Kroz prostor i vreme

>

„Ljudsko telo doslovno svetluca“, ukratko su japanski obuhvatili istraživači rezultate svojih istražiavanja. Ispitali su više muškaraca sa takozvanim CCD kamerama. To se postiglo zahvaljujući specijalnim čipovima ohlađenim na -150°C i posebnim sistemom sočiva.

Osobe su bile snimane u vremenskom periodu 10h do 22h. Pokazala se emisija svetla od 500 do 700 nanometara  što je za ljudsko oko bilo vidljivo kao zeleno i crveno. Kod svih učesnika lice je više zračilo od ostalih delova tela. Takođe se pokazao i  dnevni periodični ritam,  svetlo je oko 10 sati bilo najslabije dok je oko 16 bilo najjače.

Masako Kobajaši, Daisuke Kukuči i Hitoši Okimara ove fenomene objašnjavaju sa različitim hemijskim reakcijama razmene materija u telu, pri kojima svetlosna energija biva prenesena kroz fluorofore. To su elemantarne ćestice, koji prema ovim naučnicima oslobađaju svetlo pri prelasku iz stanja više energije u stanje niže energije.

Ovi naučnici upućuju objašnjavajući  ovu  povezanost na studije pronalazača biofotona Fric Albert Popa, i došli do istog ubeđenja: „Svi živući organizmi izračuju ekstremno slabu svetlost.“

Pop se još od 80-ih bavi fenomenom biofotona. Dovodi ih i vezu sa vitalnošću i zdravljem organizma i razvio je metode  kojima može da proceni i analizira različite odnose izračenja.

Tako ćelije raka, prema njegovom iskustvu, zrače drugačije nego zdrave, homeopatska sredstva menjaju svetlenje bioloških ćelija na drugi način i neki duhovni iscelitelji postižu pri svojim tretmanima biofotonsko zračenje, koje je i do 1000 puta iznad normalnog nivoa.

Dokazi japanskih naučnika su tim vredniji, s obzirom da je Pop za svoja otkrića da sve žive ćelije zrače, bio predložen za Nobelovu nagradu koju nije primio već je nažalost proglašen u naučnim krugovima  za „ezoteristu“ u pogrdnom smislu.

Priredio Čedomir Mraz -

Zvuk koji nastane kad lek uništi jedan mikroorganizam, trebalo bi uskoro da bude za naučnike čujan – kao i mnogi drugi akustički fenomeni iz skrivenog sveta ćelija. Kako BBC izveštava, tri britanska instituta rade zajedno na takozvanom Micro-Ear , koji bi u buduće trebalo da bude standardna oprema svake laboratorije. Pritome se služe tehnologijom koja je iskorištena u takozvanoj optičkoj pinceti, pomoću koje mogu biti izmerena i najmanja kretnja i izuzetno slabe sile.

Univerzitet u Glazgovu i Oksfordu zajednički rade sa Nacionalnim institutom za medicinska istraživanja na tom aparatu. Glavni sastavni deo je laser koji meri pokrete mikroskopski sitnih staklenih ili plastičnih kuglica. Micro-Ear kombinuje više lasera i trebalo bi slično mikrofonu da učini čujnim pokrete i zvuke. „Optičke pincete mogu da mere snagu u pikonjutnima i pri tome manipulišu“ kaže prof. Dzon Kuper sa Univerziteta u Glasgovu. Pikonjutn je milionski deo snage kojom jedno zrno soli deluje na površini.

Pomoću Micro-Ears je moguće posmatrati više objekata ako su u pokretu.

Kamerom sa velikom brzinom snimanja se prate i najmanji pokreti, zatim se elktronskim putem preinačuju u akustične signale. Pomoću te tehnike naučnicima je nedavno uspelo da učine čujnim Braunovo kretnje atoma i molekula. Kao sledeće se očekuje da u oblasti medicine naučnici uz pomoć Micro-Ear „prisluškuje“ i bakterije.

Univerzitet u Glazgovu: http://www.gla.ac.uk

Univerzitet u Oksfordu: http://www.ox.ac.uk

National Institute of Medical Research http://www.nimr.mrc.ac.uk

Mogao bi da snabdeva strujom kompletno domaćinstvo preko 100 dana!

Struja od dobijena vetra i sunčeve energije trebala bi u budućnosti u velikoj meri biti eficijentno skladištena. Za tu svrhu je firma Evonik (Evonik Industries AG) sa partnerima iz industrije i nauke razvila najveću litijumsko-keramičku bateriju na svetu. Primenjena je njihova sopstvena Cerio-tehnoligija, specijalna kombinacija keramočkog materijala i visokomolekularnih jonskih provodnika. Centralni deo je keramička separator-membrana (separion), koju je razvila Evonikova sestrinska-firma i treba biti primenjena i u elektro vozilima. Proizvođači garantuju visoku sigurnost pri istovremeno malim dimenzijama i dugačkom veku trajanju.

Ovo je istraživački poduhvat u okviru inicijative LIB2015 nemačkog saveznog ministarstva za obrazovanje i istraživanje. Radi se o trogodišnjem projektu usmerenom na privredno tehničku realizaciju džinovskih baterija za stacionarne primene. Prvi veliki projekat je planiran elektrani Folkingen gde bi trebalo da se u prvoj polovini 2011. realizuje akumulator struje sa snagom od 1MW i kapacitetom skladištenja od oko 700kWh.

Prema dr. Klausu Engelu direktoru Evonik industrije, ovakvi akomulatori mogu da stabilizuju nestabilnosti u naponu mreže, čime i proizvodnja energije ukupno treba biti eficijentnija. „Ovde kao i u oblasti auta, nastaje tržište vredno milijardi.“ Eksperti procenjuju obim tržišta za moderno elektro skladištenje na preko 10 milijardi Eura.

http//corporate.evonik.de

Piše Tamara Turšijan -

Sa vremena na vreme na tržištu se pojave izumi čiji tvorci obećacaju novu tehnolosku revoluciju. Nedavno je u emisiji američke CBS televizije “60 minutes” predstavljen jedan takav proizvod. “Blum kutija” (“Bloom box”), je mini elektrana veličine frižidera koja obezbeđuje jeftinu i ekološku električnu energiju. Tvorac ovog proizvoda K.R.Sirdhar, bivši inženjer NASE i direktor Blum Enerdžija, dobio je ideju dok je radio istraživanja o generisanju kiseonika za NASINU misiju za Mars. U osnovi svake “Blum kutije” jesu gorivne ćelije koje hemijsku energiju goriva (prirodni gas, kiseonik…) direktno pretvaraju u električnu energiju. Iako je ovaj princip odavno poznat Sirdharov cilj bio je da ovu tehnologiju učini jeftinom i dostupnom zemljama u razvoju. Gorivne ćelije u ovom uređaju su napravljene od keramičkih pločica koje su pramazane zelenim i crnim “mastilom” čija se formula drži u tajnosti. Jedna pločica moze da napaja sijalicu.

Gorivne ćelije sa jedne strane uvlače kiseonik, a sa druge gorivo koji se zatim podvrgnu visoko-temperaturnoj hemijskoj reakciji i proizvode električnu energiju, vodu, ugljen-dioksid i toplotu. Pilot projekat je pokazao da je “Blum kutija” duplo efikasnija od tradicionalnih izvora električne energije i da ima 60% manju emisiju gasova. Međutim pravi potencijal leži u sposobnosti da koristi bilo koji primarni izvor energije ( gas, biomasu, solarnu energiju) za generisanje električne energije.

Iako se većina stručnjaka slaže da je “Blum kutija” standardni sistem gorivnih ćelija, patent koji je Blum Enerdži podneo proteklih godina je možda taj faktor koji će ih staviti na mapu energetike. Moguće je da su otkrili način da ostatke prvobitne konverzije u električnu energiju, ugljen-dioksid i vodu prerade i dobiju kiseonik i gorivo na bazi metana. Zatim bi se ovi “ostaci” opet upumpavalu u gorivne ćelije i time proizvodili još više električne energije i manje otpada.

Ono što daje kredibilitet ovom novom proizvodu jeste to što ga neke velike kompanije kao što su Google, FedEx, eBay i Wal-Mart već koriste. Generalni direktor eBaya je CBS televiziji pokazao postrojenje od pet “Blum kutija”, koje u proteklih devet meseci obezbeđuju 15% električne energije njihovom središtu. Početna investicija bila je 800.000$, ali su do sada uštedeli 100.000$ u računima za struju.

Mnogi skeptici sumnjaju u Sirdharovu tvrdnju da će u narednih pet do deset godina porastom potražnje cena ove trenutno preskupe tehnologije pasti i za 3.000$ će svako domaćinstvo moći da ima svoju mini elektranu. U svakom slučaju, u današnjem vremenu energetske i ekološke krize svaki entuzijastični izumi za jefinu i čistu energiju su više nego dobrodošli. Nadamo se samo da će se bar jedan od njih ostvariti.

U celom svetu se radi na starim i novim tehnologijama u oblasti „čiste energije“. Značajan doprinos može biti pronalazak nemačkog naučnika Petera Plihte (dr. Peter Plichta) patentiran još 1970. god.

Njegov izum omogućava proizvodnju tečnog goriva na bazi silicijuna. Silicijum (Si) koji je u prirodi zastupljen u takoreći neograničenim količinama, stene i pesak čine 2/3 materije u prirodi a sastoje se od silizijum oksida SiO.

Postupkom pirolize (zagrevanjem) moguća je proizvodnja „viših silana“ koji se lako transportuju u rezervoare i mogli bi se koristiti kao pogonsko gorivo umesto benzina i dizel goriva.

Dr. Plihta je dokazao da su silani utoliko stabilniji ukoliko molekularni lanac sadrži veći broj atoma silicijuma i vodonika.

Viši silani imaju hemisku formulu Si₇H₁₆ i pale se u dodiru sa vazduhom te se tako mogu koristiti kao pogonsko gorivo za motore sa unutrašnjim sagorevanjem, turbine pa čak i za Vankelove motore pošto istovremeno i vrše funkciju podmazivanja u motoru.

Kao što je poznato problem podmazivanja sprečava širu primenu Vankelovog motora, iako je to rešenje sa velikim prednostima u odnosu na OTO motore koji imaju daleko veći broj delova.

Karakteristično je za silane da im je temperatura sagorevanja iznad 1400 stepeni C, te motori moraju biti od specijalne keramike koja izdržava te temperature.

Pri sagorevanju silana nastaje siliziumnitrit koji nije otrovan ali zahteva ipak novu vrstu motora kao na primer motor sa turbinom sa sledeće slike.

Na rešenju industrijske proizvodnje silana se uveliko radi pa se mogu očekivati novosti na tom polju.

http://www.freepatentsonline.com/6644015.html

http://www.plichta.de

„Sijalica živi“ objavljuje renomirana „Technology- Review

Idemo u susret svetlećoj budućnosti: Jezivo hladna štedljiva sijalica uskoro će biti passe i dobra stara sijalica se vraća nazad. Ali ovog puta nova verzija sa svetlećim LED diodama i uskoro će se pojaviti na tržištu.

Najlepše od svega je da daje prijatno toplo svetlo i da dugo traje. Sijalica sa užarenim vleknom je dugo važila za najsvetliji znak modernog doba . Sad nam se vraća obnovljena . Čežnjivo gledamo na ugodno svetlo sijalice kao da je to svetlo sveće iz dobrih starih vremena. Celo stoleće nam je veštački prodaužavala dan.

Iako se sada u evropskoj zajednici nameće novo hladno svetlo štedeljivih sijalica koja nema tanku žareću nit sa toplim spektrom već je mešavina gasa te deluje kao neko neonsko svetlo u podrumu. Naime princip rada štedljive sijalice je skoro isti kao i kod neonskih svetiljki i proizvodi u neposrednoj sredini elektro smog koji deluje uznemiravajuće. Ometa žlezdu epifizu da produkuje hormon melatonin i tako remeti san.

Uz sve to štedljiva sijalica ima u sebi živu koja ako dospe preko otpada u zemlju i zagađuje  vodu (visoko kancerogena).

Uskoro će se desiti da više nećemo morati koristiti štedljive sijalice. Produkcije Osram i Philips će nas obradovati novim metodama i idejama. „Sijalica živi“ objavljuje renomirana „Technology- Review“.Naravno da se neće vratiti na tržište sve svetiljke koje je EU proterala,ali užarena nit koja zrači toplo svetlo može imati svetlu budućnost.-čak i u kontekstu EU zabrane. Sada je već dat otkaz svim sijalicama većim od 80 W, i tako do 2012, korak po korak dok ne izbace i onu od 15 W što nam osvetljava tavan.

EU objašnjava ovaj potez time da klasična sijalica samo 10% potrošene struje pretvara u svetlo. 90% se gubi kao beskorisna toplota. Pravo rasipništvo u pređenju sa štedljivom sijalicom.
U laboratoriji je Philips već postigao uštedu od 50%. Posredstvom dopunskih tehnika obezbeđena im je značajno veća dobit. LED- tehnici, koja se između ostalog već primenjuje i kod automobilskog svetla, principijelno je budućnost otvorena. U osnovi ne zabranjuje EU sijalive sa žarećom niti, već se struja ne sme, kao kod starih sijalica, velikom delom trošiti na toplotu umesto na osvetljavanje.

U Foralbergu u Austriji je pokrenut pilotski projekat VLOTTE u okviru „United Nations Climate Change Conference“ sa 75 elektroautomobila i to predstavlja najveći poduhvat te vrste u Evropi.

Vozilo modela „Think City“ troše samo oko 18 KWh struje na 100 km što odgovara energiji od samo 1,8 Litern konvencionalnog goriva.

VLOTTE se ne kupuje vec se za 500 evra mesečne rate iznajmljuje ali su u toj ceni svi troskovi servisa i goriva. Za mušterije firme Vorarlberger Kraftwerke AG to znaći troškove od samo 2-3 Euro na 100 km vožnje, dok je punjenje akumulatora za VLOTTE mušterije na javnoj mreži Austrije, Švajcarske i Nemačke besplatno!

Ugrađen je veoma efikasan elektromotor i čak se pri kočenju vraća energija punjenjem akumulatora.

Pošto vozilo ima znatno manji broj delova to je i održavanje tog vozila povoljnije.

Ugođaj za uši -pošto je motor takoreći besčujan, čuje se pri vožnji samo šum guma.

http://www.vlotte.at

Dugo su baterije bile glomazne i teške. Sada je postignut neverovatan, revolucionarni napredak u toj oblasti. Baterije dobijene jeftinim procesom štampanja tanje su od jednog milimetra i lakše od grama.

Kontakt: Andreas Willert andreas.willert@enas.fraunhofer.de

Naš primarni cilj je rekonstrukcija površi iz podataka dobijenih 3D skeniranjem.  Opisujemo meod i njegovu primenu za automatsku konstrukciju modela površi (triangulacione tačke-polazišta) iz neuređenog skupa tačaka. Metod ne koristi nikakvo dodtano saznanje u granicama specifičnog problema kao što su topološki tip površi, struktura podataka, informacije o orijentaciji itd. U našem slučaju, skup podataka može da bude neuređeni uzorak sa šumom neke nepoznate površi koja takođe  može da bude proizvoljnog geomterijskog tipa i  može da  sadrži  ravanske diskontinuitete kao što su prevoji i uglovi.

ArrayBooster’ – srž ovog uređaja za analiziranje, odnosno brzo testiranje gena, jeste biočip koji je izumeo Ahim Viksfort (Achim Wixforth). Njega je moguće programirati a, posredstvom integrisanih nanopumpi, reagencije i probni materijal se mogu elektronskim upravljanjem dovesti do reakcije.
Najkasnije od kako je dešifrovanje ljudskog gena propraćeno velikim medijskim ehom, i izvan stručnog sveta postao je jasan značaj genetskog istraživanja za budućnost medicinske dijagnostike i terapije. Farmakološka istraživanja prodiru sve dublje u ravan molekularne biologije. Naučnici se nadaju da će na osnovu razumevanja procesa u unutrašnjosti ćelije moći da pronađu nove lekove za borbu protiv raznih bolesti. Spoznaje iz laboratorija u kojima se proučava genetika promeniće i svakodnevnicu u lekarskim ordinacijama i bolnicama: testiranjem gena će brže i preciznije moći da se odredi uzročnik bolesti, genetsko nasleđe pacijenata govoriće nam nešto o nepodnošljivosti određenih lekova. Ovaj trend mogao bi da rezultira prilično individualizovanom medicinom sa po meri iskrojenim lekom koji bi delovao efikasnije i bio podnošljiviji.