Smanjenje energetskih rezervi i sve veće zagađenje vazduha zadaju brige i Majlu (Meyl). Zato on ide na putovanja, ne samo po Nemačkoj, i propagira auto na vodu. Voda umesto benzina. To nije samo jeftinije nego i iz ekoloških razloga prihvatljivije. Umesto “izduvnih gasova” dobijamo ponovo vodu – šta bi drugo?
To i nije baš originalna ideja. Na Guglu se još 2002. godine mogao naći “Water car 2870”.
Svi automobili na vodu rade po istom principu: voda se elektolizom razlaže na vodonik i kiseonik i to pokrece svaki normalan motor na benzin. Jedini problrm je to, što “kosmičku energiju” (kod Majla su to neutrini tj. elementarnre čestice) treba naterati da učestvuje u toj reakciji, kako bi se na kraju dobila energija. Na svojim predavanjima Majl ne spominje auto na vodu, verovatno zbog svoje preterane skromnosti, iako se to iza nekih naslova kao što su “Tehnologija vodonika” ili “Optimalno učešće elektrolize”može naslutiti. A možda i iz straha da bi njegove jasno iznete ideje pokrenule neke tamne moći koje bi se umešale u njegov život.
Verovatno se gomila istraživača trudi da napokon i u Nemačkoj konstruiše auto na vodu – Majl tu nije nikakav izuzetak. On čak u tome i prednjači, pa je tako na fakultetu u Furtvangenu predao svoj diplomski rad na tu temu, a sredstva u Zadužbini Štajnbajs (Steinbeis) koristio je za svoje eksperimente.
Da bi čitalac bolje razumeo o čemu se radi, evo isečka iz knjige „Neutrinopower“ koju su napisali Batler (J.v.Buttlar) i Majl (K.Meyl) pod nazivom „Neutrinoliza i NLO-pogoni“
K.M.:Voda, sa svojim visokim dielektricitetom, teži da se približi uskovitlanom naponu. Zbog dipolnog karaktera molekula vode lako dolazi do rezonance neutrina. Molekuli, koji se slobodno kreću, brzo prilagođavaju smer i brzinu svojih obrtaja titranju neutrina, pa tako učestvuju u rezonantnom uzajamnom delovanju.
J.v.B.: Da li voda deluje kao neki katalizator?
K.M.:Da, moglo bi se reći. Dolazi do sile privlačenja. koja bi za molekul mogla da bude fatalna. Ako u jednom momentu neutrino ima negativno punjenje, molekul vode bi mogao da se pocepa na oba atoma vodonika.
J.v.B.: Onda nastaju kiseonik i vodonik, kao kod elektrolize.
K.M.: Samo što se ne troši struja. Umesto toga posao završavaju neutrini. Da bi se bolje razumeli, mi u mojoj laboratoriji govorimo o neutrinolizi. Neutrinoliza se kod fotosinteze odvija baš onako kao u moru. Zadužena je za kiseonik, bez koga ni jedna riba u dubini ili u nekoj stajaćoj vodi ne bi mogla da preživi.
J.v.B.: Priroda je opet za korak ispred nas. Kako stoje stvari sa tehničkim promenama? Tehnologija vodonika je već veoma razvijena, ćelije akumulatora čekaju samo na čist i jeftino dobijen kiseonik. Ali on ne treba da potiče od elektrolize za koju su potrebne ogromne količine struje koja dolazi iz atommskih centrala. Kao što smo rekli, industrija čežnjivo čeka na alternativno dobijanje vodonika.
K.M.: Ja neutrinolizu vidim kao perfektno rešenje problema. Koristi se moć elementarnih čestica (neutrinopower), a to je apsolutno čista energija. U Americi živi, navodno, jedan uspešni pronalazač uređaja, koji koriste vodu kao pogon.
Više u časopisu…
Solarni avion švajcarskog avanturiste Bertranda Pikarda uspešno je prošao svoj prvi devičanski let. Letom u trajanju 87 min. na visini 1200 m su se ovi pioniri približili svom cilju da u etapama od po 36 časovnom obđu svet i to samo na bazi solarne tehnologije.
