Sunce je naša sudbina
Reči dr. Broersa:
„Dolazeći događaji, oslobodiće nas iluzije da smo nemoćna bića. Mi sami držimo u svojoj ruci moć da našu prirodnu božanstvenost prepoznamo i prihvatimo.
Naći ćemo se 2012. u savršeno devičanskoj oblasti – i moći ćemo, po prvi put sasvim slobodno, na svim stupnjevima postaviti svoju budućnost.
Ukoliko taj novostečeni autoritet budemo koristili u prirodnom kontekstu i uspostavili harmoniju, nećemo više testerisati granu na kojoj sedimo.“
„Svako zna kakvu živost uzrokuje Sunce. Poznajemo promenu godišnjih doba. Znamo da je zimska depresija u vezi sa nedostatkom svetla. Osim tih godišnjih postoje i drugi prirodni ciklusi pri kojima Sunce prolazi različite aktivnosti .
Kroz emitovanje naelektrisanih čestica, elekrtona i protona – Sunčevo zračenje utiče na magnetno polje Zemlje. Poznato je da time vrši upliv na biološke sisteme.
Postoje nesumljive veze izmedju intenziteta i kolebanja Zemljinog magnetnog polja i raspoloženja i nivoa svesnosti čoveka. Studije pokazuju jasnu povezanost izmedju izvesnih magnetskih nepravilnosti i stope prijema u psihijatrijske klinike, saobraćajnih udesa, pokušaja samoubistva. Naučnicima iz NASE, kao prof. Francu Helbergu je uspelo da dokaže direktne veze između nastupa srčanih udara sa magnetnim promenama koje je uzrokovalo Sunce. Može se reći da znatan deo civilizacijskih bolesti proizilazi od neujednačenosti magnetnog polja.
Ali postoje i pozitivni primeri. Svaka promena magnetnog polja dokazano vodi do genijalne inspiracije, nadahnuća. Vremenske tačke stvaranja velikih simfonija, pesničkih dela kao i izuzetnih pronalazaka očigledno stoje u povezanosti sa njima.
Kako na nas utiče magnetno polje?
Šesdesetih godina NASA je zadala Maks-Plank institutu za psihologiju ponašanja u Andeksu (u Nemačkoj) specijalni nalog. Trebalo je istražiti kako bi se ljudi ponašali ako bi bili odsečeni od prirodnog elektromagnetskog i magnetskog polja. Više godina su izvođeni nizovi istraživanja:
Zdravi ispitanici bili su u jednom bunkeru isključeni od delovanja prorodnog zemljinog magnetnog polja i zemljinih rezonantnih frekvencija. Sve osobe su provele u tom bunkeru vreme po sopstvenom izboru. Mogli su izabrati ritam spavanja, poneti lektiru za čitanje, sve sem jednog: nisu smeli imati kontakt sa spoljnim svetom i bila im je uskraćena svaka mogućnost procene ili merenja vremena. Desilo se nešto uzbudljivo: odmah nakon napuštanja bunkera bili su pitani koliko su vremena u bunkeru proveli. Pojedini ispitanici bili su ubeđeni da su svega nekoliko dana bili u tom staništu. Stvarno provedeno vreme bilo je daleko duže. Primera radi, jedan od njih je objasnio svoje napuštanje eksperimenta time da mora da ode na sutrašnje venčanje svoga brata. Bio je ubeđen da je proveo najviše tri dana u bunkeru. U stvarnosti je bio tamo devet dana.
Vreme se poništava
Ritam spavanja se promenio. Videlo se jasno kako se ženama remeti menstrualni ciklus, kako se telesna temperatura menja i kako ispitanici su pokazuju povećan stres.
To znači: Sve u nama sledi jedan od spolja zadani takt, koji sinnhrinizuje naše telesne vibracije.
Naše telo reguliše brojne sopstvene ritmove kao srce, mozak, oči, ćelije. Ovi telesni ritmovi deluju kroz prirodna polja, onako podešeni kako ih je zemlja za nas priredila. Naštimovani su kao što su neki stanični satovi podešeni prema centralnom satu. Izostanu li ta prirodna polja ili se promene, reagujemo nekom vrstom desinhronizacije.
Rezultati eksperimenta predani su tadašnjem Svemirskom istraživanju NASE, ulili su se u oblasti primene za astronaute, koji su po prirodi stvari otrgnuti od prirodnog polja Zemlje. Ovi rezultati su bili i objavljeni.
Fenomeni koji utiči na celokupno čovečanstvo
Šta je recimo sa padom Berlinskog zida 1989? Autori Adrijan Gilbert i Moris Koterel dokazali su povezanosti između uspona i pada svetskih carstava i odgovarajućih Sunčevih ciklusa, počevši od Vavilonskog pa do Rimskog carstva sve do epohe kulture Maja.
Sećam se dobro rada jednog kolege iz Postdama, koji je imao rukovodeću poziciju na merenjima „varijacija zemljinog magnetizma“. U toj studiji poređeni su kompleksni merni podatci Zemljinog magnetnog polja sa događajima. Koliko god neverovatno zvučali rezultati, njegova posmatranja su jasno pokazivala da su se mogle prepoznati fundamentalne promene, sve do gašenja Sovjetskog Saveza.
Ono što je započeto sa Glasnoću i Perestrojkom i doživelo ozbiljan kraj sa padom Berlinskog zida, on je mogao direktno porediti sa upisanim vrednostima varijacija zemljinog magnetizma.
Astrofizika poznaje Sunčeve cikluse i može predvideti buduće Sunčeve aktivnosti
Postoje brojni ciklusi koji nastupaju sa različitom učestalošću. Uporedimo li ih sa nama poznatim fizičkim dejstvima rezultiraće jednim instumentom predviđanja od visokog značaja.
Prema svim gledištima očekuje nas do 2012.-kada je naš trenutni Sunčev ciklus na maksimumu-jedna izrazito velika aktivnost Sunca.
Moramo prihvatiti činjenicu da smo pod uticajem spoljašnjinih polja. Kada shvatimo da naše telo samo elektromagnetski održava svoje funkcije i spoznamo da prirodno data spoljna polja upravljaju našim životnim funkcijama, osetićemo poniznost pred „velikim planom života“. Ova vrsta samopredaje nije nikakav fatalizam.
Narod srednje Amerike, Maja, ostavio nam je podatke da će ta „zadnja epoha vremena“ biti usmeravana „kosmičkim planom“.
Takozvani „Sinhronizacioni zrak“ će proizaći iz centa našeg Mlečnog puta- da preusmeri našu Zemlju a s tim i nas ljude. Maje su bili u stanju, da zahvaljujući svom izuzetno visoko razvijenom astronomskom znanju, vremenski odrede mnoge velike događaje. Njihovi u Tzolkinu, Maja-kalendaru ovekovečeni proračuni označavaju 2012. godinu kao poslednji, fundamentalni proces promene. Maje to opisuju kao „Uspon u petu dimenziju“.
Pogledajmo naš, današnji svetski položaj u njegovom kriznom toku koji upućuje na veliko finale, tako se mogu obistiniti njihova predviđanja.
Neće na nas uticati samo magnetno polje Zemlje i elektromagnetsko zračenje Sunca, već još jedna dalja podešena veličina. Ta zračenja su tek od pre 15 godina merljiva. NASA izveštava o senzacionalnim dešavanjima, koja deluju skoro identnično sa tvrdnjama Maja.
Sinhronizacioni zrak, o kome su Maje govorile, potvrdili su i astrofizičari. Oni tvrde, da iz centra naše Galaksije jedan -dosad držan za nemoguć- energetski zrak „kao reflektor iz najdubljih krugova Svemira“ zrači usmeren direktno na našu Zemlju. U toku zadnjih godina su se ta zračenja za više stotina puta povisila.
Nakon trideset godina, kaže Broers, koliko se krećem u toj tematskoj oblasti, mogu reći:
Približava nam se , upravo, jedan nezamislivi preokret, kojim će pre svega naša svesnost biti pogođena.
Vremenski putnici – Maje i kvantna fizika
Nauka tu stoji pred velikom zagonetkom. Ponovo se uključuje u igru kalendar Maja. On kaže relativno konkretno, šta će se kratko pre „Kraja vremena“ zbiti, naime relativno puno haosa na našoj planeti. Kao što je napomenuto kroz taj Sinhronizacioni zrak se sprovodi novo raspoređivanje Univerzuma.
Postavlja se pitanje o poreklu kalendara Maja. Da li su oni hiljdama godina ranije bili tako dobri astronomi, da su ga sami mogli izraditi ili im je možda neka vanzemaljska inteligencija predala kalendar u ruke- kako neki naučnici slute?
Jedno stoji, da su Maje sebe same uvek opisivali kao Vremenske putnike. Vreme, onako kako ga mi znamo je samo jedna dimenzija unutar dvanestdimenzionalne slike sveta.
Danas, preko kvantne fizike, poznajemo da takođe našem vremenskom pravci postoji i jedan u suprotnom smeru. Naše ćelije su u stanju da u tekućem vremenu prizovu informaciju. Sada se radi o tome da se to prenese na makrokosmički plan. Nisu li Maje mogli biti Vremenski putnici u stanju da pomoću mnogih stanja svesti sagledavaju različite vremenske nivoe? Ta teorija postoji, koliko god izgledala neverovatno.
Arheologija je taj kalendar uzimala samo zdravo za gotovo. Opisivan je samo čisto fenomenološki. Ali to je nešto tako frapantno da nauka do danas stoji pred zagonetkom. Maje naprotiv, su bili sigurni da ćemo to doživeti do 2012. Sve se već, prema njihovim predanjima, kvazi desilo. Ako bi to bilo tako, mogla bi se mnoga predskazanja Maja sa svim njihovim pogodcima objasniti.
Koliko god da su neki vidovnjaci dobri, nikom nije uspelo da vidi posle 2012. Time mislim na prave vidovnjake. U Rusiji prakticiraju takozvani ekstrasenzitivi koji upražnjavaju gledanje u budućnost. Osvedočio sam se da niko nije mogao preći kroz barijeru 2012. Prema njima naći ćemo se 2012. u savršeno devičanskoj oblasti – i moći ćemo, po prvi put sasvim slobodno, na svim stupnjevima postaviti svoju budućnost.
Kako će se ispoljiti preokret 2012?
Sigurno da nećemo dobiti velike glave ili drugu građu tela. Po mojim razmišljanjima zbiće se jedan skok u svesti, kao od čoveka ka nadčoveku.
Skok nikako ne protivreči teoriji evolucije. Evolucija sledi kosmički plan, ne odvija se ravnim tokom već „u skokovima“. Ukoliko vrednosti narastanja iskustva budu dovoljne, nastaće nova, bolja vrsta čoveka.
Evolucija se odvija u skokovima
Profesor Peter Rusel koji je studirao fiziku na Kembridžu kod Stivena Houkinsa kaže na to: „Život uvek korača od jednostavnih ka složenijim formama. Strukture su diferenciranije, pojedinosti su sve više međusobno poveznije i organizovanije. Trenutno najviše dostignuće ovog ubrzanog razvitka je čovek i ljudska civilizacija“.
Rasel je proračunao da „Osam milijardi redova“iznose jednu takvu vrednost narastanja. Na primer, potrebno je oko osam milijardi neurona da stvore svesnost. Nadolazeći skok svesnosti na Zemlji stoji u tesnoj vezi sa kritičnom masom broja ljudi a na osam milijardi naći ćemo se uskoro. Koliko god bila fantastična ta teorija, mnogi naučnici je uzimaju za ozbiljno.
Taj proces ćemo primetiti tako, patetično rečeno, što ćemo se setiti svoga kosmičkog nasleđa. Biće nam data mogućnost da se oslobodimo naših zakorelih modela, da se dalje razvijamo, da se oprostimo od starog načina delanja koje uništava našu Zemlju i naše društvo, naime od pohlepe gonjene egoizmom.
Nešto se takvo pojavljuje da se mogu izraziti: Bog će položiti ruku. Kao da preduzima malu korekciju.
Šta će se zbivati u našim glavama?
Takozvani alfa talasi su prag između podsvesti i dnevne svesti. Prekoračujemo ga prilično brzo dok zaspivamo ili kad se budimo. Kosmičkim događajem postići će se da ćemo se zateći u tom stanju svesti i u njemu biti zadržani, tako da ćemo u budnom stanju videti stvari koje su pohranjene u nesvesnom. Prepoznaćemo naše traume, naš prljav veš u podrumu. Gde sam više uzeo nego dao. Gde više dao nego primio. Istovremeno ćemo uvideti šta ima da se popravi.
Kroz dugogodišnja naučna istraživanja smem da tvrdim, da će sa ovim, samo mnogostruko nastupajućim frekvencijama biti izvedeno isceljenje.
Mom timu saradnika i meni je pre mnogo godina uspelo da kliničkim ispitivanjima, pacijente na koje nisu uticale terapije, kroz tačno definisana magnetska polja prebacimo u stanje, gde je spoznajom uzroka bolesti mogao biti izvoden proces izlečenja. Očigledno su obolele ćelije učile da ponovo međusobno komuniciraju, da se socijalizovano ophode. Mikroskopski snimci pokazuju, da bolesne ćelije ponovo započinju da se povezuju sa zdravim. Bile su resocijalizovane. Ta polja su vrlo slična aktuelnom zemljinom polju i tome kako ono na nas upravo deluje. Nastupanje bolesti povezano je sa odstupanjem od nekog prirodnog puta. Iz te perspektive smo mi deca Božja, koja do sada nisu poznavala svoje nasleđe.
Zvuči dramatično, ali u tom trenutku prepoznaćemo našu egzistenciju kao božansku i moći ćemo je je prihvatiti. Tu spoznajem da sam i ja aspekt jedne velike kosmičke celine, i automatski se ponašam etično i socijalizovano.
Bolest pojedinca se može uporediti sa bolešću čovečanstva.
Svaka ćelija raka se ponaša asocijalno. Uzima više nego što daje ali zaboravlja da tako ne može preživeti. Izvlači svom domaćinu mnoge životne osnove a time i sebi samoj. Iskonsko postojanje po meri prirode bazirano je na socijalizovanom ophođenju. Tek kada se ćelije raka podsete na svoje vrline, moći će preživeti.
Trenutni kosmički događaji i time rezultirajući skok svesti dovešće nas u novu situaciju.
Kraj izrabljivanju, ratovima, uništavanju prirode.
Za mene je to čin „milosti Božje“. Siguran sam da će se dve stvari desiti koje se tiču našeg srca i našeg razuma. Postići će se proširenje svesti otvaranjem srca.
Fridrih Šiler je još rekao: „Od Aristotela na ovamo očigledno nismo ništa novo naučili. Od Aristotela znamo šta je demokratija. Umemo da razumemo društveni sklop. Ali smo još ostali varvari. Promeniće se tek onda nešto, kada srcem počnemo razumevati“.
Po mom mišljenju smo upravo u toj fazi. Tom unutrašnjom spoznajom biće upravljano naše delanje. Opremiće nas sa tolikim stepenom slobode i od nas načiniti slobodne ljude. Ukoliko taj novi autoritet budemo koristili u prirodnom kontekstu i uspostavili harmoniju, nećemo više testerisati granu na kojoj sedimo.
Svi smo jedno
Nedavno sam diskutovao sa izvesnim hrišćanskm vernicima. Čak i u njihovim tvrdokornim karakterima odgajenim u strogom teološkom kontekstu, ne samo da smo sa ovim predstavama mogli započeti razgovor, već su i tekle suze od ganutosti. I to da su ti ljudi pominjali Apokalipsu iz Otkrovenja i druge biblijske atribute.
Još iz detinjstva sam upamtio jednu priču sa nastave veronauke koja mi je bila neshvatljiva. „Poređenje sa izgubljenim sinom“.
Zašto je otac sinova bio nepravedan i kaznio onog ko je ostao u domu a za onog ko se posle lutanja vratio kući priredio gozbu? Šta sam sada shvatio, i šta je ganulo te vernike, da je to poređenje prenosivo na čovečanstvo. Taj sin se dobrovoljno vraća. Ne naredbom. Već kroz spoznaju iz sopstvenih iskustava.
To je slika koju vidim. I nju u srcu osećam. Opremljeni sa postignutim iskustvima koja smo svi stekli, vraćamo se nazad na osnovu spoznanja, da smo svi mi jedno.
Doživeo sam jedan fenomen sa iznošenjem ovih teza. Puno ljudi je reklo da ne razumeju sasvim ali da vide to kao ispravno. I svakim danom ih je više.
Želim još da jedno napomenem:
Dolazeći događaji, bilo koje vrste, oslobodiće nas iluzije da smo nemoćna bića. Mi sami držimo u svojoj ruci moć da našu prirodnu božanstvenost prepoznamo i prihvatimo. Nijedan guru ni učitelj ni sveštenik nam ne može u tome pomoći. Samo mi sami možemo spoznati da smo kao individua povezani u jednu harmonočnu celinu.
Neka bi nas naše traganje spolja darovalo iskustvima da sreća leži u nama iznutra. Ako ovo prihvatimo, shvatićemo da je većina naših dosadašnjih želja bila samo kompenzacija za ono što nam je duboko nedostajalo“.
Dr.Dieter Broers je nemački biofizičar angažovan na:
Tehničkom Univerzitetu u Berlinu
Slobodnom Univerzitetu u Berlinu
Humboldt Univerzitetu u Berlinu
Istraživao u 80 oblasti frekvencija i regulacione terapije.
Učestvovao i vodio brojna interdisciplnarna istraživanja iz kojih je proizašlo 109. internacionalnih patenata. Sa svojim timom započeo je novu epohu u medicinskim istraživanjima iz kojih su napravljeni novi terapijski aparati.
Internacionalno je priznat po istraživanjima u oblasti frekvencija
Priredila i prevela sa nemačkog Branka Mraz
Putovanje u prošlost moguće - novi paradoks blizanaca
