Kroz prostor i vreme

>

Centar za istraživanje i ekologiju „Duh Rtnja“, koji ima za cilj da istraži specifičnosti piramidalnog reljefa planine Rtanj i njegovog uticaja na okolni svet, je u periodu od 13. do 15. avgusta organizovao multidisciplinarnu istraživačku konferenciju pod nazivom „Rtanj drevna piramida ili remek delo prirode?!“. U ovom periodu mistični Rtanj je bio centar okupljanja istraživača i naučnika klasnične naučne misli ali i alternativaca i duhovnjaka koji su se zajedno sa gostima, radi primo-predaje informacija o teoriji da na tlu Srbije postoji gigantska piramidalna građevina, pokrenuli i iz Nemačke, Švedske, Slovenije i Bosne i Hercegovine. Saša Nađfeji, izvršni direktor centra „Duh Rtnja“ i glavni organizator konferencije, je pod ličnim i utiskom prisutnih gostiju ocenio da je događaj protekao odlično van svih očekivanja i da je za to zaslužan jedinstven programski sadržaj ali i sama atraktivnost trostrane piramide Rtnja.

U petak i subotu tokom dana je istraživački konvoj od preko 20 automobila posetio mnoge interesantne lokacije kroz koje se ovako složena tema može lakše shvatiti. Obilazeći Rtanj sa svih strana kako bi se uverili u njegovu jasnu geometriju, prisutni su imali priliku prisustvovati snimanju kamerom poslednje reči tehnologije koja vizualizira energetske tokove u prostoru ( PIP tehnologija Hari Oldfild ), kao i merenjima magnetnog i električnog polja. Posećeno je nekoliko izvora u podnožju koji su bitni iz energetsko pobuđivačkok aspekta kod piramide Rtanj. Svaka piramida u polju Zemlje krivi magnetne silnice i ima sposobnost poput staklene ili dijamantske prizme da prima, prelama i fokusira svetlost. Isto je i sa energijama. Ukoliko su gabariti piramide, masa i nadmorska visina veliki, a struktura materijala od koje je ista satkana visoko provodljivi ( Rtanj je krečnjačke strukture i pun je silicijuma, dolomota i kvarcoporfirnih elemenata koji su na nivou kristalne rešetke minijaturne piramide ), tada se uz pomoć prirodnih ili veštačkih podzemnih vodenih tokova ili prolaza kojih ima na Rtnju i drugim piramidalnim građevinama, celokupni energetski učinak znatno povećava. Zato je prisustvo vode i speleoloških objekata na Rtnju vrlo bitno. Poznato je za ljudski organizam da nije zdravo provesti dug period na mestu ispod kojeg se nalazi podzemni vodeni tok jer će on trošiti vašu životnu energiju. Graditelji piramida su kao jednu od mnogobrojnih tehnika koje centar “Duh Rtnja” istražuje na Rtnju upravo vodu koristili radi pobuđivačkih potreba. Na mestima ukrštanja dva podzemna vodena toka dobijamo dvostruku spiralu vertikalne orijentisanosti a na Rtnju smo klasičnom i instrumentalnom radiestezijom locirali mesta i sa tri ukrštanja.

Moguć je veliki broj tipova energetskih polja koja su korišćena za uspostavljanje rada i pobuđivanja piramide Rtanj. Kako bi došli do novih spoznaja u energetici piramida na modelu planine Rtanj, moramo uzeti u obzir i znanja koja su koristili drevni graditelji na drugim modelima u svetu. Dosadašnja i buduća istraživanja centra “Duh Rtnja” se osvrću na korišćenje sledećih tipova energetskih polja:

1.Energetska polja zračenja geometrijskih oblika reljefa Rtnja; 2. Energetske sposobnosti kristala ( dolomita i kvarcoporfira ); 3. Velike mase i gravitaciona polja Zemlje i zvezda; 4. Magnetna polja Zemlje i Sunca; 5. Mikrotalasna elektromagnetska polja zvezda; 6. Prirodni orgonski tokovi zapad-istok; 7. Orgonske energije akumulirane u podzemnim vodenim tokovima, pećinama i vlažnim tunelima; 8. Prirodni elektropotencijalni napon između Zemlje i jonosfere; 9. Povećana gustina silnica magnetnog polja i povećani jonski napon na vrhu piramide “Šiljak”; 10. Energetska polja zemaljskih telurskih zračenja za postizanje singulariteta u radu piramide Rtnja; 11. Sveprisutna energija prostora – “free energy”; 12. Energije neutrina i antineutrina, koji nastaju prilikom beta raspada jezgara radioaktivnih elemenata u Zemljinoj utrobi, ali i onih koje dolaze sa zvezda; 13. Zvučne i infrazvučne rezonantne efektive; 14. Biofotonske emisije i skalarni talasi na kojima je radio Nikola Tesla.

Večernji časovi konferencije bili su rezervisani za predavanja koja imaju cilj uspostavljanje repera za buduća istraživanja planine Rtanj u svojstvu piramidalne građevine (energane). Svesrdnu podršku i kredibilitet ovim predavanjima su dali:

Dr. Semir Osmanagić , osnivač fondacije “Arheološki park – Bosanska piramida Sunca” koji je kao inostrani član Ruske Akademije prirodnih nauka i član Aleksandriskog arheološkog društva sa ličnim iskustvom na svim piramidalnim građevinama sveta dao veliku podršku i ohrabrenja za dalja istraživanja Rtnja.

Između ostalog je ocenio je da piramidama treba šira definicija koja će utvrditi da je reč o građevinama koje imaju piramidalnu geometriju sa tri, četiri ili više trougaonih strana. Dva su primarna kriterijuma kod piramida. Kao antropološki fenomen, moraju zadovoljiti pravilnu geometrija i građevinski materijal. Sekundarni kriterijumi obuhvataju orijentaciju prema stranama sveta, postojanje unutrašnjih prolaza i komora, arheo-astronomske elemente, postojanje podzemnih tunela te prisustvo sakralne geometrije u izgradnji ovih kompleksa.

Iako Rtanj ne ispunjava sve primarne antropološke kriterijume da se nazove piramidom, on zaslužuje posebnu pažnju. Naime, Rtanj ima trostrani piramidalni završetak koji se zove “Šiljak”. Prema preliminarnim merenjima u okviru Centra za istraživanje i ekologiju “Duh Rtnja”, “Šiljak” i susedni vrhovi imaju određene pravilne geometrijske vrednosti. Neka istraživanja ukazuju na mogućnost da unutar Rtnja postoje šupljine i prolazi. Ako se to  potvrdi terenskim radom onda bi ovaj masiv mogao dobiti sasvim novu dimenziju. Takođe, ako ovakve geometrije mogu uzrokovati nastanak određenih elektromagnetnih fenomena, istraživanje Rtnja bi sa tog aspekta bilo izuzetno zanimljivo. Osmanagić je dodao da dalja istraživanja na ovoj lokaciji mogu dovesti do toga da Rtanj postane motor razvoja turizma u ovom delu Balkana.

Prof. dr. Ljubo Ristovski ispred instituta za bioenergetska merenja i istraživanja iz Beograda (BEMI Institut) je nesumnjivo potvrdio očekivanja istraživača centra “Duh Rtnja” da su emisije energetskih zračenja orijentisane vertikalnim pravcem i da su u pitanju fine vibratorne energije koje isijavaju iz ove po njemu “kamene piramide“. Polikontrastna interferentna fotografija je pored Rtnja, prvi put primenjena i za istraživanja piramida u Bosni i Hercegovini. Za razliku od prirodnih brda iznad kojih se nalaze horizontalna energetska polja koja su fiksna i homogena, kod veštačkih piramidalnih struktura ona su vertikalne orijentisanosti sa vidjivim akumuliranjem energetskog potencijala i njegovim pražnjenjem u okolinu. Svrha PIP istraživanja na Rtnju je bila da se ovom tehnologijom vizualizuju energetska polja i tokovi, utvrde njihove karakterisitike i uticaj na okolinu kao i međusobna interakcija drugih piramidalnih struktura ovog područja. Primenjiva je i u vizualizaciji energije zračenja geometrijskih tela u prostoru shodno njihovom obliku. Profesor Ristovski je ocenio da za Rtanj, ima osnova da se tvrdi, da piramida “Šiljak” deluje kao sistem koji na neki način apsorbuje negativnu energiju iz okoline i transformiše je u energije koje vrlo blagotvorno deluju na ljudski organizam. Zaključak shodno do sada sprovedenog snimanja i analizom, je da toplotno zračenje sa površine zagrejane piramide, koja očigledno ima kamenu strukturu, zaustavlja isijavanje pozitivnih energija (što je po profesoru manje verovatno), ili maskira pozitivna zračenja, pa ih PIP kamera ne može registrovati (što se po profesorovoj analizi verovatno dešava).

Diplomirani inženjer elektrotehnike Goran Marjanović, nosilac teorije kvantiranih gustina energija čiji višedecenijski teorijski, praktičan i eksperimentalni rad na Teslinim kalemovima koji nisu vezani za danas primenjivane “Hercijanske” talase, već njihov prostorno inverzni odraz, je za objašnjenje tzv. “Ne-Hercijanskih” talasa dobio od strane prisutne publike gromoglasan aplauz. On je Rtanj dugačkim, sistematskim i argumentima uvodom postavio u istu ravan u svojstvu (Ne-He) višedimenzionalnog frekfentnog oscilatora sa Teslinim „Magnifying Amplifier-om” iz Kolorado Springsa. Rtanj ima sve predispozicije sa pomenutim Teslinim „transformatorom“ koji je višedimenzionalno rezonantan, kako “sa samim sobom”, tako i sa celokupnim svojim okruženjem, uključujući i Zemlju (tj. makro strukturu) i «vakum» (mikro strukturu), ili u terminologiji modela KGE, i “izvana“ i “iznutra“. Sa aspekta modela KGE, to su subluminalni energetski paketi talasne prirode u našem “ovde-sada”, odnosno superluminalne energetske fluktuacije čestične strukture u “tamo-onda” (inverzno - opozitna sub-realnost, “ogledalska slika” naše kvazi-realnosti). Tako su Prostor-vreme dve ekvivalentne, inverzno opozitne strukture u formi dvostruke torusoidalne spirale, a Realnost emanacija “kosmičkog (višedimenzionog) klatna”, fraktalna rekurzija beskrajnog niza opozitnih semi-realnosti, dualne strukture, koju uvek čine dva opozitna entiteta ekvivalentnog ali inverznog kretanja. Kako je ovo široka tema koja se zasebno može predstaviti, uprošćeno, u praksi objašnjen Rtanj u svojstvu višedimenzionalnog frekfentnog oscilatora po tvrdnjama Marjanovića se može predstaviti na sledeći način. Na osnovu tvrdnje da su prostor i vreme dva kvantitativno ekvivalentna ali kvalitativno inverzna entiteta, sledi da periodičnosti zemljine vibracije od od 1575 sekundi odgovara njena ekvivalentna suprotnost, tj. neka “prostorna” kategorija od 1575 m, odnosno vremenu Ne-Hercijanskog talasa od 1565 m. Upravo je jedna od par zvaničnih merenja visine Rtnja 1565 m što Marjanović ističe kao vrlo bitno u navedenom objašnjenju i razumevanju Rtnja u funkciji višedimenzionalnog frekfentnog oscilatora.

Radi što šireg poimanja Rtnja i slaganja delova ovog komplikovanog mozaika, gost predavač je bio i savetnik rektora “Megatrend” univerziteta u Beogradu, Dušan Ninić. Njegova su interesovanja u proteklih godina zaokupljena naukom o događajima i pojavama na granici mogućeg. Pisac knjiga istorijsko-poličko-naučno-fantastične tematike, “Otkriće” i “Saznanje”, čija je ikonografija smeštene većim delom na Rtnju, kroz astrološko-geometrijski pristup i druge zanimljive primere, izneo je zapažanja koja obliku ove planine daju ne slučajan oblik. Dodao je i da je svaka piramida određeni komunikator, ali zavisno od oblika da fokusira određene frekvencije i ima različite svrhe. Najprostije rečeno: Keopsova ( četvrtasta ) piramida služi za vezu u odašiljanju energije ili poruka sa Zemlje prema kosmosu. Rtanj je upravo suprotno. Njegov trostrani oblik je takav da ga čini astralnim svetionikom koji omogućava vezu iz kosmosa prema Zemlji. Ninić je svojim izlaganjem hteo da pokaže da geometrija Rtnja ne služi samo njegovoj lepoti kao građevini, ili da je to rezultat slaganja sila prirode, već da on ima namensku funkciju.

U cilju animiranja što većeg broja ljudi da poseti ovo dešavanje, organizator konferencije je priredio i intereseantan prateći program čiji su predavači, gosti i mediji konferencije mogli kao što je neobična planina Rtanj, da svojim čulima isprate i neobične muzičke i poetske performanse koji su bili prilagođeni celom događaju i zakonitostima koje Rtanj karakterišu . U botaničkoj bašti nekadašnjeg vlasnika rudnika Julijusa Minha su se tokom dana prostirali zvuci ambijentalnih vibracija novosadskih di-džejeva, koji su iskoristili visoko-sofisticiranu tehnologiju u kreativne svrhe. Koncert ambijentalne muzike pod vedrim nebom Marjana Babića ( kompozitor i vođa grupe Tundri ) je trajao tačno 3600 sekundi. Dva dana je trajala priprema koncerta uz rešavanje matematičkih formula, uklapanja u zakonitosti Fibonačijevog niza ( prisutnog na reljefu Rtnja ) i izračunavanje proporcija kompozicije. Autor bi zatim prešao na istoriju same piramide i celog Crnorečja, kao i folklora iste regije. Nastup je dobrim delom snimljen kao matrica na koju je Babić dodatno dosviravao frule, kaval, harmoniku, sintisajzer i vokal. Kompoziciju je podelio na 3 glavna dela, u srazmeri 4:2:1 ( kao što su zakonitisti krakova Rtnja), a zatim svaki taj deo opet podelio u razmeri 4:2:1, da bi na kraju delove sa oznakom “4″ u sva 3 glavna dela podelio u razmeri 2:1, i time dobio 12 celina, koliko ima i hromatskih tonova u jednoj muzičkoj lestvici. Svaki deo je imao svoju vizuelnu boju kao i svoj tonalitet (C, Cis, D, Dis , itd) , tako da koncert kreće iz crvene boje, prelazi u oranž, žutu, zelenu, plavu, ljubičastu, i završava u jarko crvenoj boji ljubavi, tako da se može ciklično “vrteti” beskonačno što je i suština kod piramida, da budu svojevrstan energetski “perpetum mobile”.

Saša Nađfeji, izvršni direktor centra za istraživanje i ekologiju “Duh Rtnja” je kao zaključke konferencije naveo: Rtanj nesumljivo poseduje izuzetno snažan karakter ili duh, koji kod većine ljudi ostavlja jak utisak. On to čini podjednako na istraživače klasične naučne i alternativne misli. Putem koji centar “Duh Rtnja” u cilju novih spoznaja ovog piramidalnog gorostasa ide, je upravo granica između navedenih istraživačkih kategorija, koje često moramo preplitati kroz mehanizam što trezvenijeg rasuđivanja i analiziranja Rtnja u funkciji piramidalne građevine. Ono što je vrlo jasno (vidljivo i merljivo) i dovoljno za uspostavljanje drugačijih zakonitosti u vremenu i prostoru jeste trostrana piramida “Šiljak”. Ona sa svim atributima njenih krakova i međusobnoj geometrijskoj interakciji sa ostalim istaknutim vrhovima Rtnja u miksu pogodnih speleoloških, hidro i geomorfoloških aspekata, upućuje i daje prostora za nova istraživanja analiziranih iz ugla energetike piramida. Sva novija istraživanja ukazuju i na jaku povezanost magnetnog polja i drugih oblika energija sa energijom koju proizvode misli ( moždane frekfencije ), pa je tako radi što boljeg budućeg shvatanja potrebno uspostaviti i interakciju sa samim duhom Rtnja i telom piramide. Sa duhovnim i sa fizičkim ( materijalnim ). Sleđeni Teslinom mišlju da će čovečanstvo daleko više napredovati tek kada krene istraživati nematerijalne pojave, sami prosudite šta nam je Rtanj do sada iz materijalnog i duhovnog aspekta otkrio ( pokazao ). Neka tema za predstojeća dešavanja bude egipatska izreka “Ljudi se plaše vremena, vreme se plaši piramida”.

>

“Ne radim više za sadašnjost već za budućnost!” rekao je Tesla okupljenim novinarima u Njujorku pre više od sedam decenija, “Budućnost je moja!”

- Iz shvatanja da naučni principi egzistiraju i van oblasti ljudskog saznanja sledi i posebnost Teslinog odnosa nepristajanja na usvojena i ogledima verifikovana naučna znanja, kao i na tzv. univerzitetsku nauku. Kosmos je za Teslu, kao i za astronoma Džemsa Džinsa - um, a kao i za filosofa Lajbnica - živ u svim svojim delovima…

- Verujući da je sva vasiona živa i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmičkim zakonima, Tesla je izgradio i originalnu teoriju memorije…

- Autor: Velimir Abramović:

- Izumitelj neizmenične struje, polifaznih motora i generatora, rotacionog magnetnog polja, radija, teleautomatike, izumitelj na čijim se patentima zapravo zasniva energetika dvadesetog veka, Tesla je radio decenijama potpuno usamljeno na naučnom objašnjenju kosmičkih procesa, u nameri da teorijski objedini materijalno i duhovno, isto onako kako je to učinio u svojim praktičnim pronalascima.

Pominjanje Teslinog imena danas uglavnom asocira na takozvanu Teslinu zavojnicu, indukcioni motor i međunarodnu jedinicu za merenje jačine magnetnog polja. Mnoge činjenice o njegovom životu i neobičnom stvaralačkom daru pale su u zaborav.

Najplodnije razdoblje svog stvaralaštva Tesla je proveo u Sjedinjenim Američkim Državama.Patentirao je preko 300 pronalazaka u SAD i mnogim drugim zemljama. Mnogi od njih su i danas neponovljivi, kao na primer prijemnik radijante energije,( US patent, 21 mart 1901, No.: 685957 i 685958) o čijim principima rada i konstrukciji se ništa pouzdano ne zna, osim da nije u pitanju konvertor energije kosmičkih zraka, kakav je danas moguć.

Vršio je istraživanja sa vrlo niskim frekvencijama u periodu 1899 - 1900 u posebno za to izgrađenoj laboratoriji u Kolorado Springsu, a dve godine kasnije otpočeo je da gradi blizu Njujorka, na Long Ajlendu, svetsku emisionu stanicu koju nikada nije sasvim dovršio. Ovaj eksperiment finansirao je američki magnat čelika J.P.Morgan,Teslin lični prijatelj.

Nakon obustavljanja projekta Vordenklif, 1905. godine, Tesla se povlači u naučnu anonimnost sve do smrti u januaru 1943. godine. Umro je sam, u hotelu NJujorker, ne tražeći lekarsku pomoć.

Poslednjih godina života Tesla nije objavljivao ništa drugo izuzev novinskih članaka i intervjua. Ali svi su izgledi da taj period njegovog života nikako nije protekao uzaludno i lišen novih saznanja. Upravo tada, već kao zreo naučnik, on dolazi do presudnih generalnih zaključaka koji će sigurno uskoro otvoriti potpuno novu stranicu u savremenoj nauci. Jer iz istorije je poznato da kad god se naučna misao nađe u krizi, na bespuću, naučnici se okreću idejama iz prošlosti, tražeći inspiraciju i putokaz.

U ovoj kratkoj studiji pokušaćemo da odgovorimo na više važnih pitanja:

(1) Na koji način je Tesla dolazio do svojih otkrića, kao što su takodje, upliv veoma-nisko fekventnih elektromagnmetskih talasa na biološke sisteme, posebno rad ljudskog mozga, fuzija energetskih struktura, takozvanih “vatrenih lopti” iz indukcionih polja primarnih i sekundarnih elektromagnetskih kalemova, superprovodljivost prirodnih i veštačkih medijuma, takozvani bežični prenos energije, i drugih.

(2) Koje su osnovne aksiome Tesline kosmologije, na koji način one proističu iz njegove metafizike, i kako ih je on primenjivao u svojim fizičkim eksperimentima?

(3) Zašto su teoretičari i eksperimentatori savremene fizike vremena tako mnogo zainteresovani da rekonstruišu Teslinu teoriju fizičke realnosti i njegovo shvatanje elektro-magnetskih fenomena; naročito ćemo se truditi da odgovorimo na to zašto Tesla nije formulisao svoju naučnu teoriju i objavio je.

(4) Da li Teslina shvatanja etičke komponente naučnih otkrića može da posluži za oduhovljenje savremenih prirodnih nauka - posebno fizike, koja je u velikoj krizi.

(5) Da li Teslino shvatanje vrednosti naučnog razvoja u suštini proističe iz univerzalnosti karaktera slovenskog mišljenja, t.j. je li to doprinos izrazito globalne slovenske misli neophodnoj izgradnji duhovnog nivoa scijentističko-tehnološke ere (naročito izraženo u Teslinim člancima “Problem povećanja ljudske eneregije” i “Kako kosmičke sile oblikuju ljudske sudbine”.

(6) Šta se u bliskoj i daljoj budućnosti može očekivati od proučavanja Teslinih ideja?

(7) Da li je preterano zaključiti da je Tesla zasnovao globalno informatičko društvo svojim čuvenim tekstom iz 1900. Godine “Svetski sitem”, da li je to tehnička i tehnološka osnova onoga što se danas zove “novi svetski poredak”, i najzad

(8) da li je Tesla duhovni osnivač nove scijentističko-tehnološke civilizacije, nazovimo je - Tesliana, čija će vladajuća tehnologija biti “inženjering vremena”, a jedini i neiscrpni izvor energije - vreme, odnosno, asinhronicitet različitih nivoa fizičkih procesa.

TESLINA HEURISTIČKA METODA

Vratimo se u sredinu devetnaestog veka, u malo selo Smiljan u Lici, tadašnjoj provinciji moćne Austrougarske. Tu su godine 1856. 10. jula otac Milutin Tesla, srpski pravoslavni sveštenik i majka Georgina, zvana Đuka,iz poznate porodice Mandić, dobili četvrto po redu dete - Nikolu.

Sve dok nije napunio osam godina, Tesla je bio slab i kolebljiv. Jednostavno nije imao snage i odvažnosti da donese bilo kakvu čvrstu odluku. Osećanja su mu nadolazila naizmenično i nekontrolisano, u talasima, i mali Nikola neprestano je oscilirao između dve krajnosti - oduševljenja i tuge. “Želje su mi imale razornu moć”, seća se on, “a umnožavale su se poput Hidrinih glava”.

Bio je opsednut razmišljanjem o bolu u životu, o smrti, o verskom strahu. “Sujeverna ubeđenja su me razdirala, živeo sam u stalnom užasavanju od zlog duha, od utvara, od džinovskih ljudoždera i ostalih satanskih čudovišta mraka. A onda je, odjednom, nastala korenita promena i celokupno moje bivstvovanje krenulo je novim tokom”.

U to doba u njemu su se razvile mnoge čudne naklonosti, netrpeljivosti i navike, od kojih neke mogu da se protumače spoljnim utiscima i alergijom, a neke ostaju gotovo neobjašnjive. Bilo je dovoljno da ugleda biser pa da ga spopadne nešto nalik na napad. Nasuprot tome, opčinjavalo ga je svetlucanje kristala, ili nekih predmeta oštrih ivica i ravnih površina.Dobijao je groznicu kad god bi ugledao breskvu, a ako bi se delić kamfora nalazio bilo gde u kući, to je u njemu izazivalo najmučniju nelagodnost. “Još i danas”, piše on šezdeset godina kasnije, “osetljiv sam na neke od tih neprijatnih nadražaja. Čim spustim četvrtaste komadiće hartije u posudu s tečnošću, redovno u ustima osetim neki neobičan i neprijatan ukus”. (N.Tesla, My inventions, Electrical experimenter, N.Y.,1919.)

Knjige je voleo više od svega i kako je njegov otac imao veliku biblioteku, mali Tesla je nastojao da u njoj zadovolji svoju rano probuđenu čitalačku strast. Otac se, međutim, protivio tome i spopadao bi ga bes kad god bi ga zatekao da čita noću. Sakrivao je od sina sveće jer nije želeo da kvari oči. Ali on je dobavljao loj, pravio fitilje, izlivao tanke štapove lojanica, i iz noći u noć, pošto bi zapušio ključaonicu i sve pukotine, čitao je često do zore.

Teslina porodica je zabranjivala Nikoli i da studira politehniku, naročito otac koji je od njega zahtevao da uči za sveštenika. Osećajući duboko u sebi svoj neugasivi životni poziv elektroinženjera, Nikola se teško razboleo. Kada je bio gotovo na umoru i bilo je očito da neće preživeti, otac je konačno odobrio sinovljevu želju. Kao nekim čudom, on je ubrzo ozdravio i sav se predao pronalazačkim maštanjima. Prenapregnutog uma, počeo je da pati od čudnog poremećaja “pojavljivanja živih slika koje je često bilo praćeno jakim bljeskovima svetlosti”, što je, može se reći, karakteristično za ljude obdarene parapsihičkim moćima. Ovi jaki svetlosni bljeskovi prekrivali su prizore realnih objekata i prosto zamenjivali moje misli. Te slike stvari i scena imale su karakter stvarnosti”. Tesla napominje da ih je vrlo dobro razlikovao od imaginacija. Objašnjavajući šta mu se događalo, on navodi kako bi mu se slika nekog prizora koji uzbuđuje nerve, a koji je video preko dana, iznenada pojavila noću kao potpuno realna i ostajala bi takva u prostoru pred njim čak i kad bi pokušao da je skloni rukama.

Da bi se oslobodio patnje koju je pojavljivanje “čudnih realnih slika” unosilo u njegovu dušu, on je pokušavao da se u tim trenucima koncentriše na prizore iz svakodnevnog, “običnog” života.

“U nameri da se tako oslobodim ja sam neprestano tražio nove slike i tako ubrzo iscrpeo sve prizore koje sam znao - prizore iz kuće i najbliže okoline. Nakon što sam više puta primenio ove mentalne operacije, pokušavajući da oteram svoje vizije, primetio sam da “obični život” gubi bitku, a realnost vizija postaje sve čvršća. Zatim sam instiktivno počeo da vršim ekskurzije izvan granica malog sveta u kome sam bio, i ubrzo video nove scene. One su bile u početku vrlo maglovite, nejasne, i bežale kad bih ja pokušao da usredsredim pažnju na njih, ali uskoro sam uspeo da ih zadržim. One su dobile na snazi i jasnoći i najzad postale konkretne kao realne stvari. Uskoro sam otkrio da se najbolje osećam kad se opustim i dozvolim da me sama vizija nosi dalje i dalje. Sve vreme dobijao sam sve nove i nove impresije i tako sam počeo mentalno da putujem. Svake noći i ponekad i preko dana, kada bih ostao sam, polazio sam na ta moja putovanja, vrlo često, u nova mesta, gradove i zemlje, živeo tamo, sretao ljude, pravio prijateljstva i poznanstva, i ma kako to izgledalo neverovatno, činjenica je da su mi oni bili isto toliko dragi kao i moja porodica, i svi ti novi svetovi nisu bili manje intenzivni u svojim manifestacijama.” (N.T., My inventions, EE., N.Y.,1919.)

Na svoje zadovoljstvo primetio je da može sa velikom jasnoćom i preciznošću da vizualizuje svoje izume tako da mu nisu neophodni eksperimenti, modeli ili crteži. Tako je razvio svoj novi metod materijalizacije inventivnih koncepcija i ideja. Tesla je vrlo jasno pravio razliku između ideja koje se deduktivno inkarniraju u misao, odnosno viziju, i koncepata koji se stiču generalizovanjem iskustva, induktivno.

“Momenat kada neko konstruiše zamišljeni aparat nosi problem transformacije sirove ideje u praksu. Zato svakom tako proizvedenom izumu nedostaju mnogi detalji, i obično je defektan (… ) Moj metod je drugačiji. Ja ne žurim da se upustim u materijalni rad. Kada primim ideju, odmah počinjem da je dograđujem u svojoj imaginaciji. Menjam konstrukciju, pravim poboljšanja i uključujem aparat u svom umu da radi. Sasvim mi je svejedno da li testiram svoju napravu u umu ili u laboratoriji. ^ak primetim ako nešto smeta u pravilnom radu. (…) Na ovaj način ja sam u stanju da brzo razvijem koncepciju do perfekcije, ne dotičući ništa rukama. Kad dospem tako daleko da na svoj izum primenim svako moguće poboljšanje i više nigde ne vidim nikakvu grešku, tek onda stavim u konkretnu formu ovaj konačni produkt mog mozga. Bez izuzetka moji su aparati radili uvek tačno kako sam zamislio da treba, i eksperimenti su se događali onako kako sam planirao. Za dvadeset godina nije bilo nikakvog izuzetka. (…) Teško da ima naučnog izuma koji može biti unapred predviđen isključivo matematički, bez vizualiziranja. (…) Sprovođenje u praksu nedovršenih, grubih ideja je traćenje energije i gubljenje vremena.”

Izučavajući mehanizme svog psihičkog života,Tesla je otkrio da je niz slika iz “druge realnosti” uvek u vezi sa događajima u “pravoj realnosti” i da tu postoji prilično pravilna korelacija. Ubrzo je stekao sposobnost da shvati kauzalni odnos. Postao je svestan, na svoje iznenađenje, da je svaka njegova misao sugerisana spoljnom impresijom. “Ne samo misli, već i akcije izazivaju se na isti način. Posle izvesnog vremena, bilo mi je savršeno očigledno da sam ja samo jedan automat obdaren mogućnošću kretanja, koji odgovara na stimulanse senzitivnih organa i misli i radi prema tome. Praktični rezultat ovoga saznanja bilo je, mnogo godina kasnije, otkriće teleautomatske kontrole čijih zakona sam postao najzad svestan, iako sam ih od ranije nosio u sebi u obliku nejasnih i nedovršenih ideja. “(N.T., My invention, EE., N.Y.,1919.)

Za razliku od Ajnštajna koji je isticao presudni značaj “kinestezije” i “saglasnosti sa unutrašnjim osećajem tačnosti i potpunosti” neke ideje ili teorije, Nikola Tesla podvlači imaginaciju izuma kao psihološki razlog formulisanja iskaza predviđanja u matematičkom obliku. Na primer, za njegovog savremenika Tomasa Edisona se ovako nešto ne može reći jer se on, budući bez znanja matematike, prevashodno oslanjao na dugotrajno i mukotrpno eksperimentisanje.

U spisima, Tesla često govori o svojoj predisponiranosti za mentalne procese rezonantne sa principima kojima se povinuje priroda. Ova urođena sposobnost, smatra on, javlja se u pronalazaču kao difuzan psihološki pritisak, kompulzivna nužda, uzrokujući osećanje nedostajanja budućeg pronalaska, tj. onoga čega u pronalazačevom prethodnom iskustvu nikada ranije nije bilo. U tome on vidi ne samo poreklo pronalazačkog htenja uopšte, već i jedan dokaz više delovanja zakona vanljudske stvarnosti kroz čoveka. Ukratko, Tesla kreativnu imaginaciju smatra početkom saznajnog akta predviđanja.

Iz shvatanja da naučni principi egzistiraju i van oblasti ljudskog saznanja sledi i posebnost Teslinog odnosa nepristajanja na usvojena i ogledima verifikovana naučna znanja, kao i na tzv. univerzitetsku nauku. Kosmos je za Teslu, kao i za astronoma Džemsa Džinsa - um, a kao i za filosofa Lajbnica - živ u svim svojim delovima.

Po Teslinim rečima, u njemu se određeni zakon pojavljivao uvek spontano i u obliku geometrijske slike. Slede zatim razumevanje principa i fizičko interpretiranje kao kasnije faze procesa otkrivanja. Tek tada dolazi do aritmetizacije zakonitosti i do izražavanja tehničkih osobina materijala najpogodnijih za neometani rad zakona u konstruisanom fizičkom modelu. Shodno ličnom iskustvu svoje inventivnosti Tesla je držao da rad vrše prirodni zakoni, a ne materijalne strukture. Pod radom na otkriću on pre svega podrazumeva borbu za mentalno pročišćenje, tj. apstrahovanje od sekundarnih misli i čulnih sadržaja opterećenih detaljima koji zamračuju jasnost slike principa i otežavaju uvid u pravu prirodu relacija geometrijskih elemenata.

Teslin postupak shvatanja principa završen je, a princip spreman za primenu onda kada je postignuta univokna korespodencija matematičkih i fizičkih elemenata. Otkriće je, dakle, dosegnuto u momentu postizanja identičnosti nezavisnih članova matematičkog algoritma i njihovih fizičkih interpreta, tako da se u samom algoritmu prepoznaje fizički zakon koji vlada stvarnim svetom. Ideja se, prema tome, kod Tesle ekskluzivno pojavljuje kao akt kreativne imaginacije čije matematiziranje vodi konačno do fizičkog modela.

Induktivno predviđanje u Teslinom radu je veoma retko, ako ga uopšte i ima, i karakter takvog predviđanja strogo je podsticajan, tj. utiče samo na promenu mišljenja u deduktivno. Njemu je svojstven specijalan tip deduktivnog predviđanja koji počinje slikom, nastavlja se uvidom u geometrijski princip, iz koga se, dakle, tek u trećem koraku obrazuje tzv. opšti stav izražen matematički, tj. nekom relacijom brojeva. Dalji tok je uobičajen hipotetički stav koji se odnosi na nepoznatu činjenicu, na primer, parametre rada konkretnog aparata i sledi iz opšteg stava kao njegova posledica. Ta posledica jeste konstrukcija indukcionog motora, modela obrtnog magnetnog polja, itd.

Teško je dobro razumeti činjenice na kome Tesla odlučno insistira u opisima načina kojim je vršio izume, a to je da jasna slika izuma prethodi čak i samom shvatanju principa kao i svim docnijim pretpostavkama koje ga vode do njegove realizacije u konkretnom materijalu. I kako sam kaže, on je metodu misaonog eksperimentisanja vremenom do te mere usavršio da je bio u mogućnosti da obavi sve korekcije svoje zamisli u umu, bez i jedne jedine fizičke probe, što svakako osvetljava donekle i enigmu kvaliteta njegovog rada čiji obim, obzirom na naučne ili bar tehničke novine mnogih segmenata, upravo zapanjuje.

U nastojanju da sebi objasni tajnu precizne imaginacije primenljivog izuma pre uviđanja samih principa rada, Tesla je postavio i teoriju o isključivo spoljašnjem stimulansu čovekovog mišljenja i pamćenja, a oslanjajući se delom na Rene Dekarta zaključuje o kosmičkom automatizmu svih ljudskih subjektivnih delatnosti kao i ljudske egzistencije uopšte. Ali kako ishod automatskog rada mozga upravo po Teslinom sopstvenom iskustvu može biti stvaralački (tj. proizvodnja do tada nepoznatih vizuelnih sadržaja) to on radi koherencije razvija i dodatnu pretpostavku o povratnom dejstvu vidnih centara mozga na retinu i u tome vidi uzrok pojave eidetskih slika svojih pronalazaka. Tako ljudski mozak, i ako izazvan na rad spolja, ipak može neprestano da produkuje nove sadržaje, misli i slike, jer je broj nadražaja iz okoline neograničen.

Najzad, za Teslu su, mišljenje, pamćenje, kretanje itd. samo povratni (feed - back) procesi, pa se može primetiti da je u naporu da domisli sopstveni dar pronalazaštva ujedno utemeljio pankosmički, tj. idealan stav kibernetike.

Verujući da je sva vasiona živa i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmičkim zakonima, Tesla je izgradio i originalnu teoriju memorije. Smatrao je da ljudski mozak nema osobinu da pamti onako kako se to obično smatra (tj. biohemijski, odnosno biofizički) već da je memorija samo reakcija ljudskog mozga na ponovljeni spoljašnji stimulans. Zaista je neobično da čovek poznat po retko dobrom pamćenju (govorio je sedam-osam jezka), koji je uz to imao i sposobnost eidetskog predstavljanja misaonih slika, smatra da ne postoji ljudska memorija. Još značajnije je, naravno, da neko sa više stotina naučnih pronalazaka ne pripisuje inventivnost u zaslugu sebi, nego eksplicitno izjavljuje da vrši ulogu sprovodnika ideja iz sveta nauke u svet ljudske prakse. Sve ovo ne deluje više tako kontradiktorno, ako se ima u vidu da je Tesla, sin pravoslavnog sveštenika, na pitanje koje je veroispovesti, odgovorio da on veruje u jednog Boga koji nije opisan u religijama, ali da je najbliži Budizmu. Kasnije, Tesla se Budizmu sve više približavao, čak i praktično: vežbao je jogu, pazio na ishranu u filozofskom smislu te reči, upražnjavao meditaciju, a u poslednjim godinama pred smrt u sred Njujorka živeo je izuzetno asketski, gotovo kao indijski guru ili pravoslavni svetac.

Tesla je bio star dvanaest godina kada je uspeo da voljno kontroliše konkretne vizije ispred svojih očiju i zamenjuje ih drugačijim slikama, ali kako sam napominje, nikada nije uspeo da pod kontrolu stavi iznenadne bljeskove svetlosti. Oni su se obično pojavljivali prilikom nekih opasnih situacija ili kad je je bio jako uzbuđen.

“U nekim momentima viđao sam sav vazduh oko sebe ispunjen jezicima živog plamena. Njihov intenzitet, umesto da se smanjuje, povećavao se sa vremenom i dostigao je maksimum kada sam imao dvadeset pet godina. U jednoj prilici, doslovno svedoči naučnik, “imao sam osećaj da mi se mozak zapalio i da mi malo Sunce sija u glavi”. (N.T., MY INVENTIONS, EE. N.Y., 1919.)

“Ovi svetlosni fenomeni”, piše Tesla u svojoj 65-oj godini, “još uvek se manifestuju s vremena na vreme, naročito kad mi neka nova ideja otvori do tada neslućene mogućnosti, ali su relativno malog intenziteta”.

U stanjima relaksacije, pre nego što bi zapadao u san, Tesla je takođe imao zanimljive vizije. “Kada zatvorim oči, uvek prvo primetim tamnu i jednoličnu plavu pozadinu, sličnu nebu u vedroj noći bez zvezda. Za nekoliko sekundi ovo se polje ispunjava bezbrojnim zelenim pegama koje osciluju, uređenim u nekoliko slojeva koji mi se približavaju. Zatim se sa desna pojavljuje divna šara od dva sistema paralelnih linija, međusobno vrlo bliskih i pod pravim uglom. Ova slika preliva se u svim bojama, ali dominiraju žuto-zelena i zlatna. Odmah zatim linije postaju svetlije i ceo prizor biva gusto prekriven tačkama žmirkajućeg svetla. ^itava ova slika lagano prolazi poljem vizije i nestaje u levo, ostavljajući za sobom pozadinu neprijatnog i nepokretnog sivila, koje ubrzo biva zamenjeno morem oblaka za koje je očigledno da pokušavaju da se uobliče u žive likove. ^udno je da ja ne mogu da projektujem bilo kakvu formu u sivu pozadinu pre nego što scena uđe u drugu fazu.”

” Svaki put pre spavanja”, priča Tesla, slike ljudi i objekata prolaze ispred mojih očiju. Kad ih vidim, znam da ću ubrzo izgubiti svest. Ako su odsutni i odbijaju da dođu, to uvek za mene znači noć bez sna”.

Dugo vreme Tesla je posvetio rešavanju enigme smrti i pazio na bilo koju njenu indikaciju u realnom životu.

“Samo jedanput u svojoj dosadašnjoj egzistenciji”, kaže on, “imao sam iskustvo koje je ostavilo na mene utisak natprirodnog. Bilo je u to vreme smrti moje majke. Bio sam bolestan i iscrpljen groznicom: ležao sam u krevetu. Odjednom, pomislio sam da, ako moja majka umre dok sam daleko od nje, sigurno je da će mi dati neki znak. Dva ili tri meseca posle toga bio sam u Londonu sa mojim pokojnim prijateljem, engleskim naučnikom ser Vilijemom Kruksom, gde se diskutovalo o spiritualizmu, i bio sam pod punim utiskom ovih misli. Možda ne bih obratio pažnju na drugog čoveka koji bi isto to govorio, ali sam bio podložan njegovim argumentima, sećajući se njegovog epohalnog rada o “radiant matter” (zračećoj materiji) koji sam čitao kao student i koji je učinio da zavolim karijeru elektroinženjera. Pomislio sam da su uslovi da se pogleda “iza” vrlo dobri, jer je moja majka bila žena posebno obdarena moći intuicije. ^itave noći svako vlakno mog mozga bilo je napeto u iščekivanju, ali ništa se nije desilo do ranog jutra, kada sam zaspao, ili možda zadremao, i video oblak kako nosi anđeoske figure božanske lepote. Jedna od njih pogledala je prema meni sa ljubavlju i ja postepeno prepoznah svoju majku. Prikazanje je polako plovilo kroz sobu i iščezlo, i ja sam naglo bio probuđen neopisivo slatkim pesmama mnogih glasova. U tom momentu, sigurnost koju nikakve reči ne mogu opisati, ispunila me je i bio sam uveren da mi je majka upravo umrla. I to je bila istina.” (M. Cheney, TESLA, MAN OUT OF TIME, N.Y., 1984.)

Istoga dana Tesla je poslao pismo Kruksu, pod utiskom vizije i još uvek bolestan. Ova dva naučnika godinama su se dopisivali, ali Teslina pisma Kruksu nisu dostupna javnosti jer su sklonjena zajedno sa čitavom Kruksovom zaostavštinom 1918. godine. Ogroman Kruksov naučni materijal sadržavao je brojne beleške sa strogo naučno-eksperimentalno vodjenih spiritualističkih seansi i na stotine uspelih fotografija materijalizovanih duhova iz različitih istorijskih epoha. U Muzeju Nikole Tesle u Beogradu sačuvano je Kruksovo pismo Tesli iz 1893 godine u kome mu se Kruks zahvaljuje za poslatu specijalnu elektromagnetsku zavojnicu koja emanira polje u kome se bolje ocrtavaju materijalizovana tela duhova, a istovremeno blagotvorno utiče na nerve medijuma, što sve zajedno olakšava eksperimentisanje.

U isto vreme kada je Kruks u Londonu otpočeo sa naučnim proučavanjem spiritualnih fenomena, isto to je u Petrogradu otpočeo i Mendeljejev, sedamdesetih godina prošloga veka. Osnovana je u Petrogradu komisija stručnjaka, koja je nakon kraćeg istraživanja, održavši desetak seansi, odustala od daljeg rada, uz zaključak da je reč praznoverju. Od tada u Engleskoj i Rusiji nauka se praktično deli na tajnu, to jest pravu, u koju na primer, spada Teslina etarska fizika, i na javnu, univerzitetsku, tj. korisnu nauku komercijalnog značaja, u koju, na primer, spadaju nuklearna fizika i teorija relativnosti.

Koliko god da se slabo interesovao za ljude, koji su mu u toku života naneli mnogo “kosmičkog bola”, kako je Tesla nazivao svoje osećanje tuđih nepriličnih radnji i namera, toliko se sa neobičnom pažnjom bavio golubovima, brinući se o njihovoj ishrani i bolestima.

O jednom belom golubu i Teslinom prisnom odnosu s njim pričaju Teslini prijatelji O’Nil i Vilijam Lorens, naučni novinar Njujork Tajmsa. Oni su zabeležili nesvakidašnju Teslinu ispovest dok su sva trojica sedeli u predvorju hotela Njujorker.

Džon ONil, član mnogih okultnih društava, primetio je neke mistične simbole u pegama Teslinog belog goluba. Tesla im je tada ispovedio nešto što će Lorens i drugi kasnije nazvati ” jedinom ljubavnom pričom iz Teslinog života”.

“Hranio sam golubove, na hiljade njih, već godinama”, rekao je, “Hiljade njih, jer ko bi ih sve zapamtio. Međutim, bio je jedan golub, divna ptica, čisto beo sa svetlosivim pegama na krilima; on je bio nešto drugo. Bila je to ženka. Mogao sam je prepoznati bilo gde. I ona je mene mogla da pronadje na svakom mestu.Trebalo je samo da pomislim na nju, da je pozovem i ona bi doletela. Ja sam nju razumeo i ona je razumela mene. Zavoleo sam tu pticu. Da, voleo sam tu golubicu kao što muškarac voli ženu, i ona je volela mene. Kada je bila bolesna, osećao sam to; došla bi u moju sobu i ja bih bdeo nad njom danima. Negovao sam je dok ne ozdravi. Taj golub je bio radost mog života. Ako sam joj bio potreban, ništa drugo nije bilo važno. Dok sam nju imao, imao sam i svoj životni cilj. A onda, jedne noći dok sam u mraku ležao na krevetu i kao i obično rešavao neke probleme, uletela je kroz otvoren prozor i sletela na moj sto. Znao sam da sam joj potreban, htela je da mi saopšti nešto važno pa sam ustao i prišao joj. Gledao sam je i znao da želi da mi kaže - da će umreti. A onda, kada sam to shvatio, video sam svetlost kako izbija iz njenih očiju - snažan snop svetlosti.”

Tesla je zastao, i zatim, kao da je očekivao pitanje, nastavio. “Da, bila je to stvarna svetlost, snažna, blještava, zaslepljujuća svetlost, snažnija od svetlosti i najjače lampe u mojoj laboratoriji. Kada je taj golub umro, nešto je nestalo iz mog života. Do tada sam bio sasvim siguran da ću završiti sve svoje zamisli, i ako sam imao ambiciozan program, ali kada je golubica nestala, znao sam da je moje životno delo okončano. Da, godinama sam hranio golubove, i dalje ih hranim, na hiljade njih, jer konačno, ko zna…”(J. O’Neill, Prodigal Genious, p. 309-10)

- U sledećem broju:

TREĆI PUT U FIZICI: U teorijskoj i eksperimentalnoj fizici 20. veka mogu se jasno uočiti tri različita puta mišljenja. I kvantni mehaničari, i relativisti, i “tradicionalista” kao Tesla, (u stvari još uvek neprepoznat naučnik budućnosti) pokušavali su da dokuče istinu o pravoj prirodi vremena i prostora, energije i materije, a naročito, da objasne suštinu kretanja.

.. Razlike Tesle i Ajnštajna u stavovima o fizičkoj realnosti su fundamentalne:

za Ajnštajna je svet akauzalan i relativan, a za Teslu strogo kauzalan i determinisan…

TESLINA IDEJA NOVOG SVETSKOG PORETKA IZ 1900 GODINE: Nema sumnje da je Teslu prožimalo snažno osećanje jedinstva prirode i kosmičkog reda.

“Verujem u jednog Boga koji nije opisan u religijama“ govorio je. To je u stvari filosofski Bog, Logos, Bog pitagorejski, Bog nebića, Bog ujedno i tvorac beskonačnosti i tvorac apstraktnog, nematerijalnog i neprostornog kosmičkog zakonodavstva.

„Apsolutno se protivimo korišćenju GMO u ishrani, sve dok se nepobitnim naučnim studijama, sa dugogodišnjim praćenjem, ne bude dokazala neškodljivost GMO u ishrani.”

-Dana 15.06.2006, u 18h, u Srpskom lekarskom društvu, Džordža Vašingtona 19, Beograd, u organizaciji Aktiva za kvantnu medicinu SLD, uz podršku komisije za uređenje Tradicionalne medicine Ministarstva zdravlja Srbije, Udruženja za tradicionalnu ishranu i makrobiotiku Srbije, Udruženja za promociju i razvoj kvantne medicine - QUANTTES i Srpskog udruženja za integrativnu medicinu - SUIM, održana je panel diskusija na temu: UPOTREBA GENETSKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (GMO) U ISHRANI,sa tematskim blokovima:

I Blok: Ishrana - nacionalna strategija očuvanja narodnog zdravlja - prof Vuk Stambolović, profesor u penziji, Medicinski fakultet, Beograd, Udruženje za javno zdravlje Srbije, član komisije za Tradicionalnu medicinu ministarstva zdravlja Srbije

II Blok: Ključna uloga medicinskh stručnjaka u donošenju zakonskih propisa u vezi sa proizvodnjom i prometom hrane biljnog i životinjskog porekla:

1. Bioetički problemi današnjice, nauka na raskrsnici - prof dr sc med Žarko Pavić (rektor univerziteta za poslovni inženjering i menadžment, Banja Luka, spoljni član za Bioetički komitet u vladi Francuske (Comission Bioethique) stalni član Nemačkog udruženja kliničkih hemičara, stalni član Međunarodne asocijacije za oblast zdravstvene ekonomije)
2. GMO - potencijalne prednosti i opasnosti primene - prof dr sc med Slavica Vučinić (Načelnik Klinike za toksikologiju VMA, načelnik centra za kontrolu trovanja, VMA Beograd)
3. Opšti osvrt na GMO, Prof dr sc med Nedeljko Radlović (Katedra za gastroenterologiju, Univerzitetska Dečija Klinika, Beograd, Sekretar SLD, Predsednik Padijatrijske sekcije SLD)
4. Ksenobiotici i jetra- Doc dr sc med Jasna Jović (Klinika za gastroenterologiju VMA, predsednik sekcije za hepatologiju SLD )
5. Značaj prirodne ishrane - dr sci med Nina Bulajić (Savetnik za Makrobiotiku, Predsednik Udruženja za tradicionalnu ishranu i makrobiotiku, član komisije za Tradicionalnu medicinu ministarstva zdravlja Srbije
6. Značaj očuvanja kvantno-holografske sprege makrosistemskog i mikrosistemskog energetsko-informacionog nivoa organizma - prof Dejan Raković (rukovodilac diplomskog smera za biomedicinski i ekološki inženjering Elektrotehničkog fakulteta, Beograd, Predsednik Internacionalnog anti stres centra) i Ass dr sc med Drago Đorđević (Katedra za patofiziologiju, Medicinski Fakultet, Beograd, član predsedništva Aktiva za kvantnu medicinu SLD)

III blok: Prioritet upotrebe bioloških metoda u procesu proizvodnje hrane biljnog i životinjskog porekla

1. Modeli poljoprivrede i ekspanzionistički razvoj GM useva u svetu - prof Miladin Ševarlić (Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, šef katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta Instituta za agroekonomiju Poljoprivrednog fakulteta, Beograd; predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, predsednik Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije.
2. Organska poljoprivreda i GMO - prof Snežana Oljača (Poljoprivredni fakultet, Beograd, Katedra za Agrotehniku i Agroekologiju )
3. Genetski modifikovane namirnice - Prof Dr Staniša Stojiljković (Šef Katedre za ekološko inženjerstvo, Tehnološki fakultet, Leskovac)
4. Primena kvantno informacionih tehnologija u medicini i biologiji: milimetarski talasi EHF u povećanju biomase biljaka i životinja - dr med Zlata Jovanović-Ignjatić (specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, predsednik Aktiva za kvantnu medicinu - SLD, predsednik Udruženja za promociju I razvoj kvantne medicine-Quanttes, rukovodilac škole kvantne medicine - Quanttes∕SLD, član komisije za Tradicionalnu medicinu pri Ministarstvu zdravlja Srbije);
5. Mogućnosti homeopatije u tretmanu biljaka i zemljišta - dr med Dragana Mihajlović (član komisije za Tradicionalnu medicinu pri Ministarstvu zdravlja Srbije, član predsedništva Aktiva za kvantnu medicinu - SLD, član Sekcije za homeopatiju - SLD)

Organizacioni odbor: Prof Vuk Stambolović, dr sc med Nina Bulajić, spec dr med Zlata Jovanović Ignjatić, spec dr med Dragana Mihajlović, dr med Slavica Aranđelović
Predsedavajući: Zlata Jovanović Ignjatić

Moderator: dr med Slavica Aranđelović (Sekretar Aktiva za kvantnu medicinu SLD; potpredsednik Udruženja Quanttes, organizator škole kvantne medicine - Quanttes ∕ SLD)
Diskusija pred prisutnim slušaocima u sali SLD (oko 80 prisutnih)

Diskusija je zabeležena i sačuvana u audio DVD formi.

Zapisnik se može dati na uvid: učesnicima Panel diskusije, Komisiji za Tradicionalnu medicinu Ministarstva zdravlja Srbije, Udruženju za promociju i razvoj kvantne medicine Quanttes, Srpskom udruženju za integrativnu medicinu, medijima.

Zakljucak je formulisao organizacioni odbor, a prihvaćen je od strane svih učesnika u diskusiji.

GENERALNI ZAKLJUČAK:

1. Apelujemo za kritičko načno razmatranje potencijalnih opasnosti od GMO u ishrani;
2. Apsolutno se protivimo korišćenju GMO u ishrani, sve dok se nepobitnim naučnim studijama, sa dugogodišnjim praćenjem, ne bude dokazala neškodljivost GMO u ishrani.
3. Zalažemo se, da se u donošenju odluka u vezi GMO u ishrani, u daleko većoj meri uključe pripadnici medicinske profesije;
4. Pozdravljamo uključivanje profesionalaca drugih struka u vezi GMO u ishrani;
5. Naši stručnjaci, uz uključivanje medjunarodnih eksperata iz oblasti Tradicionalne medicine i organske proizvodnje, spremni su da ponude metode koje na potpuno neškodljiv način mogu da obezbede zaštitu bilja i prirodnu poljoprivrednu proizvodnju.

Organizacioni odbor:

Prof Vuk Stambolović,

dr sc med Nina Bulajić,

spec dr med Zlata Jovanović Ignjatić,

spec dr med Dragana Mihajlović,

dr med Slavica Aranđelović

Beograd, 23.06.2010

>

Akupunktura je konačno naučno objašnjena i njeno delovanje nesumnjivo potvrđeno u visokim naučnim ustanovama. Naučnici su dokazali da pouzdano deluje kod ublažavanja bolova, depresije i različitih tegoba sa leđima i prereoručuju je kao ravnopravnu ili  često bolju metodu za primenu na obolelima a uz to znatno jeftiniju. Verujemo da je ovo samo početak prihvatanja ove izvrsne tradicionalne metode od strane školske medicine, a koja se u praksi potvrđuje više od 4000 godina na najbolji način.

Ročester/ USA – Medicinarima sa“University of Rochester Medical Center” je uspelo da identifikuju organski molekul adenosin kao glavnu komponentu delovanja akupunkture pri ublažavanju bola. Zasnovano na ovim otkrićima, bi naučnici mogli da utrostruče efekat ublažavanja bola ovom tradicionalnom metodom kroz dodatke medikamenata.

Kako je predstavio istraživač Dr. Maiken Nedergard u magazinu “Nature Neuroscience”, ispitivanja su koncentrisana na Nukleosid Adenosin čija je uloga poznata kod regulacije sna i upravljanja srčanim frekvencijama. Osim toga adenosin deluje i kao prirodno sredstvo protiv bola u unutrašnjem sloju kože gde npr. posle neke povrede blokira nervne signale i ublažava bol na sličan način kao anestetik Lidocain. U svojim istraživanjima naučnici su otkrili da je ova hemikalija osetno aktivnija u unutrašnjosti tkiva kroz akupunkturni tretman.

Ispitivano je delovanje akupunkture na periferni nervni sistem, dakle nerve u našem telu koji nisu deo mozga i kičmene moždine, čime su dopunjene ranije studije kojima se moglo dokazati da je Centralni nervni sistem akupunkturom doveden do toga da luči prirodne endorfine.

U nekim delovima sveta akupunktura je već duže od 4 000 god. glavni oslonac medicinskog tretmana. Mnogi ljudi su skeptični samo zato jer taj postupak nisu sasvim razumeli.“ „Kroz naše istraživanje dali smo informacije o fiziološkom mehanizmu kojim se akupunkturom smanjuje bol u telu.“.

U eksperimentima naučnici su tretirali miševe sa poznatim bolovima na jednoj nozi 30 min. standardnim tretmanom (lako uvrtanje igle svakih 5 min.) jedne određene akupunkturne tačke u blizini kolena.

Pri tome naučnicima je uspelo da miševima sa normalnim nivoom adenosina u pogođenom tkivu smanje tegobe za dve trećine. Ukoliko bi adenosin bio blokiran tretman ne bi bio delotvoran. Uz to se pokazalo smanjenje bola i bez akupunkture kada je delotvorna materija bila veštački unesena. Tokom i nakon akupunkturnog tretmana u pogođenom tkivu je konstatovan povećan nivo adenosina i do 24 puta.

Pošto su naučnici ustanovili ulogu adenosina, testirali su efekat sa medikamentom “Deoxycoformycin“, koji se koristi kod raka i poznat je da otežava prodor adenosina iz tkiva. Kroz taj dodatak je akupunkturni efekat bio dramatično povećan, kada je nivo adenosina u mišićima i istovremeno dejstvo trajanja tretmana skoro utrostručen.

„Poznato je da se akupunkturom oslobađa verovatno čitavo mnoštvo različitih mehanizama“ komentariše rezultate Dr. Josephine P. Briggs direktorka američkog „Nacionalnog centra za komplementarnu i alternativnu medicinu” na “Nacionalnom institutu zdravlja“. „Ova brižljivo izvedena studija identifikuje adenosin kao novu ključnu komponentu u procesu. Radi se o interesantnom prilogu rastućem razumevanju kompleksnog zahvata akupunkture.“

Stanford/ USA prema jednoj do sad jedinstvenoj studiju na “Stanford University School of Medicine” akupunkturom je moguće ublažiti depresiju tokom trudnoće i njome stičemo istinsku alternativu za psihofarmatike.

Kako su lekari i psiholozi kao i psiholozi ponašanja Rachel Manber i Deirdre Lyell objavili u stručnom listu Obstetrics & Gynecology“, akupunkturni tretman predstavlja u slučajevima depresije tokom trudnoće sasvim odgovarajuću alternativu antidepresivima.

Prema ispitivanjima pati okruglo 14% žena tokom trudnoće od teške depresije. Kako i zašto dolazi do duševnog pomračenja, oko toga se nisu još složili, ali naslućuju da bi u većini slučajeva hormoni mogli biti odgovorni za psihološke promene. Nelečene depresije mogu predstavljati rizik kako za majku tako i za novorođenče.

Prema podacima “American Journal of Obstetrics and Gynecology ” se potrošnja antidepresiva tokom trudnoće između 1999. i 2003. udvostručila. Značajna većina pacijentkinja odbija lečenje iz razloga rizika po daljnju trudnoću. Upravo zato je veoma važno naći odgovarajuću alternativu antidepresivima.

U svom istraživanju naučnice su ispitale 150 žena između 12 i 30 nedelje trudnoće, kod kojih su se pokazali jasni znaci trudničke depresije. Pored oba dvomesečna alternativna tretmana, masaže i istovremeno antidepresijske akupunkture, bila je takođe kontrolna grupa masitana i prividno akupunktirana na mestima koja prema učenju akupunkture ne mogu proizvesti učinak na depresiju.

63 procenta pacijentkinja koje su ciljno tretirane akupunkturom protiv depresije, svedočile su o jednom jasnom povlačenju teškoća do 50 posto. U druge dve grupe (masaža i prividna akupunktura) moglo se ukupno poboljšanje ustanoviti kod 44 posto pacijentkinja.

Time ova studija potvrđuje neke ranije rezultate ispitivanja u vezi delovanja akupunkture generalno kod depresije. Doduše, nema metode koja bi odgovarala svim zahtevima i pacijentima, ali akupunktura treba da postane jedna od opcija u lečenju depresije“, komentariše Lyell „Nadam se, da će rigorozno primenjena metodika našeg kontrolisanog slepog ispitivanja i naši rezultati piti priznati, jer potvrđuju da tradicionalna akupunktura dovodi do jasnog poboljšanja kod tegoba depresije.“

London - pacijentima sa problemima sa krstima, kako preporučuje britanska nacionalna zdravstvena služba (NHS), bi pored ostalog trebalo ponuditi akupunkturni i manuelnu terapiju. Ovde se radi o prvoj preporuci za primenu alternativne metode lečenja od strane nekog nacionalnog medicinskog gremija koji je u tome podržan i od Nacionalnog instituta za zdravlje(NICE)

Prema njima, britanski uzor, nemački Institut za kvalitet i privređivanje u zdravstvu (IQWIG), položio je dokaze o delotvornosti akupunkture najmanje kod problemima leđa. Uz to je ova metoda jevtinija nego što je slučaj kod sprovođenja metoda lečenja školske medicine u slučaju gde se poboljšanje ne može očekivati.

„Pacijenti čiji bolovi ne mogu biti ublaženi školskom medicinom, bi trebalo da imaju izbor primene različitih terapija u šta pored sporta spadaju akupunktura i hiropraktička manuelna terapija.“

acuSun- Elektronski uređaj za ELEKTRO -AKUPUNKTURU

• nalaženje akupunkturnih tačaka u ušnoj školjciuz pomoć zvučnog signala
• pokazuje energetsko stanje organa
• omogućava dijagnosticiranje
• stimulacija akupunkturnih tačaka bez igala
• sigurno i bezopasno korišćenje (baterija 9V)
• pomoć kod različitih zdravstvenih problema:
• migrena, glavobolja, zubobolja, menstrualnih tegoba, išijasa itd.
• podesan za primenu kod osetljivih osoba
• umanjuje potrebu za uzimanjem lekova

acuSun-om se može vršiti detekcija akupunkturnih tačaka, kao i stimulacija slabim električnim impulsima (napajanje baterijom od 9v - male struje).

Namenjen je prvenstveno za individualnu upotrebu, a može se koristiti i u lekarskoj praksi.

U uhu se lako pronalaze samo one tačke koje odgovaraju delovima tela u kojima postoje (ili nastaju!) neki zdravstveni problemi, tako da je ovaj aparat idealan dodatak za dijagnosticiranje zdravstvenog stanja i to preko ušne školjke, skoro svih organa u ljudskom telu.

www.ibmraz.com

Informacije: E-Mail: ib.mraz@web.de

Distributer u Srbiji: http://www.balansmedika.com

Distributer u Sloveniji: http://www.mlr-seni.si

Prevod i obrada Branka Mraz-

Moderna medicina ima puno postignuća, operacijama se spašavaju životi i zahvaljujući modernoj tehnologiji veoma su uspešne. Zvuči logično da se sve više operiše u svim medicinskim oblastima. Ipak nije uvek operacija bolji izbor, nekad je čak lošiji ali se uprkos tome i dalje primenjuje.

Razlog: operacije su finansijski unosnije i uzimaju lekarima manje vremena od terapije. Sem toga većinu operacija plaćaju zdravstvene kase, u Evropi bar.

S vremena na vreme iskrsne neka vest o nepotrebnoj operaciji, ali da li je to tačno? Da li su lekari stvarno u stanju da svoje pacijente šalju na operaciju iako postoji alternativa? Samo zato što bolje zarade? Kako stvari stoje odgovor je: da. I to ne kao iznimni slučajevi, ta tema se razvlači kao crvena nit kroz medicinsku oblast.

Placebo operacija kolena

Primer artroza kolena: danas se gotovo standardno koristi zahvat artroskopije kolena. Kao minimalno invazivni metod kojim koleno bude isprano, fragmenti hrskavice odstranjeni i gruba površina poravnana.

2000. god. u Hjustonu, Teksas, je ova metoda ispitana i to na jedan specifičan način. Operisano je 120 pacijenata sa artrozom kolena. Ali samo na 60 je stvarno i sprovedena artroskopija. Drugoj polovini je načinjen površinski rez koji sugeriše na zahvat i da bi pojačali utisak pokazana im je na ekranu neka ranija operacija.

Uspeh je bio u obe grupe jednak. Posle 2 godine 90% pacijenata obe grupe bio je zadovoljan operacijom. Jedina razlika je da su stvarno operisani osećali više bolova od kontrolne grupe.

Naučnici univerziteta Vest Ontario su ovu dugo ismevanu studiju u međuvremenu potvrdili. Tretirali su 178 pacijenata, svi su dobijali fizioterapiju i sredstva protiv bolova. Kod svega 86 je artroskopija dodatno primenjena. „ Pacijenti sa srednje teškom artrozom ni u kom slučaju ne profitiraju od operacije“, sažeo je Brajan Fegan rezultate istraživanja.

Dakle: konzervativna metoda, fizioterapija plus lekovi protiv bola, ima jednak uspeh kao operacija kolena.

Rudilf Klajning načelnik urgentne hirurgije u Marlu ide i dalje „Taj sloj se ne sme poravnjavati. To doduše u početku donosi olakšanje kao i osećaj da je nešto postignuto, ali tokom vremena ubrzava habanje zgloba“. Na pitanje zašto se onda u velikom stilu primenjuje odgovara kratko: „Jer donosi novac.“ Samo u Nemačkoj se godišnje izvede 500 000 artroskopija.

Odličan posao- strah kod žena

Primer rak grlića materice.: tu problem nastaje već u preventivi. Neprecizni testovi vode do suvišnih operacija. Standardno se danas još uvek koristi tzv. PAP test. To u EU plaća zdravstveno osiguranje, svaka žena sa 20 godina ima pravo na ovaj test jednom godišnje. Ovim testom se traže izmenjene ćelije. Teoretski se iz tih izmenjenih ćelija može razviti rak. Ali PAP test nije stvarno pouzdan, već između 50% i 80%. Bolesne ćelije se previde radi neke jednostavne upale. „Kontrolisani ćelijski materijal nije uvek dovoljno svedočanstvo“, na univerzitetu u Hanoveru je ovaj test testiran „ Kod otkrivanja primarnog Cerviks karcinoma ima se utisak kao da treba puding ekserom ukucati i zid. Rezultati nisu stvarno pouzdani.“ –ginekolog Karl Urlih Petri jedan od voditelja istraživanja. Dodatno, ovaj test ne traži početne forme bolesti već predznake, a oni se većinom sami od sebe povuku.

Takve netačne ili preuranjene dijagnoze vode brzo do nepotrebne operacije. Preteće i zastrašujuće reči kao „ od izmenjenih ćelija može odmah nastati rak“ padaju uz to.

Rezultat: u USA se godišnje odstrani 200 000 materica, iako od raka grlića materice oboli svega 14 000, ipak ne vode sve odstranjene materice do dijagnoze raka, već i druge bolesti mogu biti razlog odstranjenja.

Neprecizne metode ispitivanja

Primer operacija štitne žlezde: i ovde egzistira problem metode ispitivanja. Većina oboljenja štitaste žlezde se ustanovljuje ultra zvukom i hormonskim ispitivanjem. Pri tome postoji punktiranje iglama kao značajno pouzdaniji način. Ako se izabere pouzdanija metoda moralo bi se manje ljudi operisati.

Veliki deo operacija je zbog čvora. Ralf Paške, profesor Univerzitetske klinike u Lajpcigu kaže: „Samo petina otkrivenih čvorova na štitnoj žlezdi mora biti i operisana.“ razlog „ metodom punktiranja možemo ustanovoti za ¾ slučajeva još pre operacije da li je dobroćudni ili zloćudni čvor.“ I ovde ponovo vidimo brojne nepotrebne operacije zbog izbora lošije dijagnostičke metode. Ili se ta metoda svesno bira?

Seći, umesto jačati leđa

Primer: operacija međupršljenskih diskova. Samo u Nemačkoj ih se godišnje operiše 60 000. Međupršljenski diskovi funkcionišu kao amortizeri, čuvaju kičmu tako što obijaju pritisak, kao federi. Sa godinama diskovi gube elasticitet, delovi se mogu presaviti i pritiskati nerv ili leđna rebra. To uzrokuje bol. Izbor pada skoro uvek na operaciju iako postoje i druge jeftinije i manje invazivne metode. Stručnjaci ukazuju na to: „ ciljanom terapijom protiv bola, fizioterapeutskim vežbama za jačanje leđnih i trbušnih mišića kao i hladne i tople obloge može se postići izbegavanje operacije za 80%. Umesto da ova zapažanja uzmu ozbiljno, lekari se radije hvataju noža, iako uspeh često izostaje.

Ovom operacijom postoji opasnost od takozvanog rizika postnukleotomije.Ožiljci i zarasline mogu u izvesnim uslovima da uzrokuju teškoće. Ali operacija donosi bolnici siguran prihod uz znatno manje vremena za razliku od alternative.

Za ARD magazin „Kontrast“ izjavljuje načelnica sa univerzitetske klinike Bohum: “ Zna se da problem diskova prolazi sam od sebe sa ili bez lekara, važno je u toj kritičnoj fazi od više meseci pomoći pacijentu da se izbori sa bolom.“

Osim toga, razlog za ove probleme leži često u načinu života pacijenta koji on teško menja, već se radije podvrgava operaciji. Ovde naravno treba ukazati i na sopstvenu odgovornost prema zdravlju.

Na račun potkolenice

Primer amputacija: Ukoliko bi stopala dijaberičara bila redovno pregledana kod specijaliste, polovina amputacija bi bila nepotrebna. Ovo zahteva odgovarajuću preventivu i ciljni tretman. Problem je u tome da je „dijabetičarsko stopalo“ kako se nazivaju posledice na stopalu i nozi u medicinskom tretmanu često zapostavljaju.

Dijabetolog profesor Maksimilian Špraul smatra da je razlog za to više finansijski nego medicinski.

„ Činjenično je tako: Ako odsečete potkolenicu, posle 14 dana ste pacijenta otpustili na rehabilitaciju koju plaća zdravstveno osiguranje, ali ne bolnica. I bolnica je ovim na dobitku. Ako hoćete pacijentu da sačuvate nogu morate ga osam nedelja stacionarno tretirati, što je takođe čest slučaj, ali tada bolnica dobije manje para. Dok je god tako i dalje će se po bolnicama vredno amputirati potkolenice.“

Profit ili lečenje, ko ima prvenstvo

Operacije sa najmodernijom tehnikom su simbol za uvek favorizovanu školsku medicinu. Što više High-Tech-a to je više produkt slavljen u stručnoj štampi pa iako se posle pokaže da je to bila ludost, kao npr. „Robodoc“.

Moguće da je ovo neljudsko postupanje posledica brojnih reformi zdravstva u EU. Umesto da pacijente pošteđuju sa preventivom a time i štede novac, lekari se rukovode brojevima, čime bolesnik dolazi u drugi plan. Apsurdna ideja da bolnice treba da su plaćene po učinku, je ovde na pogrešnom mestu jer stimuliše masovnu produkciju a ignoriše pojedinačne slučajeve.

Takođe i ideja o minimumu operacija koje bolnica mora godišnje obaviti da bi smela vršiti neku vrstu operacije, vodi do toga da se tu i tamo po koja operacija izvede, pa i ako nije neophodna.

Politika ovde ćuti, uticaj zdravstvene industrije je preveliki, kao i strah od gubitka radnih mesta.

Skupe operacije održavaju privrednu granu „bolest“ u životu. Među lekarima je otvorena tajna da mnoge bolnice ne bi mogle opstati da ne operišu na veliko.

Bolnice napokon moraju početi snositi odgovornost za posledice lošeg lečenja. Neo- kapitalizam nije model koji sme biti primenjen u zdravstvu, niti je isplativost maksima kojom se smemo rukovoditi u izboru načina lečenja. Privrednici i ekonomisti ne mogu određivati zdravstvenu politiku nigde u svetu.

u Filadelfiji, Pensilvanija, SAD od 9. do 11. jula 2010

Tesla Science Foundation će okupiti naučnike, pronalazače i entuzijaste na trodnevnoj konferenciji čiji je osnovni cilj da istakne potrebu za čistom energijom.

Konferencija i proslava Teslinog rođendana će takođe istaći značaj velike Tesline zaostavštine i njegove vizije koja je promenila svet. Nikola Tesla je bio izvanredan naučnik koji je živeo i radio na početku 20. veka. Rezultati njegovih pronalazaka su korišćenje naizmenične struje, asinhroni motor, bežična tehnologija kao i mnogi drugi pronalasci koje u današnje vreme svakodnevno koristimo.

Teslina zamisao o čistoj, besplatnoj energiji dostupnoj svima naišla je na otpor od strane velikih finansijera i korporacija njegovog vremena.

Konferencija u Filadelfiji Tesla Science Foundation će okupiti naučnike, pronalazače i entuzijaste iz celog sveta sa ciljem da se doprinese ostvarivanju Tesline vizije a za sveopšte dobro čovečanstva.

Svi pronazaci i naučnici iz Srbije i RS i svi Srbi širom sveta mogu besplatno da učestvuju i biće reklamirani preko svih naših postojećih sredstava.

Raspored konferencije:

9. juli, 22:00  - 2:00  Proslava Teslinog rođendana, Independence Visitors Center, 6th & Market Streets
10.juli, 10:00 – 17:00  Izložbe, informacije i muzika, Independence Visitors Center, 6th & Market Streets

10.juli, 10:00 – 17:00  Prezentacije i predavanja, Free Library Of Philadelphia, 1901 Vine Street

10.juli, 18:00- 23:00  Svečani prijem sa večerom i koncert, Arch Street Meeting House, 302 Arch Street

10. i 11. juli, 10:00 – 17:00  Naučna konferencija, Two Liberty Place, 32nd Floor, 1601 Chestnut Street

Više detalja nalazi se na:  www.TeslaScienceFoundation.org

Nikola Lonchar, Founder/President, tel. 484 955 0545

E-mail: nikolatesla.inventorsclub@gmail.com

Da bi cara koji je bankrotirao, snabdeli finansijskim sredstvima, Mefisto daje na štampanje papirni novac.. Štampanje papirnog novca ima izvestan magijski karakter. Umesto da pretvara olovo u zlato, moderna privreda pretvara papir u novac

Prevela i priredila Branka Mraz

Hans Kristof Binsvanger, 80- godišnji ekonomski stručnjak, u svojoj knjizi Novac i magija analizira modernu ekonomiju i to na osnovama Geteovog Fausta. Kao temelj za svoju tragediju Gete je uzeo legendu o alhemičaru Faustu iz 16. veka koji je prodao đavolu dušu u zamenu za moć i užitak.

Gete, veliki dalekovidi duh, prepoznao je pred kakvim zahtevima i opasnostima stoji ekonomija u razvitku. Preko deset godina Gete je bio na Vajmarskom dvoru privredni i finansijski ministar, tako da se sa ekonomskim pitanjima intenzivno bavio.

Faust je čovek koji teži za srećom i ispunjenjem. On nije mogao dostići to što mu je Mefisto obećao u zamenu za dušu, ni u ljubavi prema Greti tako povezanoj sa zadovoljstvom i požudom a ni u svojim putovanjima kroz mistični svet duhova. Na kraju svog života, Faust je dobio od cara pravo da zadobije komad zemlje od mora kopanjem kanala. Pretvaranje u ekonomski korisno zemljište dešava se na račun dvoje starih parova čije su kućice i bašte bezobzirno žrtvovane projektu zadobijanja zemljišta a koji su „od straha pali obezdušeni“.

U trenutku kada Faust misli da je postigao svoj najviši cilj, on oslepi. Čuje kopanje radnika i misli da oni zadobijaju novu zemlju, ali u stvarnosti kopaju samo grob.

Da uprkos svemu Mefisto nije zadržao Faustovu dušu, pokazuje Geteovu optimističku sliku čoveka. On je na zlo gledao kao na dinamički deo one snage koja postiže dobro. Kada je Faust pitao Mefista pri prvom susretu ko je on, ovaj je odgovorio: ..„Deo sam one sile koja uvek hoće zlo, a uvek dobro postiže“…“ Ja sam onaj deo, od dela koji na početku beše sve, deo sam tame koja rađa svetlo.“ Faustova duša na kraju biva spašena od viših sila, kako je Gete objasnio “Onog, ko se zaista trudi, možemo izbaviti.“

Binsvangerovo posmatranje tragedije je fascinantno. Bavi se među ostalim i sa scenom u carskoj palati iz Fausta II 1. čin, u kome se radi o zadobijanju novca. Da bi cara koji je bankrotirao, snabdeli finansijskim sredstvima, đavo tj. Mefisto daje na štampanje papirni novac sa carevim potpisom. Zalog su rudna blaga koja se još nalaze neiskopana u zemljištu carstva. Tako postaje nešto što nema svoju realnu vrednost-papir, sredstvo plaćanja, eko­nom­ski sti­mu­lans.

U vre­me­ni­ma kre­dit­nih kri­za je Ge­te­o­vo re­mek de­lo ključ­ni tekst

Bi­nsvan­ger to ova­ko tu­ma­či: „Mo­der­na pri­vre­da, u ko­joj cen­tral­nu ulo­gu igra pra­vlje­nje pa­pir­nog nov­ca, je na­sta­vak al­he­mi­je ali sa dru­gim sred­stvi­ma“.

Nje­go­va knji­ga po­či­nje tvrdnjom da je pre sve­ga Fa­ust II „ ne­ve­ro­vat­no ak­tu­e­lan“. Po­čet­kom 19. veka Ge­te je vi­deo una­pred ono u šta smo svi sa­da ube­đe­ni: da je pri­vred­ni rast od po­seb­ne va­žno­sti za spo­lja­šnji raz­vi­tak čo­ve­čan­stva. „Po­seb­no u vre­me­ni­ma kre­dit­nih kri­za je Ge­te­o­vo re­mek de­lo ključ­ni tekst“ ob­ja­šnja­va Binsvanger.

Pre­ma le­gen­di Fa­ust je bio al­he­mi­čar. Štampanje papirnog novca ima izvestan magijski karakter. Ekonomisti žele sa što manje troškova da postignu što veću dobit, kao i alhemisti sa malo sredstava zlato i večiti život. Binsvinger kaže na to: „Obeležje magije je da se postiže nešto lako, bez truda i to brzo i neograničeno. Pomislite na mađioničara koji jednim pokretom ruke izvlači iz rukava čitav niz maramica. Umesto da pretvara olovo u zlato, moderna privreda pretvara papir u novac. To stvaranje papirnog novca u modernoj privredi, prevazilazi prirodne granice stvaranja vrednosti.“

Mefisto je Fausta doveo na ideju da nagovori cara da štampa novac sa svojim potpisom. Mefisto kao „ deo one sile koja stalno zlo želi“ očekuje da će se puštanjem novca u opticaj postići veća potrošnja zatim inflacija i haos. Međutim Faust koristi novac u zadobijanju zemljišta između ostalog i tako podstiče ekonomiju. Na taj način izneverio je Mefistova očekivanja „koji stalno zlo želi„ i ponovo u izvesnom smislu, „postiže dobro.“ Novostvoreni novac je investiran u stvaranje vrednosti. To je alternativa za inflaciju. Faustov san prividno može biti trajan.

Danas banke poseduju licencu da rade sa žiralnim novcem

U Faustu car predaje privilegiju bankama da izdaju novčanice i tako prave novac. I to je još uvek tako. Danas banke poseduju licencu da rade sa žiralnim novcem. Država ih podržava tako što sav fiktivni novac pretvara u zakonsko sredstvo plaćanja.

Geteov Faust kaže „Gospodarstvo zadobijam, imovinu“. Žiralni novac može postati imovina, realnost.

Sa druge strane Gete uvodi u komad tri divlja stvora, Raufebold, Habebald i Haltefest što je na nemačkom jeziku jasno da se radi o sirovom nasilju, pohlepi i tvrdičluku.

Čovek je sebe proglasio gospodarem sve tvorevine. U to vladanje prirodom spada takođe i vladanje prirodnim silama. Faust je snevao o tome da snagu plime i oseke koristi kao večite, neograničene i beskrajne izvore energije. Jer samo, mislio je, onaj ko prirodne sile potčini može stvarati „vrednosti“ a da ne ulaže rad, taj može večito živeti na ovom svetu.

Binsvanger vidi Fausta kao prototip modernog čoveka koji nema „ispunjen trenutak“. U svojoj početnoj opkladi sa Mefistom Faust je uključio vreme. On će „svoje vreme“ rado dati ako u nekom uzvišenom trenutku bude mogao reći „ Zastani! Tako je lepo.“ Bio je ubeđen da mu Mefisto ne može ništa ponuditi da bi ovo ikad izgovorio. Kada je ipak izgledalo da bi to moglo biti, jer je Faust u oduševljenju da je ovladao silama prirode izrekao „predosećaj tako velike sreće, uživam sada u ovom uzvišenom trenutku“, otkucao je njegov čas i pao je mrtav.

Vladanje prirodom vodi do uništenja okoline. To je druga strana medalje. Gete to u Faustu pokazuje kroz proterivanje staraca iz idiličnog života na obali. Taj život na obali može se posmatrati kao simbol za zadržavanje na granici umerenosti.

U alhemiji Kamen mudrosti je sredstvo za pretvaranje olova u zlato. U Faustu kapital ima ulogu kamena, stvara sve više „mrtvog“ novca. U izvesnom smislu se ovde radi o dinamičnom aspektu kapitalističkog sistema a time i naše prirode. Naša ekonomija, kao i naša priroda nema svoj krajnji cilj. Nikad nećemo završiti, nikad nećemo dokučiti sreću jer leži zarobljena u trci ka neprekidnom napredovanju. Tehnološki napredak i neograničena potrošnja za to potrebnih sirovina su pretnja čoveku i nose u sebi sopstveni kraj. Mi smo kao Faust koji je na kraju uvideo da je pregazio leševe da bi ostvario svoj ekonomski projekat: večnu sreću na ovom svetu.

Tako i investicioni bankari vide sebe kao gospodare Univerzuma, međutim tu ulogu oni ne mogu da ispune i to onda vodi u finansijsku krizu, mefistovski haos.

Kao i čarobnjakov šegrt, u jednom drugom Geteovom delu, prizvali su sile kojima ne mogu da ovladaju.

Postizanje neprestanog ekonomskog rasta je kao i u Faustu, crvena nit ljudske tragedije.

Odgovor i rešenje Binsvanger je dao u sledećoj knjizi Napred ka umerenosti.

>

Priredila: Branka Mraz -

U okviru 11. Simpozijuma DGEIM u Heidelbergu dr. Volkamer je održao jedan značajan govor. On već dri decenije sprovodi istraživanja u graničnim oblastima svesti i materije. Njegove revolucionarne teorije značajno doprinose proširenju vidika u prirodnim naukama i objedinjuje oba velika pravca u fizici: Kvantnu mehaniku i Teoriju relativiteta.

Pristup problemima bazira na strogom logičkom i naučnom razmatranju i svoje teze obrazlaže čvrstim činjenicama. Njegovi senzacionalni zaključci potkrepljeni snažnim dokazima se teško mogu pobiti, što bi i mogao biti razlog da je ignorisan od strane konzervativne nauke.

Dr Klaus Volkamer objašnjava fenomene kao što su eter, zemljino zračenje, ne-elektromagnetske aspekte elektrosmoga, skalarne talase, brzine veće od brzine svetlosti, planetarna zračenja, telepatski prenos misli, morfogenetska polja, joga levitaciju, meditaciju, poziva se na Indijijska vedska znanja. Ne samo tajanstveni izrazi poput “tamna materija” i “tamna energija” dobijaju sadržaj, već i kvantne misterije, Informaciona medicina, pa čak i karma i ponovno rođenje postaju objašnjivi njegovim teorijama.

Finotvornost – prastara misterija!

Njegova sveobuhvatna postavka jedne sveprožimajuće nevidljive – finotvorne materije kao i dosad nepoznatih delujućih sila, koje sjedinjuju i pokreću sve živo, predstavlja jedan homogeni most između prirodnih i spiritualnih nauka.

Ukazuje na najnovija otkrića u astrofizici koja pokazuju da u svemiru postoji 96% nedefinisane “tamne” materije i energije koje se ne mogu dokazati pomoću poznatih instrumenata. Za nas vidljivi svemir predstavlja samo 4% od ukupne mase koja postoji! Iz toga je dr. Volkamer razvio teoriju “suptilne mase”. Prema tome ne samo da svaki element i sve elementarne čestice, svaki molekul i konačno svako živo biće poseduje i finotvornu strukturu.

Dr. Volkamer je u daljnjem izlaganju izjavio da je ceo prostor 12- dimenzionalan sa trostrukim samoprožimajućim univerzumom (što u međuvremenu tvrde i drugi naučnici – teoretičari).

Normalan čovek rukovođen čulima (kao i njegovi aparati) su pritom u 1.= četvorodimenzionalnom prostoru ograničenih opažanja. Osim toga postoji i ograničenje kolektivnog polja koje takođe ometa čovekovu percepciju. Kroz delovanje i usmerenje našeg mišljenja i osećanja kao stvaralačka bića mi gradimo našu realnost i time potvrđujemo staru šamansku mudrost „Energija sledi usmerenje“ kao bezvremensku istinu.

Grubotvorno fizičko telo se kreće kroz prostor i za nas vidljivu realnost i susreće prostorne kvalitete, dok se finotvorno besmrtno telo kreće kroz oba paralelna univerzuma i susreće tamo pohranjene vremenske kvalitete . Na grubotvornom nivou smo razdvojeni a na finotvornom smo jedno.

Takođe i nebeska tela zrače finotvorna zračenja i povezuju tako ljude sa svemirom (Astrologija). Time se podupire i teorija i proces transformacije sa rastućim zračenjem i delovanjem Prasunca koju je izložio dr. Dieter Broers u svojoj knjizi i filmu “(R)evolucija u 2012“ i dobija realnu pozadinu. Fantastične mogućnosti koje se otvaraju kroz podizanje više svesti dr. Volkamer vidi i u smislu novih izvora energije koje ima dovoljno na finotvornoj osnovi.

Dr. Volkamer: „Univerzum je jedan organizam koji je u višim dimenzijama umrežen i to brzinoma iznad svetlosne sa puno grubotvarnih i s tim odvojenih individualnih pojavnih struktura !“

Uostalom to sve odgovara jednoj nevidljivoj univerzalnoj prožimajućoj životvornoj energiji.

Dr. Volkamer kreira svojim radom novu nauku o životu. On pokazuje put duhovne primene ovih materijalnih polja koji otvaraju mogućnosti proširenja svesti kroz meditaciju ili neke druge načine. Ovaj pionir nove nauke i novog vremena daje značajan doprinos shvatanju smisla našeg postojanja: razvoj i proširenje svesti.

Suptilno proširenje svesti kao produbljenje našeg pogleda na svet

U svojoj knjizi, „Lebenskraft & Feinstofflichkeit“ (Životna snaga & finotvornost), autor je izneo neverojatno opsežan opis eksperimentalne i teorijske osnove, za nauku potpuno nepoznate, ali realne i sveprožimajuće finotvarnosti.

U ovoj drugoj knjizi na ovu temu, dati su dalji eksperimentalni dokazi i karakterizacija finotvornosti koji predstavljaju zajedno sa izlaganjem iz njegove prve knjige pregnantnu i svima razumljivu formu. To rezultira potpuno ukupnim proširenim finotvornim pogledom na svet koji se proteže od izvora životvornosti, prostor-vremensku geometriju do nastanka materije iz suptilne i svesne osnove. Po tome sve postojeće u svemiru nosi u sebi klicu života, što je današnjoj nauci nepoznato i fenomeni egzistencija tzv. mrtve materije su pre izuzetak nego pravilo.

O autoru: Volkamer Klaus, rođen 1939 u Cvajbrukenu, slobodan istraživač, pisac i konsultant. Njegova naučna karijera započeta je diplomom hemičara na Univerzitetu u Minhenu. Na Univerzitetu u Friburgu 1969. je promovisan je u Dr. rer. nat. Fizičke hemije i u istoj godini bio je nagrađen za naučna istraživanja. Od 1970. angažovan u međunarodnu hemijskoj kompaniji na razvoju velikih procesa sa licencom za ceo svet i primijenjenih preko 40 patenata i šest stručnih publikacija. Od 1985. slobodni istraživač i predavač uposlen na razradi svoje teorije radi finotvornog proširenja prirodnih nauka.

Finotvornost čini neku vrstu “vis vitalis” (životnu snagu), za prirodu je od presudne važnosti. Njegova istraživanja tokom 25 godina nam daju značajne smernice koje mogu biti od značaja za poboljšanje svakodnevnog života.

Snimak predavanje sa simpozijuma: http://www.youtube.com/watch?v=84KIBNm1bnc

>

Naučnik Vladimir Skulachev sa Moskovskog Universiteta Lomonosov je uspeo zahvatom u ćelijski mehanizam da odloži starenje kod miševa. Miševi su znatno kasnije počeli da stare i ostajali bi duplo duže mladi. Nažalost nisu živeli duplo nego samo nešto duže.

To je postignuto ubacivanjem jednog 1,5nm (0,0000015mm) malog molekula sa prikrivenim, pozitivno naelektrisanim jonom koji biva privučen od strane mitohondrije. Vezivanjem na njenu membranu taj molekul preparata zahvata slobodne radikale.

„Pitanje je da li mi ljudi uopšte treba duže da živimo“ – izjavljuje taj naučnik. „Ali jasno je da želimo što duže da ostanemo mladi, snažni i zdravi.“ – a upravo to je uspelo sa životinjama. „Mi smo navikli da je starenje neizbežno“, kaže Skulachev.

„Pri tome je naučnicima davno poznato da neke životinje ne stare. To znači da je biološki moguće živeti i ne stariti.“ Začuđujući primer je južnoafrički glodar - Heterocephalus glaber koji živi po 30 godina bez da stari. Ne dobija ni rak ni srčane bolesti niti staračku slabost. Živi bez starenja, sve dok ne bude progutan od neke druge životinje.

Takav život treba omogućiti i ljudima.

Mehanizam koji pomaže da se eliminišu slobodni radikali

Procesom starenja upravlja oksidacija slobodnih radikala. U mitohondrijama, koje su pokretačke snage ćelija,

se stalno odvija proces pri kome kroz disanje doveden kiseonik reaguje sa unesenim hranljivim materijama. Slobodni atomi kiseonika koji nastaju metabolizmom napadaju okolinu, pa i DNK u mitohondrijama. Kod starih ljudi je dokazano postojanje izmenjenog genetskog materijala u mitohondrijama koje treba da daju energiju organizmu. Što su više napadnute te ćelije zadužene za ćelijsko disanje, to se više proizvode agresivni oksidansi. Zdrava ćelija izbacuje antioksidanse iz ćelijske membrane kako bi bili zahvaćeni slobodni radikali i neutralizovani.

I kod ostarelih životinja su Moskovski istraživači utvrdili regeneraciju po unosu preparata. Pre svega bi primena pomogla kod očnih bolesti koje nastaju u starosti ali i kod infarkta, moždanog udara i raka.

Vladimir Petrovich Skulachev (born 25.02.1941) is a Soviet and Russian biochemist, Ph.d. in Biology, a full member of the Russian Academy of Sciences.

… sledi zaključak da su Teslini talasi premašili brzinu svetlosti !?

Piše: dipl. Inž. Goran Marjanović -

Jedna od prvih analogija koju svako dete, stičući nove spoznaje iz fizike, najčešće potpuno samostalno uoči jeste analogija između atoma i sunčevog sistema. Naravno, to je i logično jer su prve spoznaje o atomu vezane za Borov model atoma, koji kao takav, zaista podseća na Sunčev sistem. Naravno, realna slika o atomu znatno je drugačija a njen, barem približan, izgled možemo dobiti zahvaljujući postavkama kvantne teorije.

Ipak, Model KGE, daje za pravo SVIM posmatračima koji u skladu sa teorijom relativnosti imaju puno pravo na svoje vlastito viđenje događaja, bez osporavanja mogućnosti i prava da neki drugi posmatrač, u svom stanju kretanja, isti događaj vidi sasvim drugačije. Npr. kamen koji za nas na Zemlji pada po vertikalnoj, pravoj liniji, za nekog posmatrača sa Sunca npr., kreće se po paraboli - što nema nikakvog uticaja na inače-realno-važeće zakone gravitacije ili (neki znatniji) uticaj na konkretnu lokalnu strukturu prostor-vremena.

Imajući ovu činjenicu na umu, čak i ona prosta, dečije-naivna, slika atoma može se smatrati jednom od sasvim realno moguće-istinitih, bar za određenu kategoriju posmatrača. U prilog ovih ideja navodimo ilustraciju rasporeda elektrona u njihovim respektivnim ljuskama i mase planeta koje (danas) sačinjavaju Sunčev sistem, tabelarno:

Korelativnost između broja elektrona (pa i njihove mase-energije) koji “kruže” oko atomskog jezgra sa masom (energijom) planeta koje se kreću na svojim putanjama oko Sunca, više je nego očita.

Imajući u vidu sve moguće analogije, kao i jednu od suštinskih postavki modela KGE, o kvantiranosti jedinstvene strukture prostor-vreme-materija, pri čemu nesumnjiva zatvorenost Jedinstva unutar sebe u barem četiri (nama koliko-toliko dostupne) dimenzije, nudi mogućnost “posmatranja” ISTOG objekta, sa “jedne” ili “druge” strane (alternativni izrazi istog smisla su “izvana” ka “iznutra” ili obrnuto u “običnoj” ili “naopako okrenutoj lopti”).

Obzirom da je u ovako strukturisanom Jedinstvu SVAKO kretanje, kretanje po (u sebe) zatvorenom kontinuumu - odgovarajućeg broja dimenzija, dakle, u osnovi KRUŽNOG karaktera, moguće je dati ne samo logično i jednostavno objašnjenje tzv. “čvora paradoksa blizanaca” (jedan od naglašenijih problema T.R. - koji to zapravo nije), nego i ukazati na odgovarajuće analogije između elektromagnetizma i kinematike, odkle proističu prilično interesantni zaključci, što je i dato u posebnim radovima.

Ovde, posmatrajući atom, i to Borov model atoma, koji je, uprkos znatnog stepena aproksimacije, ipak poslužio ne samo za zadovoljavajuće tumačenje atomskog spektra, nego i za objašnjenje nastanka (i vrlo precizno izračunavanje odgovarajućih talasnih dužina) serija u spektru atoma (Lymann’ove, Balmer’ove, Paschen’ove …), možemo ukazati na izuzetno veliku asocijativnu vezu između emisionog spektra atoma i spektra frekvencija uočenih u Zemljinom omotaču.

1) Atomic emissive spectrum

Bilo kakav komentar emisionog spektra atoma, ovde smatramo nepotrebnim. Dovoljno je napomenuti da on predstavlja neku vrstu “otiska” ili “strukturno-energetski-potpis” određenog atoma, odnosno (stabilnog) objekta sa aspekta modela KGE.

Spektar frekvencija uočenih u Zemljinom omotaču, kao i priložene analize i komentare date uz narednu sliku navodimo u originalu, kako bi se izbegle bilo kakve, nenamerne ali ipak moguće pogrešne interpretacije i/ili prevod.

2) Spectrum of the Earth - ionosphere cavity resonances

Average amplitude spectra from 2 to 100 Hz for Arrival Heights, Antartica (AH); Sondrestromfjord, Greenland (SS); Stanford, California (SU), for January to March 1990. The spectrums are dominated by sharp spectral features of the power supply networks at 50 and 60 Hz. At the Stanford site, modulation frequencies at 30 and 90 Hz occur, wich result from non-linearities of the power transmission system. Every spectrum exhibits a carrier frequency of 82 Hz with a modulation of 0.2 Hz that is produced by a Russian submarine communication system.

The Schumann Resonances are quasi standing wave electromagnetic wave that exist in this cavity. They are not caused by anything internal to the Earth, its crust or its core. They seem to be related to electrical activity in the atmosphere, particulary during times of intense lightning activity. They occur at several frequencies between 6 and 50 Hz, specifically 7.8, 14, 20, 26, 33, 39 i 45 Hz.

Average amplitude spectra from 2 to 100 Hz picture:

Savremena nauka, osim uopštenih konstatacija, NEMA NIKAKVO objašnjenje za uočene talase iz “Schumann Resonances” opsega.

Priložene ilustracije, kao i do sada iskazana opšta saglasnost Prirode sa Modelom KGE, daje nam osnov za pretpostavku da uočeni spektar ima ne samo asocijativnu nego i sasvim REALNU vezu sa građom i strukturom Sunčevog sistema.

Koristeći isti misaoni model kao za slučaj ne-hercijanskih talasa Nikole Tesle, kao i bukvalno iste obrasce, energetsko-dimenzionog preslikavanja iz “tamo” ka “ovde” (i obrnuto) dobijamo sledeće.

Kao što je već više puta rečeno, u tom odnosu, pojmovi “poluprečnik” pripisan nekom (korpuskularnom) objektu i njemu-odgovarajuća talasna dužina, u smislu posmatranja od “izvan” ka “unutra” ili obrnuto, mogu zameniti mesta uz odgovarajuće “geometrijske” transformacije koje karakterišu “smer” preslikavanja. Na taj način, svakoj pojedinoj frekvenciji iz “Schumann Resonance” spektra frekvencija, odgovara određena talasna dužina, na osnovu koje dobijamo odgovarajuću “komptonovu” talasnu dužinu lc = l / (1-vmax2/ c2)1/2 = l / 0.037, što pomnoženo sa 1056 (sada već poznati odnos RIV / RSv) daje “datoj frekvenciji-odgovarajući-poluprečnik”.

Iz slike u prilogu možemo videti da “Schumann Resonance” spektar sadrži sledeći niz frekvencija: 7.8, 14, 20, 26, 33, 39 i 45 Hz. Preliminarana izračunavanja ukazala su na veoma veliku korelativnost između dobijenih rezultata, odnosno frekvencija Šumanovog spektra, i realno postojećih poluprečnika - njima “odgovarajućih” planeta Sunčevog sistema.

Ono što je veoma interesantno, i što takođe govori u prilog osnovnih postavki našeg modela, jeste činjenica da se za planetu Neptun dobija dosta veliko dstupanje (u inače opadajućem nizu vrednosti), što je u velikoj saglasnosti sa “predviđanjima” koja nudi tzv. Ticius-Bodov niz, i koji takodje “zaobilazi” planetu Neptun, što je bio osnov za mišljenje da se radi o planeti koja je kasnije zahvaćena između Urana i Plutona, tj. da nije od početka pripadala Sunčevom sistemu. Osim toga, Bodov niz predviđa planetu na 2.8 A.J. od Sunca, ali danas te planete nema. Ipak, na tom rastojanju može se uočiti skup (oko 1640) malih planeta, delova tzv. Olbersove planete (u SF literaturi: Faeton, koju su njeni tehnički-napredni, ali duhovno-zaostali stanovnici razorili) i koja se, po svoj prilici, rasprsla pošto se već ohladila i očvrsla. Korelativnost Šumanovih frekvencija čak i sa ovim činjenicama govori u prilog naših postavki.

Uočena “veza” toliko je naglašena da nam pruža čvrst osnov i za “obrnut” smer “posmatranja, a što je u skladu sa relativističkim načelima. Naime, realno postojeće planete, čija je udaljenost od Sunca u saglasnosti sa Bodovim zakonom, nude mogućnost da korištenjem osnovnih postavki modela KGE odredimo “očekujuće” vrednosti frekvencija Šumanovog spektra i za one vrednosti koje nisu date eksplicitno, a koje, u smislu Modela odgovaraju” Veneri, pa čak i Merkuru koji je takodje “zaobiđen” Bodovim zakonom). Koristeći realno postojeće veličine “planetama-odgovarajućih” poluprečnika, dobijaju se odgovarajuće frekvencije od 52 i 58 Hz, respektivno. Njih je teže uočiti zbog bliskosti (preklapanja) sa “power supply networks at 50 and 60 Hz”. Međutim, ako pažljivije pogledamo sliku, frekvenciju od 52 Hz, ipak možemo uočiti u priloženoj ilustraciji srednjeg amplitudnog spektra 2 do 100 Hz, naročito na snimku iz Stanforda, dok je frekvenciju od oko 58 Hz nešto teže uočiti, ne samo zbog bliskosti sa frekvencijom američke energetske mreže, nego i zbog mnogo manje amplitude tog signala, odnosno njegove veće frekventne disperzije.

Snimanje sa neke lokacije gde ne postoji amplitudni pik na 60 Hz, dalo bi veoma jasan odgovor na pitanje opravdanosti iznetih pretpostavki.

Zbog lakše analize i razno-raznih poređenja, dobijeni rezultati su dati u obliku tabele.

Imajući u vidu dobijene rezultate, korelativnost frekvencija iz Šumanovog spektra sa udaljenostima planeta Sunčevog sistema, u priličnoj meri deluje kao potpuno “neslučajna”, pa je moguće uspostaviti veoma jaku asocijativnu vezu između razmatranih veličina, naravno u duhu postavki modela KGE, koje su, čini se, realno sasvim opravdane.

Prethodne ideje mogu se proveriti i spoznajama do kojih je došao Nikola Tesla.
Ne-Hercijanski talasi Nikole Tesle - II deo

Problematika ne-hercijanskih talasa N. Tesle, razmatrana je u posebnom radu sa identičnim naslovom, gde je ponuđeno njihovo objašnjenje sa aspekta modela KGE. Naknadne analize ideja N. Tesle (npr. http://www.dnai.com/~zap/howitzer.htm ) rezultovale su novim saznanjima i ukazale na sasvim izvesnu konvergenciju naših, i osnovnih ideja N.Tesle. U Prilog takvom mišljenju navodimo analizu dela pomenutog teksta, bez prevođenja, iz istih razloga kao i u prethodnom odeljku.

“… Also work can only be done on a mass. Further, it takes Time to move an electron or other charged mass between two spatial points, and so the work performed by a spatial differential of the THETA- FIELD requires TIME. Rigorously, the delta SEP (pojasnjenje: SEP-Scalar Electrostotic Potencial - ubacio G.M.) is voltage, not SEP per se, and is directly related to the voltage or “E” field.

The entire voltage concept depends on the work performed in moving a mass after that mass has moved. The idea of “voltage” alwaus implies the existence of a steady differential of THETA between two spatial points for a finit length of time, and it also involves the assumption of a flow of actual mass having occurred.

SEP, on the one hand, is always a single-point function, on the other hand, difference in potential (i.e., V) is always a two point function, as is any vector. Yet, many graduate level physics and electromagnetics papers and texts erroneously confuse THETA and V in static case! Such interpretation is of course quite incorrect …

… Accordingly, electrostatic “intensity” was chosen as “spatial intensity” with the connotation of “spatial flux density”. This assumes a constant, immutable rate of flow of time, which need not be true at all if we believe relativity.

Such a spatial “point” intensity is actually a “line” in 4-space, and not a 4-dimensional “point” at all. Thus the spatial potential - 0,3 — is a very special case of the real spacetime potential - 0,4, or charge –and electromagnetic theory today is accordingly a special case of the real 4-space electromagnetism that actually exists! Note also that charge is a 4-dimensional concept. Now mass is a spatial, 3-dimencional concept. Rigorously, mass does not exist in time - masstime exists in time. Mass and charge are thus of differing dimensionalities! Also, according to quantum mechanics, the charge of a particle - e.g. of an electron - is due to the continual flux of virtual particles given off and absorbed by the observable particle of mass.

Thus charge also is conceptually a measure of the virtual flux density, and directly related to THETA. Further, since the charge exists in time, it is the charge of a particle of spatial mass that gives it the property of masstime, or existing in time. Here a great confusion and fundamental error has been thrown into the present EM theory by the equating of “charge” and “charge mass”. As we have seen, the two things are really very different indeed.

To speak of a spatial “amount” of charge erroneously limits the basic EM theory to a fixed time flowrate condition (which of course it was considered to be, prior to Einstein`s development of relativity).

Thus when the limited present theory encounters a “relativistic” case (where the time flowrate changes), all sorts of extraordinary corrections must be introduces…”

Osnovne ideje iznete u prethodnom citatu, u potpunosti su saglasne našim idejama iznetim u radu “Analogije između elektromagnetizma i kinematike”, gde je naglašena potreba strogog razlikovanja pojmova napona i elektromotorne sile, sa posebnim osvrtom na kinematiku i potrebu korigovanja shvatanja pojmova npr. kinematičke sile, (trome i teške mase) pređenog puta,…, koje zapravo nameće teorija relativnosti.

Teslino tumačenje ne-hercijanskih talasa kao: “4-space scalar electrostatic potentials”-”longitudinal if uncoupled”…”wave”, vrlo je blisko našem shvatanju i tumačenju o mogućnosti različitog viđenja-merenja ISTOG stabilnog objekta kao “korpuskularnog” (čestična priroda i male brzine asocijativno su primereni pojmovima statičnosti) ili kao “talasnog” što je primereno pojmu klasičnog EMT ( “… normal transverse EM vector wave is thus two pair-coupled Tesla scalar longitudinal waves…” ).

Izuzetno velika korelativnost u shvatanju multidimenzionalne “spacetime” strukture i prirode EMT, po viđenjima N.Tesle (npr.: “… electrostatic potential-THETA field- is stress on the spacetime medium at a four dimensional point…”) sa onima koje nudi model KGE, pruža mogućnost daljnjih analiza eksperimentalnih rezultata sa (”suddenly moved charged masses”) prirodnim, ili njegovim transformatorima proizvedenim, “munjama”.

U prvobitnoj analizi Teslinih ne-hercijanskih talasa dato je tumačenje po kojem su to zapravo “obični” odnosno, “normalni” EMT, ali oni koji se kreću “sa one strane” multidimenzionalne strukture Jedinstva. Tada smo, koristeći se pretpostavkom da je zakrivljenost prostorvremena određena prevashodno prisustvom Zemlje, te ekvivalentnošću “puta” i “vremena” koje podrazumeva model, kao i njihov međuodnos “ovoga ovde-unutar” i “onoga tamo-izvan”, dobili vrednost: “po modelu KGE - očekivanog vremena kašnjenja” od 880,45 sec ili oko 14,67 min, dok je Tesla eksperimentalno ustanovio nešto veće vreme - 28 minuta.

Gornji rezultat je dobijen primenom de Broglieve jednačine na modelom KGE utvrđenu zakonitost srukture Jedinstva po kojoj je m ~ r2, odakle proističe jednačina: T=(10-66/t)1/2, i naš rezultat, tj “očekujuća” vrednost od 14.67 min. Sada ćemo dati malo detaljnije objašnjenje zbog jasnije korelativnosti i mogućih analogija sa idejama N.Tesle.

Kao što je u posebnom radu pokazano, opšta zakonitost mikro i makrosvemira utvrđena modelom KGE: m=r2n, normalizovana je za čitavu skalu stabilnih objekata (od Plankove dužine 10-35 m, do Svemira 1026 m) grafičko-analitičkim metodama na vrednost m=2.5r1.9. Koristeći ovaj obrazac, i imajući u vidu prethodno tumačenje, za masu Zemlje dobijamo r = 6.7*1012 m, što prema postavkama Modela predstavlja “odgovarajuću” komptonovu talasnu dužinu lc,odakle dobijamo: l = lc * 0.037 (u skladu sa H3 Modela) što iznosi 2.5*1011 m. Obzirom na poznatu vezu l = c*t, sledi t = 837 sec. Kvantitativna vrdnost koju smo dobili na ovaj način, neznatno se razlikuje (obzirom na dimenzionu skalu od preko 1060, ona je zaista zanemariva), ali nam omogućuje mnogo jasniji kvalitativni odnos analiziranih veličina, uz mogućnost poređenja sa idejama N.Tesle.

Naš pokušaj multidimenzionalne projekcije iz 4-dimenzionalne u 3-dimenzionalnu realnost, uz korištenje dvodimenzinalnih mogućnosti crtanja, dat je na gornjoj slici.

Prostorno-vremenska deformacija strukture Jedinstva u “pravcu” četvrte dimenzije, izazvana prisustvom Zemlje i Sunca, prikazana je crvenom bojom, i njen “dijametar” D ima vrednost identičnu veličini poluprečnika R, - srednje vrednosti udaljenosti Zemlje od Sunca. Put kojim bi se Teslini (longitudinal scalar waves) talasi mogli kretati, ili po tumačenju modela KGE, “normalni” EMT talasi ali “izvan” od “ovde”, (viđeni “tamo” kao korpuskule!) prešli bi put (putanju?) označen sa O, na krivoj plave boje. Obzirom da je srednja vrednost poluprečnika R = 1.49*1011 m, očekivano vreme kašnjenja iznosi: t = R p / c = 4.68*1011 / 3*108 = 1560.32 sec ili 26 minuta ŠTO JE GOTOVO IDENTIČNO IZMERENOJ VREDNOSTI OD 28 MIN.

Vrlo je interesantno i gotovo fascinantno da model KGE, kao alternativnu vrednost poluprečnika R nudi veličinu l od 2.5*1011 m, dimenziono, ali i po svom strukturno-energetskom smislu zapravo mnogo primereniju veličini D, što uz primenu “Teslinog” mehanizma, ovoj veličini daje smisao 1/2 vrednosti naše veličine l, što koriguje očekujuću vrednost kašnjenja na vrednost od: t = 2*2.5*1011 / 3*108 m = 1666.6 sec., odnosno t = 27.77 minuta, što je neverovatno blisko eksperimentalno utvrđenoj vrednosti.

Po našoj pretpostavci, slični efekti treba da proizvedu i ostali objekti Jedinstva. Pošto Zemlji teoretski odgovara k = -5, sledeći “viši” objekat je onaj kome odgovara k = -6, dakle objekat mase od oko m = 10-5.2k = 1.58*1031 kg. Najpribližniji “realni “objekat je naše sunce sa masom od 2*1030 kg. U postupku identičnom kao i za uticaj Zemlje, dobija se “kašnjenje” od oko 508197 sekundi, odnosno oko 140 sati što nije nemerljivo za onoga ko zaista želi saznati “istinu”, i što je bio naš predlog moguće potvrde valjanosti izloženih ideja …

Ipak, analizom radova N.Tesle, “potvrda” je nađena na sasvim “suprotnoj” strani. U članku: “Reference Articles for Solutions to Tesla’s Secrets”, dostupnom na http adresi koja je data na početku ovog odeljka, može se naći sledeći tekst:

“… Mr. Tesla adds that in his experiments in Colorado it was shown that a very powerful current developed by the transmitter traversed the entire globe and returned to its origin in an interval of 84 onethousandths of a second, this journez of 24,000 miles being effected almost without loss of energy…”

Dosledno prevodeći gornji tekst, može se zaključiti da su Teslini ne-hercijanski talasi “prevazišli” brzinu svetlosti u vakumu, narušivši tako osnovne postavke teorije relativnosti, što je netačno ali ne zbog pogrešnih merenja N.Tesle ili zbog “nevaženja” teorije relativnosti npr., nego zbog nekorektnog tumačenja istih. Naime, minimalno vreme obilaska talasa oko Zemlje (najmanja gustina medija => najveća brzina prostiranja na mogućim putevima kretanja /refleksije od Meseca, ili Sunca pogotovo, ne dolaze u obzir zbog ogromnih udaljenosti/) je baš i upravo OKO Zemlje, kako u citiranom delu teksta i piše, pa očekivano vreme iznosi t = 40,000,000 / 3*108 = 133 ms. Ipak, Tesla je izmerio vreme od svega 84 ms, odakle sledi zaključak da su Teslini talasi premašili brzinu svetlosti !?

Tumačenje samog N.Tesle, da se njegovi ne-hercijanski talasi prostiru KROZ Zemlju, se, da tako kažemo, zaobilazi, jer se kosi sa Maxwellovim postavkama po kojima bi zbog veće gustine (energije) Zemlje i brzina prostiranja EMT trebala biti manja, pa bi prema tome i očekivano vreme kašnjenja trebalo biti još veće kao i odstupanje od Teslinih vrednosti …

No, Uzimajući u obzir uspostavljene korelacije modela KGE i Teslinih ličnih tumačenja, koristeći isti mehanizam kao i u prethodnom primeru, može se smatrati dovoljno tačnom Teslina tvrdnja da se njegovi talasi prostiru KROZ Zemlju, naravno u smislu četvrte dimenzije, pri čemu projekcija veličine tog puta u naše tri dimenzije smisleno odgovora “dužini” najkraće magnetske silnice (ovaj “put”, na slici je označen malim plavim kružićem), a to je ona najbliža površi Zemlje, čija je veličina 2pR/2 = Rp, gde je R poluprečnik Zemlje, pa odgovarajuće očekivano vreme putovanja maksimalnom brzinom koju mi možemo meriti iznosi: t = Rp / c = 6.38*106 *3.14 / 3*108 = 66,81 ms, što je vrlo blisko vrednosti koju je eksperimentalno ustanovio N.Tesla i što pruža mogućnost i nešto sporijeg kretanja (razlika od 67 do 84 ms.) na delu puta “kroz” Zemlju (gde je gustina energije svakako veća, i neznatno sporije kretanje, analogno klasičnom “usporenju”, logično) i što zapravo osnažuje Maxwellovu teoriju kao i teoriju relativnosti, naravno shvaćenu u skladu sa hipotezom 3 modela KGE, a što je izgleda podržano i Teslinim shvatanjem i tumačenjem “spacetime” strukture kao i “strukture” Ne-Hercijanskih talasa.

Ono što je i u ovom slučaju najinteresantnije je činjenica da su, uprkos neverovatne naivnosti i jednostavnosti modela KGE, dobijeni rezultati naprosto zadivljujuće korektni, imajući u vidu da se isti model razmišljanja, isti obrasci i isti koeficijenti “preslikavanja” primenjuju i na npr. optičke talase, na sasvim drugom kraju dimenzone skale (npr. light speed reduction, temperatura 50*10-9 0K, frekvencija 1014 Hz…).

Što je najvažnije i u ovom slučaju, model KGE nudi krajnje jednostavna, uproštena, ali i lako shvatljiva, realno-logična objašnjenja, inače veoma složenog, multidimenzionalnog, (najverovatnije) hologramski strukturisanog ustrojstva prostor-vreme-materija, potvrđujući svoju punu saglasnost sa Prirodom u zaista IZUZETNO širokom spektru događaja-objekata unutar Jedinstva.