali da pouzdano deluje kod ublažavanja bolova, depresije i različitih tegoba sa leđima i prereoručuju je kao ravnopravnu ili  često bolju metodu za primenu na obolelima a uz to znatno jeftiniju. Verujemo da je ovo samo početak prihvatanja ove izvrsne tradicionalne metode od strane školske medicine, a koja se u praksi potvrđuje više od 4000 godina na najbolji način.

Ročester/ USA – Medicinarima sa“University of Rochester Medical Center” je uspelo da identifikuju organski molekul adenosin kao glavnu komponentu delovanja akupunkture pri ublažavanju bola. Zasnovano na ovim otkrićima, bi naučnici mogli da utrostruče efekat ublažavanja bola ovom tradicionalnom metodom kroz dodatke medikamenata.

Kako je predstavio istraživač Dr. Maiken Nedergard u magazinu “Nature Neuroscience”, ispitivanja su koncentrisana na Nukleosid Adenosin čija je uloga poznata kod regulacije sna i upravljanja srčanim frekvencijama. Osim toga adenosin deluje i kao prirodno sredstvo protiv bola u unutrašnjem sloju kože gde npr. posle neke povrede blokira nervne signale i ublažava bol na sličan način kao anestetik Lidocain. U svojim istraživanjima naučnici su otkrili da je ova hemikalija osetno aktivnija u unutrašnjosti tkiva kroz akupunkturni tretman.

Ispitivano je delovanje akupunkture na periferni nervni sistem, dakle nerve u našem telu koji nisu deo mozga i kičmene moždine, čime su dopunjene ranije studije kojima se moglo dokazati da je Centralni nervni sistem akupunkturom doveden do toga da luči prirodne endorfine.

U nekim delovima sveta akupunktura je već duže od 4 000 god. glavni oslonac medicinskog tretmana. Mnogi ljudi su skeptični samo zato jer taj postupak nisu sasvim razumeli.“ „Kroz naše istraživanje dali smo informacije o fiziološkom mehanizmu kojim se akupunkturom smanjuje bol u telu.“.

U eksperimentima naučnici su tretirali miševe sa poznatim bolovima na jednoj nozi 30 min. standardnim tretmanom (lako uvrtanje igle svakih 5 min.) jedne određene akupunkturne tačke u blizini kolena.

Pri tome naučnicima je uspelo da miševima sa normalnim nivoom adenosina u pogođenom tkivu smanje tegobe za dve trećine. Ukoliko bi adenosin bio blokiran tretman ne bi bio delotvoran. Uz to se pokazalo smanjenje bola i bez akupunkture kada je delotvorna materija bila veštački unesena. Tokom i nakon akupunkturnog tretmana u pogođenom tkivu je konstatovan povećan nivo adenosina i do 24 puta.

Pošto su naučnici ustanovili ulogu adenosina, testirali su efekat sa medikamentom “Deoxycoformycin“, koji se koristi kod raka i poznat je da otežava prodor adenosina iz tkiva. Kroz taj dodatak je akupunkturni efekat bio dramatično povećan, kada je nivo adenosina u mišićima i istovremeno dejstvo trajanja tretmana skoro utrostručen.

„Poznato je da se akupunkturom oslobađa verovatno čitavo mnoštvo različitih mehanizama“ komentariše rezultate Dr. Josephine P. Briggs direktorka američkog „Nacionalnog centra za komplementarnu i alternativnu medicinu” na “Nacionalnom institutu zdravlja“. „Ova brižljivo izvedena studija identifikuje adenosin kao novu ključnu komponentu u procesu. Radi se o interesantnom prilogu rastućem razumevanju kompleksnog zahvata akupunkture.“

Stanford/ USA prema jednoj do sad jedinstvenoj studiju na “Stanford University School of Medicine” akupunkturom je moguće ublažiti depresiju tokom trudnoće i njome stičemo istinsku alternativu za psihofarmatike.

Kako su lekari i psiholozi kao i psiholozi ponašanja Rachel Manber i Deirdre Lyell objavili u stručnom listu Obstetrics & Gynecology“, akupunkturni tretman predstavlja u slučajevima depresije tokom trudnoće sasvim odgovarajuću alternativu antidepresivima.

Prema ispitivanjima pati okruglo 14% žena tokom trudnoće od teške depresije. Kako i zašto dolazi do duševnog pomračenja, oko toga se nisu još složili, ali naslućuju da bi u većini slučajeva hormoni mogli biti odgovorni za psihološke promene. Nelečene depresije mogu predstavljati rizik kako za majku tako i za novorođenče.

Prema podacima “American Journal of Obstetrics and Gynecology ” se potrošnja antidepresiva tokom trudnoće između 1999. i 2003. udvostručila. Značajna većina pacijentkinja odbija lečenje iz razloga rizika po daljnju trudnoću. Upravo zato je veoma važno naći odgovarajuću alternativu antidepresivima.

U svom istraživanju naučnice su ispitale 150 žena između 12 i 30 nedelje trudnoće, kod kojih su se pokazali jasni znaci trudničke depresije. Pored oba dvomesečna alternativna tretmana, masaže i istovremeno antidepresijske akupunkture, bila je takođe kontrolna grupa masitana i prividno akupunktirana na mestima koja prema učenju akupunkture ne mogu proizvesti učinak na depresiju.

63 procenta pacijentkinja koje su ciljno tretirane akupunkturom protiv depresije, svedočile su o jednom jasnom povlačenju teškoća do 50 posto. U druge dve grupe (masaža i prividna akupunktura) moglo se ukupno poboljšanje ustanoviti kod 44 posto pacijentkinja.

Time ova studija potvrđuje neke ranije rezultate ispitivanja u vezi delovanja akupunkture generalno kod depresije. Doduše, nema metode koja bi odgovarala svim zahtevima i pacijentima, ali akupunktura treba da postane jedna od opcija u lečenju depresije“, komentariše Lyell „Nadam se, da će rigorozno primenjena metodika našeg kontrolisanog slepog ispitivanja i naši rezultati piti priznati, jer potvrđuju da tradicionalna akupunktura dovodi do jasnog poboljšanja kod tegoba depresije.“

London - pacijentima sa problemima sa krstima, kako preporučuje britanska nacionalna zdravstvena služba (NHS), bi pored ostalog trebalo ponuditi akupunkturni i manuelnu terapiju. Ovde se radi o prvoj preporuci za primenu alternativne metode lečenja od strane nekog nacionalnog medicinskog gremija koji je u tome podržan i od Nacionalnog instituta za zdravlje(NICE)

Prema njima, britanski uzor, nemački Institut za kvalitet i privređivanje u zdravstvu (IQWIG), položio je dokaze o delotvornosti akupunkture najmanje kod problemima leđa. Uz to je ova metoda jevtinija nego što je slučaj kod sprovođenja metoda lečenja školske medicine u slučaju gde se poboljšanje ne može očekivati.

„Pacijenti čiji bolovi ne mogu biti ublaženi školskom medicinom, bi trebalo da imaju izbor primene različitih terapija u šta pored sporta spadaju akupunktura i hiropraktička manuelna terapija.“

acuSun- Elektronski uređaj za ELEKTRO -AKUPUNKTURU

• nalaženje akupunkturnih tačaka u ušnoj školjciuz pomoć zvučnog signala
• pokazuje energetsko stanje organa
• omogućava dijagnosticiranje
• stimulacija akupunkturnih tačaka bez igala
• sigurno i bezopasno korišćenje (baterija 9V)
• pomoć kod različitih zdravstvenih problema:
• migrena, glavobolja, zubobolja, menstrualnih tegoba, išijasa itd.
• podesan za primenu kod osetljivih osoba
• umanjuje potrebu za uzimanjem lekova

acuSun-om se može vršiti detekcija akupunkturnih tačaka, kao i stimulacija slabim električnim impulsima (napajanje baterijom od 9v - male struje).

Namenjen je prvenstveno za individualnu upotrebu, a može se koristiti i u lekarskoj praksi.

U uhu se lako pronalaze samo one tačke koje odgovaraju delovima tela u kojima postoje (ili nastaju!) neki zdravstveni problemi, tako da je ovaj aparat idealan dodatak za dijagnosticiranje zdravstvenog stanja i to preko ušne školjke, skoro svih organa u ljudskom telu.

www.ibmraz.com

Informacije: E-Mail: ib.mraz@web.de

Distributer u Srbiji: http://www.balansmedika.com

Distributer u Sloveniji: http://www.mlr-seni.si

Prevod i obrada Branka Mraz-

Moderna medicina ima puno postignuća, operacijama se spašavaju životi i zahvaljujući modernoj tehnologiji veoma su uspešne. Zvuči logično da se sve više operiše u svim medicinskim oblastima. Ipak nije uvek operacija bolji izbor, nekad je čak lošiji ali se uprkos tome i dalje primenjuje.

Razlog: operacije su finansijski unosnije i uzimaju lekarima manje vremena od terapije. Sem toga većinu operacija plaćaju zdravstvene kase, u Evropi bar.

S vremena na vreme iskrsne neka vest o nepotrebnoj operaciji, ali da li je to tačno? Da li su lekari stvarno u stanju da svoje pacijente šalju na operaciju iako postoji alternativa? Samo zato što bolje zarade? Kako stvari stoje odgovor je: da. I to ne kao iznimni slučajevi, ta tema se razvlači kao crvena nit kroz medicinsku oblast.

Placebo operacija kolena

Primer artroza kolena: danas se gotovo standardno koristi zahvat artroskopije kolena. Kao minimalno invazivni metod kojim koleno bude isprano, fragmenti hrskavice odstranjeni i gruba površina poravnana.

2000. god. u Hjustonu, Teksas, je ova metoda ispitana i to na jedan specifičan način. Operisano je 120 pacijenata sa artrozom kolena. Ali samo na 60 je stvarno i sprovedena artroskopija. Drugoj polovini je načinjen površinski rez koji sugeriše na zahvat i da bi pojačali utisak pokazana im je na ekranu neka ranija operacija.

Uspeh je bio u obe grupe jednak. Posle 2 godine 90% pacijenata obe grupe bio je zadovoljan operacijom. Jedina razlika je da su stvarno operisani osećali više bolova od kontrolne grupe.

Naučnici univerziteta Vest Ontario su ovu dugo ismevanu studiju u međuvremenu potvrdili. Tretirali su 178 pacijenata, svi su dobijali fizioterapiju i sredstva protiv bolova. Kod svega 86 je artroskopija dodatno primenjena. „ Pacijenti sa srednje teškom artrozom ni u kom slučaju ne profitiraju od operacije“, sažeo je Brajan Fegan rezultate istraživanja.

Dakle: konzervativna metoda, fizioterapija plus lekovi protiv bola, ima jednak uspeh kao operacija kolena.

Rudilf Klajning načelnik urgentne hirurgije u Marlu ide i dalje „Taj sloj se ne sme poravnjavati. To doduše u početku donosi olakšanje kao i osećaj da je nešto postignuto, ali tokom vremena ubrzava habanje zgloba“. Na pitanje zašto se onda u velikom stilu primenjuje odgovara kratko: „Jer donosi novac.“ Samo u Nemačkoj se godišnje izvede 500 000 artroskopija.

Odličan posao- strah kod žena

Primer rak grlića materice.: tu problem nastaje već u preventivi. Neprecizni testovi vode do suvišnih operacija. Standardno se danas još uvek koristi tzv. PAP test. To u EU plaća zdravstveno osiguranje, svaka žena sa 20 godina ima pravo na ovaj test jednom godišnje. Ovim testom se traže izmenjene ćelije. Teoretski se iz tih izmenjenih ćelija može razviti rak. Ali PAP test nije stvarno pouzdan, već između 50% i 80%. Bolesne ćelije se previde radi neke jednostavne upale. „Kontrolisani ćelijski materijal nije uvek dovoljno svedočanstvo“, na univerzitetu u Hanoveru je ovaj test testiran „ Kod otkrivanja primarnog Cerviks karcinoma ima se utisak kao da treba puding ekserom ukucati i zid. Rezultati nisu stvarno pouzdani.“ –ginekolog Karl Urlih Petri jedan od voditelja istraživanja. Dodatno, ovaj test ne traži početne forme bolesti već predznake, a oni se većinom sami od sebe povuku.

Takve netačne ili preuranjene dijagnoze vode brzo do nepotrebne operacije. Preteće i zastrašujuće reči kao „ od izmenjenih ćelija može odmah nastati rak“ padaju uz to.

Rezultat: u USA se godišnje odstrani 200 000 materica, iako od raka grlića materice oboli svega 14 000, ipak ne vode sve odstranjene materice do dijagnoze raka, već i druge bolesti mogu biti razlog odstranjenja.

Neprecizne metode ispitivanja

Primer operacija štitne žlezde: i ovde egzistira problem metode ispitivanja. Većina oboljenja štitaste žlezde se ustanovljuje ultra zvukom i hormonskim ispitivanjem. Pri tome postoji punktiranje iglama kao značajno pouzdaniji način. Ako se izabere pouzdanija metoda moralo bi se manje ljudi operisati.

Veliki deo operacija je zbog čvora. Ralf Paške, profesor Univerzitetske klinike u Lajpcigu kaže: „Samo petina otkrivenih čvorova na štitnoj žlezdi mora biti i operisana.“ razlog „ metodom punktiranja možemo ustanovoti za ¾ slučajeva još pre operacije da li je dobroćudni ili zloćudni čvor.“ I ovde ponovo vidimo brojne nepotrebne operacije zbog izbora lošije dijagnostičke metode. Ili se ta metoda svesno bira?

Seći, umesto jačati leđa

Primer: operacija međupršljenskih diskova. Samo u Nemačkoj ih se godišnje operiše 60 000. Međupršljenski diskovi funkcionišu kao amortizeri, čuvaju kičmu tako što obijaju pritisak, kao federi. Sa godinama diskovi gube elasticitet, delovi se mogu presaviti i pritiskati nerv ili leđna rebra. To uzrokuje bol. Izbor pada skoro uvek na operaciju iako postoje i druge jeftinije i manje invazivne metode. Stručnjaci ukazuju na to: „ ciljanom terapijom protiv bola, fizioterapeutskim vežbama za jačanje leđnih i trbušnih mišića kao i hladne i tople obloge može se postići izbegavanje operacije za 80%. Umesto da ova zapažanja uzmu ozbiljno, lekari se radije hvataju noža, iako uspeh često izostaje.

Ovom operacijom postoji opasnost od takozvanog rizika postnukleotomije.Ožiljci i zarasline mogu u izvesnim uslovima da uzrokuju teškoće. Ali operacija donosi bolnici siguran prihod uz znatno manje vremena za razliku od alternative.

Za ARD magazin „Kontrast“ izjavljuje načelnica sa univerzitetske klinike Bohum: “ Zna se da problem diskova prolazi sam od sebe sa ili bez lekara, važno je u toj kritičnoj fazi od više meseci pomoći pacijentu da se izbori sa bolom.“

Osim toga, razlog za ove probleme leži često u načinu života pacijenta koji on teško menja, već se radije podvrgava operaciji. Ovde naravno treba ukazati i na sopstvenu odgovornost prema zdravlju.

Na račun potkolenice

Primer amputacija: Ukoliko bi stopala dijaberičara bila redovno pregledana kod specijaliste, polovina amputacija bi bila nepotrebna. Ovo zahteva odgovarajuću preventivu i ciljni tretman. Problem je u tome da je „dijabetičarsko stopalo“ kako se nazivaju posledice na stopalu i nozi u medicinskom tretmanu često zapostavljaju.

Dijabetolog profesor Maksimilian Špraul smatra da je razlog za to više finansijski nego medicinski.

„ Činjenično je tako: Ako odsečete potkolenicu, posle 14 dana ste pacijenta otpustili na rehabilitaciju koju plaća zdravstveno osiguranje, ali ne bolnica. I bolnica je ovim na dobitku. Ako hoćete pacijentu da sačuvate nogu morate ga osam nedelja stacionarno tretirati, što je takođe čest slučaj, ali tada bolnica dobije manje para. Dok je god tako i dalje će se po bolnicama vredno amputirati potkolenice.“

Profit ili lečenje, ko ima prvenstvo

Operacije sa najmodernijom tehnikom su simbol za uvek favorizovanu školsku medicinu. Što više High-Tech-a to je više produkt slavljen u stručnoj štampi pa iako se posle pokaže da je to bila ludost, kao npr. „Robodoc“.

Moguće da je ovo neljudsko postupanje posledica brojnih reformi zdravstva u EU. Umesto da pacijente pošteđuju sa preventivom a time i štede novac, lekari se rukovode brojevima, čime bolesnik dolazi u drugi plan. Apsurdna ideja da bolnice treba da su plaćene po učinku, je ovde na pogrešnom mestu jer stimuliše masovnu produkciju a ignoriše pojedinačne slučajeve.

Takođe i ideja o minimumu operacija koje bolnica mora godišnje obaviti da bi smela vršiti neku vrstu operacije, vodi do toga da se tu i tamo po koja operacija izvede, pa i ako nije neophodna.

Politika ovde ćuti, uticaj zdravstvene industrije je preveliki, kao i strah od gubitka radnih mesta.

Skupe operacije održavaju privrednu granu „bolest“ u životu. Među lekarima je otvorena tajna da mnoge bolnice ne bi mogle opstati da ne operišu na veliko.

Bolnice napokon moraju početi snositi odgovornost za posledice lošeg lečenja. Neo- kapitalizam nije model koji sme biti primenjen u zdravstvu, niti je isplativost maksima kojom se smemo rukovoditi u izboru načina lečenja. Privrednici i ekonomisti ne mogu određivati zdravstvenu politiku nigde u svetu.

>

Naučnik Vladimir Skulachev sa Moskovskog Universiteta Lomonosov je uspeo zahvatom u ćelijski mehanizam da odloži starenje kod miševa. Miševi su znatno kasnije počeli da stare i ostajali bi duplo duže mladi. Nažalost nisu živeli duplo nego samo nešto duže.

To je postignuto ubacivanjem jednog 1,5nm (0,0000015mm) malog molekula sa prikrivenim, pozitivno naelektrisanim jonom koji biva privučen od strane mitohondrije. Vezivanjem na njenu membranu taj molekul preparata zahvata slobodne radikale.

„Pitanje je da li mi ljudi uopšte treba duže da živimo“ – izjavljuje taj naučnik. „Ali jasno je da želimo što duže da ostanemo mladi, snažni i zdravi.“ – a upravo to je uspelo sa životinjama. „Mi smo navikli da je starenje neizbežno“, kaže Skulachev.

„Pri tome je naučnicima davno poznato da neke životinje ne stare. To znači da je biološki moguće živeti i ne stariti.“ Začuđujući primer je južnoafrički glodar - Heterocephalus glaber koji živi po 30 godina bez da stari. Ne dobija ni rak ni srčane bolesti niti staračku slabost. Živi bez starenja, sve dok ne bude progutan od neke druge životinje.

Takav život treba omogućiti i ljudima.

Mehanizam koji pomaže da se eliminišu slobodni radikali

Procesom starenja upravlja oksidacija slobodnih radikala. U mitohondrijama, koje su pokretačke snage ćelija,

se stalno odvija proces pri kome kroz disanje doveden kiseonik reaguje sa unesenim hranljivim materijama. Slobodni atomi kiseonika koji nastaju metabolizmom napadaju okolinu, pa i DNK u mitohondrijama. Kod starih ljudi je dokazano postojanje izmenjenog genetskog materijala u mitohondrijama koje treba da daju energiju organizmu. Što su više napadnute te ćelije zadužene za ćelijsko disanje, to se više proizvode agresivni oksidansi. Zdrava ćelija izbacuje antioksidanse iz ćelijske membrane kako bi bili zahvaćeni slobodni radikali i neutralizovani.

I kod ostarelih životinja su Moskovski istraživači utvrdili regeneraciju po unosu preparata. Pre svega bi primena pomogla kod očnih bolesti koje nastaju u starosti ali i kod infarkta, moždanog udara i raka.

Vladimir Petrovich Skulachev (born 25.02.1941) is a Soviet and Russian biochemist, Ph.d. in Biology, a full member of the Russian Academy of Sciences.

Program terapije muzikom je podigao nivo melatonina u krvi, popravio ponašanje i probleme sa spavanjem…

Piše Marija Radovanović –

Muzika i Alchajmerova bolest- Alchajmerova bolest je degenerativni poremećaj srednjeg ili poznog životnog doba koji uništava neurone u moždanoj kori što dovodi do značajnog gubitka moždane mase. Danas se smatra glavnim uzrokom senilne demencije koja se nekad smatrala normalnim stanjem u starosti. Alchajmerova bolest uzrokuje postepeno i nepovratno gubljenje pamćenja, sposobnosti govora, svesti o vremenu i prostoru i eventualno sposobnost da se oboleli brinu sami o sebi. Bolest je opisao nemački psihijatar Alojz Alchajmer 1906. godine.

Iako Alchajmerova bolest nije prirodni deo starenja, rizik dobijanja ove bolesti raste sa godinama. Neki pacijenti se suočavaju sa ogromnim strahom i frustracijama dok se bore sa nekad svojim najjednostavnijim zadacima i dok polako gube svoju nezavisnost. Vreme od dijagnoze do smrti pacijenta je od oko 7 do 10 godina, ali postoje razne varijacije od 3 do 20 godina do smrti,što zavisi od starosti pacijenta,zdravstvenog stanja, kao i od nege koju pacijent prima.

Neka od najboljih istraživanja ove bolesti su vođena u polju genetike da bi se otkrila uloga istorije bolesti u porodici. Naučnici su otkrili da ljudi koji u sebi nose posebnu verziju apolioproteina E gena ( aroE gen ), koji se nalazi na 19. hromozomu, imaju veću šansu da se kod njih razvije ova bolest nego kod ljudi koji u sebi nose neku drugu verziju ovo gena. Najčešća verzija ovog gena u čitavoj populaciji je aroE3, dok skoro pola osoba koje boluju od kasne Alchajmerove bolesti nose u sebi aroE4 gen za koji je dokazano da ima ulogu u nastanku bolesti.

Program terapije muzikom je podigao nivo melatonina u krvi, popravio ponašanje i probleme sa spavanjem kod 20 pacijenata obolelih od Alchajmerove bolesti. Pacijenti su svaki dan po pola sata slušali Mocartovu muziku, 5 dana nedeljno. Terapija je trajala mesec dana. Analiza krvi je rađena pre početka terapije, odmah nakon terapije kao i 6 nedelja posle terapije. Proveravan je nivo melatonina, norepinefrina, epinefrina, serotonina i prolaktina, za koje se zna da utiču na mentalno stanje. Otkriveno je da su se nivoi melatonina, epinefrina i norepinefrina u krvi značajno povećali do završetka terapije. Štaviše, nivo melatonina je ostao visok 6 nedelja nakon završenog eksperimenta, dok su se za to vreme epinefrin i norepinefrin vratili na nivo na kom su bili pre početka eksperimenta. Terapija muzikom nije delovala na serotonin i prolaktin. Pored hormonalnih promena, pacijenti su postali aktivniji i društveniji i bolje su spavali.

Rađeni su i drugi eksperimenti. Pacijentima kojima je oštećeno prostorno rezonovanje, davan je test sečenja presavijenog papira. Nakon 10 minuta slušanja Mocartove muzike pacijenti su imali 3-4 tačna odgovora od 8 mogućih. Oni koji nisu slušali muziku nisu uspeli da odgovore na zadatak.

Neki naučnici smatraju da oboleli od Alchajmerove bolesti ne gube pamćenje, nego samo gube načine da dođu do njega. Pacijenti koji retko razgovaraju sa drugim ljudima najčešće- pevaju. U poslednjih nekoliko godina se traži način da se pomoću muzike nađe put do njihovog pamćenja.

Muzika i epilepsija- Za pacijenta obolelog od epilepsije pokušan je svaki vid lečenja. Sedam lekova protiv epilepsije i operacija mozga nisu imali nikakav efekat na napade i grčeve od kojih je patio svakodnevno za svojih 46 godina. Bez znakova napretka i nakon testova koji su potvrdili pogoršanje u učenju i pamćenju za devet godina, hirurzi su odlučili da bi trebalo da ponovo ide na operaciju mozga.

Ali, pre nego što je pacijent trebalo da ode na dalje analize, došlo je do neverovatnog poboljšanja. Napadi smeha od kojih je patio oko 6 puta dnevno su skoro nestali. Umesto grčeva pri smejanju koje nije mogao da kontroliše, imao je 6-9 sekundi duge nenamerne osmehe koje je mogao da iskontroliše. Takođe je imao oko 7 ozbiljnijih napada mesečno, ali nije nimao nijedan u poslednja tri meseca.

Kada su lekari to istražili, otkrili su da je do transformacije došlo zbog promene načina života. Pacijent je počeo da svaki dan po 45 minuta sluša Mocarta. Slučaj ovog 46-ogodišnjeg čoveka je sa kojim su se susreli lekari Instituta za neurologiju u Londonu se za par dana pročuo po celom svetu i sada se masovno rade eksperimenti ne bi li se ustanovilo kako Mocart deluje na epileptičare.

Za sada je objavljen samo mali broj istraživanja na ovu temu ali skro svi pokazuju poboljšanje kod pacijenata. Neurolozi Univerziteta u Ilinoisu su otkrili da dete koje pati od retkog oblika epilepsije, Lenoks-Gastat sindroma, ima drastično manje napada kada 10 minuta svakog sata sluša sonatu K448. Druga studija u tom centru je otkrila promene u aktivnosti mozga pri slušanju Mocartove muzike u 23 od 29 slučajeva. U nekim slučajevima promene se dešavaju i kod pacijenata koji su u komi.

Sudeći po doktoru Džonu Hjuzu, može biti da Mocartova kompleksna muzika ima efekat sličan pulsirajućim elektrostimulacijama, tako što dovodi u red neuone u mozgu koji ne funkcionišu dobro.Arhitektura Mocartove muzike je briljantno kompleksna, ali isto tako jako dobro organizovana. Organizacija kore velikog mozga koristi ovu muziku da normalizuje sve sub-optimalne funkcije kore.

Ono što mistici milenijumima govore i najnovija naučna istraživanja dokazuju, se poklapa: Mi smo svetlosna bića! Taman kad su naučnici nekako shvatili kako se vegani na presnoj ishrani nalaze u vrhunskoj formi bez vidljivog unosa većih količina proteina , pojavili su se ljudi koji uopšte ne unose čvrstu hranu i opet izazvali nauku da preispita svoje tvrdnje.

Piše Milan Nikolić, dijetetičar-nutricionista-

Ono što mistici milenijumima govore i najnovija naučna istraživanja dokazuju, se poklapa: Mi smo svetlosna bića!

U skladu sa time treba da bude i naša ishrana.

Pošto svetlost dolazi od Sunca prvi stepen ishrane je direktno od naše najbliže zvezde.

Svi znaju da se biljke hrane Sunčevom svetlošću ali je manje poznato da se sva živa bića hrane istom. Još manje je poznato, da i ostala živa bića prvenstveno ljudi mogu isključivo svetlošću da se hrane. Pored različitih primera iz religija tokom istorije u poslednje vreme sve je više takvih pojedinaca koji se udružuju i u grupe.

Tako imamo prana ljude, bretarijance (eng.braeth=dah), Sungazere. Svi oni unose direktno životnu energiju poznatu kao prana, či, ki, ili orgon, koja se prenosi Sunčevom svetlošću.

Biljke se direktno hrane fotosintezom, a biljojedi su sledeći stepen iskoriščenja Sunčeve energije. Ljudi koji termički spremaju biljke, gube veliki deo te energije u tom procesu. Kod mesojeda je taj gubitak još veči. Tradicionalna mesna ishrana, sa dugotrajnom termičkom obradom, vrlo brzo dovodi do poremećaja u organizmu usled nedostatka enzima, odnosno ćelija života. Narodi koji su usled klimatskoh uslova prinuđeni da se hrane isključivo hranom životinjskog porekla, često je koriste u sirovom obliku, te tako preživljavaju.

Lako se zaključuje prednost određenih načina ishrane u energetskom pogledu. Ko ne veruje neka proba par dana da bude na presnoj hrani ili neka posle dužeg vremena u zatvorenoj tamnoj prostoriji provodi vreme na Suncu. Razlika je drastično primetna. Naravno, ljudima koji se dugo nezdravo hrane, bez unosa voća i povrća , može i smetati nagla promena ishrane, usled nagle detoksikacije organizma, te se preporučuje , postepeno menjanje načina ishrane. Ljudi koji se duže hrane presno ili unose direktno energiju su zdraviji, dugovečniji i imaju mnogo više energije. Zato i ima sve više vrhunskih sportista, na sirovoj veganskoj ishrani koji to potvrđuju.

Ako hoćete dokaze na koje naćine je sve ovo moguće nemojte koristiti staru naučnu literaturu nego pogledajte najnovije vesti iz biologije, kvantne fizike, nutricionizma. Taman kad su naučnici nekako shvatili kako se vegani na presnoj ishrani nalaze u vrhunskoj formi bez vidljivog unosa većih količina proteina , pojavili su se ljudi koji uopšte ne unose čvrstu hranu i opet izazvali nauku da preispita svoje tvrdnje. I kako ljudi kao vrsta napreduju ka svetlosnim bićima, napreduju i načini ishrane ka svetlosnoj, a nadamo se da će i nauka svima školski, lepo objasniti kako je to sve moguće i kao se odigravaju tačno ti procesi u organizmu. Iako se misli da je ljudski organizam detaljno istražen, njegov pravi potencijal, je daleko od saznanja sadašnje nauke.

Piše Dr. Ana Zikić-

Po kineskom lunarnom kalendaru proleće je počelo još pre nekih mesec dana, a ipak se ono što mi zovemo prolećem u prirodi vidi tek sada. Po kineskoj medicini, kao što priroda ima svoje cikluse, tako ih ima i naše telo i na zvuk proleća ono počinje da se budi – ali tako da je u svakom organu pojedinačno taj zvuk budjenja drugačiji.

Ovo vreme je jako bitno za novi start i lep početak zdrave godine.

Dakle, za vreme zime naš organizam je spavao. Sa kineske tačke gledišta Yang se povukao unutra i zajedno sa Yinom odmarao, skupljao energiju za novi ciklus. Dolaskom proleća, ne možete a da ne primetite budjenje prirode, život u svemu …kao što se na biljkama listovi i cvetovi kreću “ka vani”, tako se i Yang našeg tela kreće ka spolja,…mi smo sami poletniji, preduzimljiviji, spremni za nove poduhvate …Proleću kao organ odgovara jetra kojoj kao element odgovara Drvo a kao pokret u prirodi Vetar, tako se treba čuvati prolećnog vetra. Da biste bolje shvatili, vetar je po svojoj prirodi Yang , “supstanca” koja se lako pokreće, najčešće ka gore. Početkom proleća vi je u telu već imate dovoljno, a ako je dodate više, dolazi do disbalansa. Pa tako, mogu se javiti pojačane glavobolje, migrirajući bolovi u telu, pogoršanje svraba kod kožnih oboljenja, mogu se probuditi i nepreležane zimske prehlade, jer vetar po svojoj prirodi jednostavno pokreće sve.

Dakle, organi koji odgovaraju proleću su jetra i žučna kesa. U proleće prirodno je da jedemo manje (pa čak i brze) da bismo očistili jetru i ceo organizam od teške hrane koju smo konzumirali tokom zime. Hrana bi trebalo na bude “najlakšeg “kvaliteta u poredjenju sa drugim godišnjim dobima. Ono što jedemo treba da ima kvalitete Yanga, da na neki način imitira nezadrživu poletnost proleća - mlado sveže zeleno povrće, izdanci, mlada pšenica. Ukusi koji imaju ove karakteristike su sladak i jedak, pomalo ljut ukus. Dobra kombinacija je čaj od nane sa medom. Ova biljka“se kreće” meridijanima jetre i pluća, doprinosi boljem vidu i čistijim mislima. U ishrani su idealni sledeći začini – bosiljak, peršun, mirodjija, ruzmarin, kim, lovorov list, biber..Od povrća –celer, brokoli, rotkice, karfiol, keleraba, kupus, mladi luk, spanać, paradajz, krastavac, pečurke, suncokretovo seme, kesten, boranija, sočivo. Primetićete da dominira povrće zelene boje i da neko od njih ima oblik drveta (što su ujedno boja i elemenat organa jetre). Preporučuju se i sve vrste algi (miso supa naročito). Mesa koja odgovaraju jetri su riba i jagnjetina. Kod Kineza postoji još jedna zanimljivost. Naime,oni veruju da jedenjem identičnog životinjskog organa vi možete poboljšati kvalitet našeg, u ovom slučaju jetre. Dakle, pileća džigerica je idealna. Po starom receptu u proleće treba jesti veću količinu belog i crnog luka, što potpomaže telu da se oslobodi parazita.

Pripremanje hrane u proleće je relativno jednostavno. Akcenat je na svežoj ili kratko termički obradjenoj- tada je u pitanju kratko kuvanje ali na visokoj temperaturi. Na ovaj način hrana nije skroz obradjena, naročito njen središnji deo. Povrće se može spremati na pari, ili je pogodno potapanje u vodi .Treba biti oprezan kod uzimanja sirove hrane- ona je u kineskoj medicini klasifikovana kao “hladna hrana”. Ako se uzima u većim količinama može oslabiti varenje i doprineti zadržavanju tečnosti u organizmu. Naročito oprezni treba da budu osobe za znacima deficijencije organizma i zapaljenskim bolestima digestivnog trakta.

Jetra upravlja tetivama mišica i očima. Ako je njena funkcija u balansu, telo će biti fleksibilno, ne rigidno. Katarakta, glaukom, crvene oči, noćno slepilo su na neki način ogledala funkcija naše jetre. Svakako izbegavajte kasne obroke jer 23h- 3h ogovara vremenu kada su funkcije jetre i žučne kese u maksimumu- dozvolite im da se regenerišu tada. Takodje u proleće treba ranije ići na počinak i ranije ustajati (idealno je pre izlaska sunca).

Jetra je odgovorna da u našem telu energija teče nesmetano, glatko. Jer, ako dodje do smetnje u protoku javiće se stagnacija Qi-ja (energija kod Kineza), a posledica svake stagnacije je –bol.

U starim knjigama postoji priča da je u proleće stvoren zvuk klicanja, vikanja kod ljudi. Zato u Kini kažu kada neko priča izrazito glasno “viče dok priča” da je energija jetre u porastu. Ljutitost i bes su emocije koje se vezuju za ovaj organ. Ali, ne dopustite da i pored svih datih saveta ostanete ljuti (ako jeste). Odgovarajuće su vežbe poput brzog kretanja, trčanja ili možda meditacije u šumi, odaberite sami.

Proleće je, toplije je. Kao što se sa reka otapa led, tako i u nama “reke” vitalnih tečnosti menjaju svoj ritam. Zamislite da ste drvo. Vaša unutrašnja energija polako pronalazi svoj put ka spolja sa svakim zelenim, sjajnim listom, radjaju se nove ideje, vizije. Dešava se proleće u Vama!