>

KROZ PRIZMU AKUPUNKTURNIH I MIKROTALASNO REZONANTNIH (SAMO)REGULATORNIH MEHANIZAMA- dr Zlata Jovanovic Ignjatić

Putovanja autorke kroz kvantnu medicinu, kroz teoretsko-praktične aspekte, je pretočeno u 385 strana knjige “KVANTNO-HOLOGRAMSKA MEDICINA- kroz prizmu akupunkturnih i mikrotalasno rezonantnih (samo)regulatornih mehanizama”. Prvi ozbiljan iskorak, za nju kao zapadno medicinski obrazovanog lekara, u nepoznato i mistično, je počeo preko akupunkture. Interesovanje za akupunkturu realizovano je 1990 završavanjem škole akupunkture kod prof Škokljeva. »Ta edukacija mi daje osćaj da mogu pomoći pacijentu i onda kada nemam iza sebe skupu dijagnostičku aparaturu i mnogobrojne farmaceutske preparate, dakle u elementarnim uslovima i na ekološki način. A onda sam došla do informacije o stimulaciji aku sistema na drugi način, preko mikrotalasne rezonantne terapije (MRT). Bila sam gladna tih informacija. U Srbiji ima samo 2 knjige o akupunkturi (prof Škokljeva i Ferhovića), a o MRT-u ni traga. Sada već tako davne 1990 godine su te informacije bile retke i meni teško dostupne. Veoma sam teško uspela da dodjem do adresa akademika: Žukovskog i Sit’ka, jer nije bilo Google.

Moj početak rada sa MRT je dao odlične rezultate, čak fascinantne u nekim slučajevima, kao što je prohodavanje malog A.A. koji je tada imao punih 5,5 g a prohodao sa nepunih 20 seansi. To se dogodilo veoma lagano,…«

»Posle prvih odlazaka u Moskvu, usledio je Kijev i susret sa profesorom Sit’kom (dve nominacije za Nobelovu nagradu), učenje na izvoru kvantne u naučno istraživačkom centru kvantne medicine, Ministarstva zdravlja Ukrajine-”Vidhuk” u Kijevu. Saradnja sa kolegama Borisom Grubnikom, Irinom Fedotovom, fizičarem Janjenkom, Kosickim, Rudjkom, Skripnikom, Ponježom, ali mnogim drugim. Ponovo široko otvorene oči, puno adrenalina, ostajanje na klinici i po 12 sati i želja da ostanem što duže, vidim i čujem što više, jer kad se vratim u domovinu, ostaju mi samo beleške i literatura i neodoljiva želja da se ponovo vratim na izvor i učim…«

KNJIGA: KVANTNO HOLOGRAMSKA MEDICINA

I deo knjige namenjen je ljubiteljima metafizičkog poimanja sveta koji nas okružuje i nas samih. Početak Neba i Zemlje naziva se „Nepostojanje” i predstavlja našu večitu alhemičarsku težnju ka „nepostojećem”, pri čemu nas „težnja ka

nepostojanju vodi viđenju čudesne suštine” – Lao Ce [78].

II deo knjige namenjen je racionalnom intelektu zapadno obrazovanog lekara, koji poima samo ono što je izmerljivo, pa makar se to „merljivo” graničilo s doskora nemerljivim – kvantnim nivoima (čime se mnogi naučnici koji su zaronili

u dubine kvantne fizike bave i praktično realizuju merenje „nemerljivog”). Dakle, u II delu knjige, stremeći ka dokazivanju postojanja (a „Postojanje” je majka svih bića i izmerenih veličina), nalazimo granice i „vidimo prostorne mene” [78], ali se ponovo uplićemo u „kraj koji je beskraj”[82]!

III deo knjige daje teoretske osnove „fizike živog”, koherentnih ekscitacija elektromagnetnog polja mikrotalasnog dijapazona i emitovanja bioloških objekata, s metodološkim uputstvom u primeni mikrotalasne rezonantne terapije. Kao takav, predstavlja osnovu za razumevanje kvantne medicine i vodič za praktičare mikrotalasne rezonantne terapije.

IV deo knjige sadrži kratak osvrt na klasičnu kinesku akupunkturu sa istorijatom razvoja akupunkture, važećim dijagnostičko-terapeutskim pravilima i pregledom akupunkturnih meridijana, te može poslužiti kao praktični vodič pri

primeni neke od tehnologija kvantne medicine, za čiji je rad neophodno poznavanje osnova akupunkture.

Recenzija: „Knjiga je pisana jasnim stilom, sa uverljivom dokumentacijom koja ukazuje na bogatu literaturu kojom se autorka knjige dr Zlata Jovanović-Ignjatić služila…. Smatram da je knjiga „Kvantno hologramska medicina кroz prizmu akupunkturnihi mikrotalasno rezonantnih samo(regulatornih) mehanizama,” dr Zlate Jovanović-Ignjatić izuzetno uspešno, kvalitetno i stručno delo, koje može da posluži kao udžbenik iz ove oblasti. Knjigu preporučujem stručnoj javnosti kao visoko kvalitetno štivo za dublje poznavanje teoretskog znanja i stručnog rada u ovoj oblasti.“ Prof. dr Antonije Škokljev, dr med. sc. Šire informacije o knjizi se mogu naći na sajtu Quanttesa: www.quanttes.org.rs

KOHERENTNE EKSCITACIJE BIOLOŠKIH SISTEMA

- dr Zlata Jovanovic Ignjatić -

Nastavak večnog traganja za suštinom nastanka života i logikom prirode živog dovodi nas preko fundamentalnih predstava o životu i živim sistemima, sa pozicija kvantne fizike, do poimanja prirodnih fenomena istovetnosti, ali i njihove diskretnosti, kao i razmatranja zdravlja i bolesti sa pozicija kvantne fizike. Pokušaj da se fundamentalna znanja o svetu koji nas okružuje i nama samima dobiju kroz proučavanja mikroskopskih struktura objekata bio je nedovoljan za razumevanje suštine života.

Nesumnjiv doprinos razvoju kvantne medicine sa pozicija kvantne fizike daju istraživački radovi Hakena i Prigožina i njihovo razjašnjenje pojmova „samoorganizacije”, ili „sinergetike”. Prigožin kao fizičku bazu za sinergizam uzima otvorenost sistema i njenih nelinearnih dinamika za otklon od uravnoteženosti termodinamičkih grana. Procesi samoorganizacije uslovljeni nelinearnom sredinom moraju naći svoju refleksiju u nelinearnom izjednačavanju dinamike ponašanja date sredine. Disipativni sistemi s plazmatičnim membranama kao aktivnim centrima koherencije predstavljaju izvore elektromagnetnih talasa identičnog spektralnog sastava, za program neuravnoteženog faznog prelaska i nastajanja koherentnosti. Nastankom koherentnosti nastaje i efekat dejstava udaljenih sila, što znači da u takvoj sredini mogu nastati različiti tipovi talasa, ali sa zajedničkom prirodom. Unutar organizma se javlja delovanje sopstvenog koherentnog polja, koje se održava zahvaljujući elektromagnetnoj aktivnosti svake ćelije organizma).

Živa bića su na osnovu Sit’kovog istraživanja o koherentnim sistemima predstavljena kao celoviti kvantnomehanički objekti. Ovakav pristup omogućava i demistifikaciju akupunkturnih meridijana uz eksperimentalnu potvrdu postojanja ovih meridijana. Akupunkturni meridijani, kao dinamička struktura, predstavljaju koherentno kretanje elektromagnetnih talasa koji formiraju određene cikluse. Akupunkturni meridijani, sa svojom elektromagnetnom prirodom, obrazuju „elektromagnetnu mrežu organizma”, koja obuhvata svaku njegovu ćeliju i istovremeno omogućava njegovu višediferenciranu ravnotežu. Teoretska pretpostavka je i da su akupunkturni meridijani nosioci genetske informacije.

Ovaj dualitet u pristupu (iskorišćen u „fizici živog”), kada se bilo koji organizam istovremeno posmatra i kao makroskopski kvantnomehanički celovit objekat, i kao uravnotežena disipativna struktura, koja se obrazuje i funkcioniše u hijerarhijskom lancu disipativnih podsistema putem vezivanja parametara jednog nivoa s upravljajućim parametrima drugog nivoa, što se pokazalo produktivnim pri kretanju i u obratnom usmerenju po kvantnoj lestvici Vajskopfa: od živoga do atomskog nivoa. Fundamentalna prerdstava „fizike živog” govori o živom organizmu kao četvrtom nivou kvantne organizacije materije u prirodi, dovodeći u sklad potencijal koji se formira po tipu laserskog potencijala Landau- Hakena sa foto-eksitonskim nosiocem u dijapazonu od 10¹⁰ do 10¹¹ Hz. Niskointenzitetno elektromagnetno emitovanje signala mikrotalasnog dijapazona omogućava obnavljanje elektromagnetne mreže živog organizma, a kroz nju i normalizaciju funkcionalnih aktivnosti i biohemijskih procesa. Sit’kova ekipa istraživača sprovela je opsežna ispitivanja elektromagnetnog polja ne samo ljudskog organizma, već i različitih bioloških objekata, što je produbilo znanje o interakciji spoljašnjeg elektromagnetnog polja i biobjekata. Eksperimentalno je utvrdjeno da je nivo emitovanja ljudskog organizma u granicama od 1·10 ^-21 do 1·10 ^-22 W/Hz cm², pri čemu se njegov intenzitet kod različitih ljudi može razlikovati tri ili više puta, u zavisnosti od nivoa emitovanja vode. Takođe se uočava razlika i pri konzumiranju različitih namirnica, kao i pri upražnjavanju štetnih navika (duvan, alkohol, droga). Ovo je predstavljalo temelje za pravljenje selekcije među namirnicama koje igraju značajnu ulogu u očuvanja zdravlja sa pozicija kvantne medicine. Odabir namirnica treba selektovati preko iznalaženja njihovih karakterističnih frekvencija i određivanjem našeg senzibiliteta prema njima putem beleženja rezonantnih frekvencija našeg organizma i tih namirnica, što se ostvaruje korišćenjem uređaja iz domena mikrotalasnog rezonantnog detektovanja ili još lakše preko softverskih programa biorezonantne dijagnostike.

Otkriće sopstvenih karakterističnih frekvencija živih organizama predstavlja temelj za stvaranje novog pravca - „fizike živog”, koji predstavlja bazu kvantne medicine.

Frelih je od 1952. godine, zajedno sa ekipom sastavljenom od 12 uglednih svetskih naučnika, pod pokroviteljstvom ministarstva mira, radio na dokazivanju karakterističnih sopstvenih frekvencija ćelijskih membrana, koje postoje nezavisno od drugih uticaja. Ćelijska membrana ima karakterističnu sopstvenu, rezonantnu frekvenciju koja se nalazi u mikrotalasnom dijapazonu od 10-100 GHz, tj. f=10 ¹⁰ do 10¹¹Hz. Sa ovih pozicija se krenulo u dalja istraživanja te je grupa naučnika predvođena Sit’kom dala veliki doprinos u razumevanju energetskih-akupunkturnih meridijana i akupunkturnih tačaka. Za Sit’ka „fizika živog” (teoretska osnova kvantne medicine) ima u vidu najveće radikalno usmerenje, u osnovi koga leži predstava o tome da se „Živo” („The Alive”) javlja kao četvrti nivo kvantne organizacije prirode. Na taj način „fizika živog”, za razliku od biofizike, proizilazi iz određenja „živog” u terminima prirodnih fundamentalnih pojava: bilo koji samostalni živi objekat je kvantno-mehanički integritet, sa samousaglašavajućim, nelokalnim potencijalom koji se formira po tipu laserske (maserske) koherencije u milimetarskom dijapazonu talasnih dužina. Ovakvim pristupom mogla se razumeti ne samo morfološka struktura organizma, već je dokazano postojanje „elektomagnetne mreže” tela. Formiran je stav o učešću svake ćelije tela, koja ispunjava funkciju translacije genskih informacija na nivou celog organizma.

Papilarne linije i akupunkturni sistem se formiraju u 14-oj nedelji embrionalnog razvoja. U to vreme hrskavično tkivo prelazi u koštano, a sa pozicije živog to označava nastanak mogućnosti reflektovanja „bežećih” elektromagnetnih talasa od kosti i formiranje akupunkturnog, meridijanskog sistema.

U ovom svetlu kineski akupunkturni sistem ima elektromagnetnu prirodu i „odražava suštinu makroskopskog samoregulacionog potencijala tipa Landau-Hakena ”. Plazmatična struktura membrana predstavlja aktivni centar koherencije organizma. Unutar organizma postoji sopstveno koherentno polje koje se održava zahvaljujući elektromagnetnoj aktivnosti svake ćelije organizma. Očuvanje ravnoteže koherentnog polja organizma, ostvaruje se padom talasa na kožni pokrov pod pravim uglom, ili uglom većim od ugla pune unutrašnje refleksije. Zahvaljujući postojanju refleksije u akupunkturnim meridijanima čije se tačke nalaze na mestima obrazovanja stojećih talasa sa propratnom interferentnom strukturom, koherentno polje u organizmu je postojano i koordiniše celokupnim radom svih organa i sistema organizma obrazujući elektromagnetsku mrežu „živog”.

Efektom Rudjenko se potvrđuje elektromagnetna priroda kineskih meridijana. Taj efekat, zajedno sa stabilnošću putanje meridijana, a takođe i sa anatomskim osobenostima tela, poslužili su Sit’ku da ove putanje posmatra kao projekcije trodimenzionalnih faznih trajektorija uravnoteženih koherentnih talasa sredine. Na taj način se o kineskoj tradicionalnoj medicini može govoriti sa pozicija kvantne medicine. Bioaktivne supstance, koje se sastoje od makromolekula, imaju strukturu polimera, čiji molekuli nemaju površinu i centar simetrije. Polisaharidi mogu da poseduju desnostranu i levostranu formu, a proteini i nukleinske kiseline desnostranu i levostranu spiralnu strukturu. Takve strukture pri interakciji sa polarizovanim elektromagnetnim talasima odgovarajućeg frekventnog dijapazona mogu menjati polarizaciju talasa pri refleksiji o strukture ili pri prolasku kroz strukturu, što ide u prilog bilateralnoj projekciji akupunkturnih meridijana sa potpuno odvojenim levostranim i desnostranim projekcijama meridijana. Izmene polarizacije talasa mogu biti iskorišćene za dobijanje analiza biofizičkih karakteristika jonskog supstrata akupunkturnih meridijana…

Predstavljmo knjigu koja je zamišljena kao priručnik koji može da pomogne stručnjacima raznih profesija da na jedan studiozan način dođu do adekvatnog rešenja postavljenog zadatka.

Međutim i u svakodnevnom životu mogu nastati problemi koji su naizgled nerešivi, ovde izneta metodologija je zaista primenjljiva i u svakpodnvnom životu, pošto je najčešće rešenja problema kvalitetno postavljeno pitanje ili više pitanja.

Priručnik nudi, pored ostalih tema, preko 50 naučnih metoda čijom se intelektualnom upotrebom mogu postaviti kvalitetna pitanja kako bi se našlo rešenje problema. Dakle, ako imamo kvaliteno pitanje u vezi određenog problema rešenje je blizu.

DIJALEKTIČKI METOD

Reč dijalektika odnosi se na veštinu raspravljanja i argumentacije u razgovoru. Pod ovim pojmom podrazumeva se i veština da se u nekom sporu – podesnim postavljanjem pitanja sagovorniku – otkriju protivrečnosti u njegovim shvatanjima i tako dođe do istine. S jedne strane, dijalektika je shvatanje o najopštijoj strukturi i dinamici (zakonitostima) stvarnosti, a s druge, skup osnovnih principa kojima se rukovodi pri rešavanju konkretnih problema u celokupnoj svojoj praktičnoj delatnosti.

Takav pogled na svet koji prirodu objašnjava materijalnim prauzrocima (vodom, vazduhom itd.) i kojim se pokušavaju shvatiti njeno kretanje i menjanje, spontano je materijalistički i dijalektički.

Dijalektika je kontinuirana kombinacija apstraktnog mišljenja i praktičnog delovanja. Konkretnim razgrađivanjem dijalektike, odnosno njenih principa, dijalektika može postati praktično upotrebljiva kao metodologija društvenih nauka. Kao istraživački metod ona predstavlja skup osnovnih principa, koji se primenjuju u istraživanju za rešavanje praktičnih problema. Pri tome se ispitivani problem obuhvata u celini i analizira u svom istorijskom razvoju, sa naglašenom dinamikom tog razvoja, radi postizanja ne samo pouzdanog uvida u dati problem već i mogućnosti njegovog prevazilaženja.

PRINCIPI DIJALEKTIČKOG METODA

Princip totaliteta ili celovitosti

Svaku aktivnost koja se istražuje neophodno je proučiti u celini. Nijedna aktivnost ne egzistira potpuno izolovano od svoje okoline, jer je svet celina, čiji su delovi uzajamno povezani i uslovljeni. Uspostavljanjem veza sa okolinom (okruženjem) nastaju i različiti odnosi. Zanemarivanje tih veza i odnosa istraživane aktivnosti neminovno vodi pogrešnom zaključivanju.

U procesu saznanja izvesne pojave događa se ponekad nepotrebno uprošćavanje ili veštačko izdvajanje iz postojećeg okruženja, radi pojednostavljenja istraživanja. Takvim postupkom dolazi se do nepotpunih saznanja ili do saznanja koja važe samo za određene uslove. Da bi se ovakve greške prevazišle, istraživane aktivnosti i procese treba shvatiti kao elemente šireg okruženja (sredine), odnosno u njihovom totalitetu.

Uvažavanje ovog principa u toku istraživanja, u osnovi, podrazumeva sagledavanje posebnosti aktivnosti u široj sredini, koja u izvesnom pogledu predstavlja njeno okruženje. U tom smislu se uočavaju mesto aktivnosti i potpuna ili delimična međuzavisnost sa delovima celine, što ne opovrgava činjenice da su saznanja parcijalna i pojedinačna. Sasvim je razumljivo da se celina saznaje, upravo, preko njenih delova. Dakle, princip totaliteta polazi od stava da se aktivnost, mada posmatrana posebno, ne sme veštački odvajati od celine, što, u suštini, podrazumeva i realno određivanje mesta i značaja delova jedne celine. Dakle, princip celovitosti ne dozvoljava proizvoljno zanemarivanje nekih delova celine.

Primer: U saznavanju i rešavanju problema vezanih za čovekove aktivnosti, celovitost pristupa ima izuzetan značaj. Ako se, recimo, istražuje “tempo trčanja čoveka”, princip totaliteta podrazumeva adekvatno vrednovanje staze za trčanje, ostalih učesnika trke, vremenskih prilika i sposobnosti trkača. Ukoliko se, na primer, zanemare samo ostali učesnici trke, tada bi, ukoliko dođe do iznenadnog sudara, moglo doći i do smanjenja tempa trčanja trkača.

Ključno pitanje: Šta sve utiče na posmatranu aktivnost?

Princip istoričnosti

Čovekove aktivnosti su dinamičani kompleksi procesa. Njih je nužno sagledati u istorijskom razvoju, pogotovo što se sve aktivnosti tokom vremena menjaju, bez obzira na njihovu relativnu postojanost. Ovaj princip upućuje na shvatanje geneze i toka razvoja aktivnosti (događaj, stanje, proces), pri čemu se potpunijim saznavanjem uočavaju razlozi nastanka, trajanje i promene do kojih inače neminovno dolazi, što je od naročitog značaja pri istraživanju čovekovih aktivnosti. Obeležje stvarnosti su njeni aktivni oblici, koji u datom trenutku i sa razlogom nastaju, razvijaju se i menjaju do kulminacije, a potom nakon izvesne stagnacije gube smisao postojanja i u određenom trenutku sa razlogom prestaju da postoje u prethodnom obliku. U skladu sa ovim principom dijalektike menjaju se i drugi sistemi istraživanja čovekovih aktivnosti.

Primer: Ako se, na primer, analizira istoričnost u razvoju aviona, može se uočiti da je pojavljivanje prvih aviona bilo uslovljeno potrebom čoveka za oponašenjem ptica, u smislu savladavanja određenih distanci vazdušnim putem. Dalji razvoj aviona je bio uslovljen različitim potrebama čoveka u smislu prevoza većeg broja putnika itd. Zbog toga, prvobitni modeli aviona gube na značaju. U tom smislu mogu se očekivati promene u budućem razvoju aviona.

Ključno pitanje: U kojoj je fazi razvoja posmatrana aktivnost?

Princip dijalektičke analize

Svaki predmet u toku istraživanja čovekovih aktivnosti trebalo bi misaono rastaviti na činioce (delove) koji ga čine (bez obzira na njegovu prividnu jednostavnost), a razlog za ovaj postupak je utvrđivanje veza i odnosa koji vladaju među činiocima. Zapostavljanje tih veza i odnosa, greške u raščlanjivanju predmeta istraživanja, kao i zanemarivanje celine, vode u elementarizam i negativno utiču na konačne rezultate istraživanja. U postupku istraživanja čovekovih aktivnosti analiza se dopunjava drugim postupcima, u prvom redu sintezom, kako ne bi bilo ograničenja i jednostranosti u dobijenim rezultatima.

Primer: Ako bi se, recimo, kao primar dijalektičke analize uzelo istraživanje čovekovog stava po nekom pitanju, najpre treba sagledati širu situaciju sa svim njenim odrednicama. Prema kome se postavlja takav stav i koji su razlozi za postavljnje određenog stava. Prostor i vreme se posebno analiziraju. Suština je da se svaki element stava analizira u odnosu na sve ostale elemente. Tako nema prekinutih veza između elemenata, što je preduslov da se dobiju pouzdani rezultati.

Ključno pitanje: Koji su delovi i kakvi su međusobni odnosi delova posmatrane aktivnosti?

Princip jedinstva teorije i prakse

Naučno saznanje o čovekovim aktivnostima je produkt uzajamnog teorijskog i praktičnog delovanja. Sigurno je prihvatljiva ona teorija koja predstavlja putokaz za praksu, a uspešna ona praksa koja je teorijski zasnovana.

Ovaj princip polazi od stava da teorija proizilazi iz prakse, ali da se praksa rukovodi teorijom. Međutim, to ne podrazumeva obaveznu i stalnu saglasnost teorijskog i praktičnog. Naprotiv, dijalektički je ispravno da teorija i praksa naizmenično jedna drugoj predhode, jer ako bi teorija i praksa bile neprekidno potpuno saglasne, to bi izazvalo stagnaciju u saznanju. Promene neminovno nastaju, pa ih stoga ili teorija ili praksa održavaju (anticipiraju) i deluju potom na promenu druge strane. Baš zbog nastajanja promena, težnja za jedinstvom teorije i prakse je stalan proces, jer njihova usklađeneost potvrđuje istinu o istraživanoj aktivnosti.

Primer: Kao primer za objašnjenje ovog principa može da posluži osposobljavanje čoveka za pisanje. Da bi se čovek osposobio za tu aktivnost neophodno je da poseduje određena teorijska znanja o slovnim, brojčanim i interpunkcijskim znacima. Isto tako, potrebno je da tokom vežbe stekne određena praktična znanja da bi pisao znakove. Bez objedinjenog ukupnog znanja, čovek nije osposobljen za pisanje. Remećenje skladnog odnosa teorije i prakse prilikom osposobljavanja ima za posledicu neadekvatnu osposobljenost.

Ključno pitanje: Da li su u skladu teorija i praksa u posmatranoj aktivnosti?

Princip jedinstva i borbe suprotnosti

Princip jedinstva i borbe suprotnosti jedan je od temeljnih principa dijalektike. U svim pojavama postoji određeno jedinstvo suprotnosti. Saznati neku pojavu znači saznati jedinstvo suprotnosti koje tu pojavu čine. Suprotnosti ne postoje same za sebe, one su uslovljene i međusobno suprotstavljene. Gde god postoji kretanje (a ono je jedini način postojanja celokupne stvarnosti) javlja se borba suprotnosti. Kretanje proizvodi razlike između starog i novog. Kako se te razlike stalno povećavaju one prerastaju u suprotnost. Povećavanjem suprotnosti do krajnjih granica nastaju protivrečnosti. Rešavanjem protivrečnosti nastaje nešto novo – novi kvalitet, sa novim unutrašnjim suprotnostima, sa čijim narastanjem nastaje nova protivrečnost, nakon čijeg razjašnjenja nastaje opet novi kvalitet. Borba suprotnosti je stalna i apsolutna i postoji u svakoj prirodnoj i društvenoj pojavi, predmetu i ljudskom mišljenju.

Primer: Ako se, recimo, kao primer za analizu jedinstva i borbe suprotnosti uzme razvoj aviona i njegovih manevarskih sposobnosti, može se uočiti da se sa povećanjem težine aviona smanjuju manevarske sposobnosti. Pored toga, povećanje težine zahteva jače motore. Jači motori zahtevaju više goriva pa je novi problem skladištenje goriva. Dakle, u razvoju aviona se stalno rešavaju nastale protivrečnosti.

Ključno pitanje: Koje su protivrečnosti u posmatranoj aktivnosti?

Princip prevazilaženja (negacija negacije)

Promena kvaliteta i strukture čovekovih aktivnosti kao rešenje protivrečnosti znači ukidanje negativnog, prevaziđenog i uspostavljanje novog, pozitivnog i perspektivnog. Negacija je bitno svojstvo svakog kretanja i menjanja. U datoj pojavi ukida se samo ono što je negativno, dok se pozitivno još uvek progresivno zadržava.

Sva­ka no­vo­na­sta­la čo­ve­ko­va ak­tiv­nost, usled unu­tra­šnje bor­be su­prot­no­sti, u se­bi sa­dr­ži i sop­stve­nu ne­ga­ci­ju. Ta no­vo­na­sta­la ak­tiv­nost od­mah po­sta­je sta­ra u od­no­su na ak­tiv­nost ko­ja na­sta­je po­sle nje. Sto­ga je di­ja­lek­tič­ka ne­ga­ci­ja, u stva­ri, sa­mo­ne­ga­ci­ja. Ne­ga­ci­jom se ak­tiv­nost ne de­gra­di­ra, već se od­stra­nji­va­njem pre­va­zi­đe­nog stva­ra pro­stor za no­ve ak­tiv­no­sti, kva­li­tet­ni­je i per­spek­tiv­ni­je.

Pri­mer: Na pri­me­ru raz­vo­ja avi­o­na mo­že se uoči­ti šta to u su­šti­ni pred­sta­vlja. Na­i­me, pr­vi avi­o­ni ni­su ima­li sop­stve­ni po­gon već su le­te­li po­mo­ću si­le uz­go­na u slo­bod­nom pa­du. Ne­ga­ci­om ta­kvog vi­da po­go­na u avion je ugra­đen par­ni mo­tor. Ne­ga­ci­om te­škog par­nog mo­to­ra ugra­đen je ben­zin­ski mo­tor. Ne­ga­ci­om ben­zin­skog mo­to­ra ugra­đen je mla­zni mo­tor. Pri to­me ne­gi­ra­nje pret­hod­nih mo­de­la ni­je bi­lo pot­pu­no već su se usa­vr­ša­va­li po­je­di­ni de­lo­vi.

Ključ­no pi­ta­nje: Šta je to što tre­ba ne­gi­ra­ti u po­sma­tra­noj ak­tiv­no­sti?

Dejan Dimitrijević

E-mail: dejandimitrijevic2006@gmail.com

Skraćeni izvodi iz knjige «Život atoma nova saznanja i otkrića»

Dipl. inž. Jovo Pavlović

Po mom mišljenju naučnici u institutima bi trebalo da koriguju svoje sadašnje poglede u vezi strukture atoma a koje se zasniva na eksperimentalnim dokazima naučnika o elektromagnetnoj formi, ili fundamentalnom svojstvu materije. Nije bilo neophodno graditi preskupe akceleratore koji moraju ubrzati projektil česticu kako bi probili elektromagnetni plašt atoma, kako bi time poremetile strukturu bombardovang atoma, i tako dobili nove atomske i subatomske čestice.

Magnetni plašt oko atoma otkrio je Marej Gel-Man, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku u CERN-u 1983. godine i time potvrdio strukturu omotača atoma.

Dakle, oko atoma ne kruže samo elektroni, već sa njima kruže i magnetni plaštovi koji kao čelični štit, kao rotirajući oklopi štite atome od bombardovanja drugih čestica. U protivnom nebi mogle nastati stabilne čestice i materija, jer bi onda nastala neprekidna nuklearna reakcija.

Kao krajnji rezultat toga procesa opstale bi samo subatomske čestice kao nuklearni produkti.

OMOTAČ ATOMA

Marej Gel-Manov prikaz beta-raspada neutrona u proton.

Fizičar Marej Gel-Mana, dobitnika Nobelove nagrade za fiziku, eksperimentalno je u CERN-u 1983. g. dokazao postojanje neutrinskog omotača atoma na osnovu kvarkova i vikona.

Proces beta-raspada neutrona i formiranje omotača atoma vodonika

n→ p+e+Ve.

Marej Gel-Man je ovaj proces predstavio sa formulom d → u + W ‾, odnosno,

W → e‾ + Ve‾.

Na osnovu ova dva izraza proističe da je d-neutron, da je u-proton.

Tokamak (toroidalna komora s magnetiziranim zavojnicama) je stroj za proizvodnju toroidalnog magnetskog polja za razgraničenje plazme. To je jedan od najviše istraživanih kandidata za proizvodnju kontrolirane termonuklearne fuzijske energije. U novije se vrijeme uređaji ovakvog tipa nazivaju zajedničkim imenom fuzijski reaktori.

Tokamak se odlikuje azimutnom (rotacijskom) simetrijom i upotrebom plazme koja prenosi električnu struju za generiranje spiralne komponente magnetskog polja potrebne za stabilnu ravnotežu. To se može usporediti s drugim fuzionim reaktorom, stelarator, koji ima diskretnu rotacionu simetriju i u kojoj se magnetska polja proizvode od strane vanjskih navoja u kojima se stvara zanemariva električna struja koja teče kroz plazmu

Otkriće seizmologa Kolorado univerziteta

Oblast sjenke su otkrili seizmolozi pomoću prostiranja zemljotresnih talasa u zemljinoj utrobi .

Putem rekonstrukcije oblasti sjenke otkrivena je elektromagnetna forma u zemljinoj utrobi.

ZNAČAJ «OBLASTI SJENKE»

Seizmolozi su istraživali kako se prostiru dvije vrste zemljotresnih talasi sa namjerom da utvrde njihov domet na određenim tačkama zemljine kugle. Pomoću instrumenata dobili su dijagram koji je označio zonu u zemljinoj utrobi kroz koju nisu prošli s-talasi. Ovi talasi prolaze samo kroz tvrdu zemljinu utrobu. Oni nisu istraživali oblik toga dijela zemljine mase kroz koji nisu prošli s-talasi.

Obzirom da je magnetno polje okomito na električno polje, onda je putem rekonstrukcije oblasti zone sjenke u zemljinoj utrobi otkriveno da taj oblik ima prstenasti oblik koji je u tečnom i usijanom stanju.

Dakle, pomoću seizmografa dobiven je grafikon prostiranja zemljotresnih talasa koji su obilježili zonu oblasti sjenke, odnosno zonu tečne zemljine mase koja ne prolazi kroz zemljino središte, već samo jednim dijelom unutar zemljine mase. Obzirom da se unutar tečne i usijane mase ne može nalaziti tvrda masa, onda proizlazi da ta tečna i usijana zemljina masa mora imati oblik prstena, a ne oblik kugle. Oblik ove tečne mase u zemljinoj utrobi je određen na osnovu dva uslova:

Prvi uslov je uslovljen postojanju zemljinog magnetnog polja koje mora imati elektromagnetnu formu.

Drugi uslov je da unutar tečne mase ne može postojati tvrda masa, odnosno taj šuplji prostor koji se ne može usijati mora imati oblik prstena. To znači da se tu nalazi materija na koju ne utiče nikakva temperatura, a to je onda sigurno elastična magnetna masa koja prolazi kroz zemljinu osovinu, dijelom se zatvaraju oko tečne mase, a dijelom prolazi kroz zemlju i vazduh kojeg nazivam zemljino magnetne polove.

Dijagram koji pokazuje karakteristike superteških jezgara

Na osnovu navedenih nalaza, saznanja i otkrića, identifikovani su novi prirodni hemijski elementi u zemljinoj utrobi koji čine superteške elemente od protonskog broja Z 108 do118 i neutronskog broja N od 172 do 198.

Identifikacija je obavljena na osnovu rednog broja hemijskog elementa i pripadajuće grupe u periodnom sistemu hemijskih elemenata. Na osnovu toga određene su njihove hemijske osobine.

Atomske mase su određene na osnovu prelaza protona u neutrone iz podljuske d.

Tri nova hemijska elementa pripadaju osmoj grupi koja ima po tri elementa u grupi. Tu grupu čine poznati feromagnetni elementi i novi elementi br.108, 109 i 110 koji čine torus, odnosno magnetni plašt.

U torusu ova tri spomenuta magnetna elementa, nalazi se sedam sljedećih elemenata br. 111 do 117.

Ovi elementi su dobri elektroprovodnici. Oni su u tekućem i usijanom stanju i nosioci su elektriciteta koji kruži u jednoj prstenastoj zavojnici koja proizvodi oko sebe magnetno polje, i tako čini elektromagnetnu formu u zemljinoj utrobi.

Na kraju je element br.118 koji pripada plemenitim gasovima. Ovaj element formira geomagnetne silnice.

Ovo su skraćeni izvodi iz autorove knjige «Život atoma nova saznanja i otkrića».

>

Po prvi put u svjetskoj literaturi u jednoj knjizi su opisane sve piramide svijeta. Dvije stotine pedeset misterioznih kineskih piramida, novootkrivene piramide na Mauricijusu i Kanarima, stotine piramida u šumama Hondurasa, Guatemale i Meksika, kolosalne piramidalne strukture u Boliviji i Peruu, opisuje autor nakon svojih putovanja i istraživanja.

Knjiga dr. Semira Osmanagića (www.semirosmanagic.com) “Piramide s pet kontinenata zauvijek mijenjaju sliku prošlosti… a time i budućnosti” predstavlja prvi kompletan udžbenik o piramidama u svijetu. Ruše se postojeće zablude o piramidama, njihovoj rasprostranjenosti i svrsi.  Autor argumentirano dokazuje da većinu od 138 piramida u Egiptu nisu gradili faraoni niti su bile grobnice.

Nepoznate piramide na tlu Sicilije i Sardinije, Kambodže i Južne Koreje, Tahitija I Grčke, kao i brojne piramide Nubije i američkog Ohaja upotpunjuju sliku o svijetu drevne prošlosti u kojem je postojao opšteprihvaćeni koncept piramida i njihove astronomske orijentacije.

U svojoj recenziji publicist Slobodan Stajić ističe:

“Kao jedan od najboljih ovovremenih poznavalaca piramida u svijetu autor nas vodi kroz lelujave odaje bezvremenosti, tokom koje upoznajemo ne samo vječne egipatske piramide već i one koje su izronile u bajkovitim dekorima Južne i Centralne Amerike, Kanarskih otoka, Mauricijusa, Sudana, Sicilije, Sardinije, Rima, Grčke, Mezopotamije, Indije, Kambodže, Indonezije, Koreje, Kine,  pa sve do dalkeog Pacifika, da bi nas na kraju doveo i do Bosanske doline piramida, u čijem arkadijskom okruženju upravo sada predstavljamo knjigu, u čemu vidim i divnu simboliku.

Sve te piramidalne građevine koje pominju, od magije piramida civilizacije Maja do onih kineskih, nedaleko od drevnog grada Siana, kao da je vajala neka božanska ruka i potom spustila u ovozemaljski ambijent, ostavljajući nas zadivljene pred zagonetnim vrtlogom brojinih drevnih civilizacija, uz istovremeno traženje novih odgovora i hiljadama godina poslije njihovog nastanka…Jer, kako navodi autor, „naša daleka prošlost je (često)drugačija od one kako nas uče i kakvu nam dogmatski nameću”.

Povijest naprednih ljudskih društava mnogo je duža nego što je zvanično prihvaćeno. Stoga, bar sada, imamo šansu da „naučimo više o našim superiornim precima koji su živjeli u balansu i harmoniji sa prirodom”.

Kupovina knjige:

• Direktno u Fondaciji (Zmaja od Bosne 4/X, hotel Holiday Inn, Sarajevo) za 15 KM
• Na prodajnim punktovima Fondacije u Visokom: 15 KM
• U knjižarama u Sarajevu i Zenici: 20 KM
• Narudžba za sve gradove u BiH (uključena poštarina, plaćanje pouzećem ili na žiro račun Fondacije 1610000052240040 kod Raiffeisen Bank d.d.): 20 KM
• Naruždba za sve zemlje svijeta (uključena poštarina, plaćanje Western Union): 15 eura ili US $ 20
  Primalac: Fondacija “Arheološki park: Bosanska piramida Sunca”
  Adresa: Zmaja od Bosne 4/X, Sarajevo, Bosnia and Herzegovina
  Kontrolni broj poslati na e-mail info@piramidasunca.ba

Da bi cara koji je bankrotirao, snabdeli finansijskim sredstvima, Mefisto daje na štampanje papirni novac.. Štampanje papirnog novca ima izvestan magijski karakter. Umesto da pretvara olovo u zlato, moderna privreda pretvara papir u novac

Prevela i priredila Branka Mraz

Hans Kristof Binsvanger, 80- godišnji ekonomski stručnjak, u svojoj knjizi Novac i magija analizira modernu ekonomiju i to na osnovama Geteovog Fausta. Kao temelj za svoju tragediju Gete je uzeo legendu o alhemičaru Faustu iz 16. veka koji je prodao đavolu dušu u zamenu za moć i užitak.

Gete, veliki dalekovidi duh, prepoznao je pred kakvim zahtevima i opasnostima stoji ekonomija u razvitku. Preko deset godina Gete je bio na Vajmarskom dvoru privredni i finansijski ministar, tako da se sa ekonomskim pitanjima intenzivno bavio.

Faust je čovek koji teži za srećom i ispunjenjem. On nije mogao dostići to što mu je Mefisto obećao u zamenu za dušu, ni u ljubavi prema Greti tako povezanoj sa zadovoljstvom i požudom a ni u svojim putovanjima kroz mistični svet duhova. Na kraju svog života, Faust je dobio od cara pravo da zadobije komad zemlje od mora kopanjem kanala. Pretvaranje u ekonomski korisno zemljište dešava se na račun dvoje starih parova čije su kućice i bašte bezobzirno žrtvovane projektu zadobijanja zemljišta a koji su „od straha pali obezdušeni“.

U trenutku kada Faust misli da je postigao svoj najviši cilj, on oslepi. Čuje kopanje radnika i misli da oni zadobijaju novu zemlju, ali u stvarnosti kopaju samo grob.

Da uprkos svemu Mefisto nije zadržao Faustovu dušu, pokazuje Geteovu optimističku sliku čoveka. On je na zlo gledao kao na dinamički deo one snage koja postiže dobro. Kada je Faust pitao Mefista pri prvom susretu ko je on, ovaj je odgovorio: ..„Deo sam one sile koja uvek hoće zlo, a uvek dobro postiže“…“ Ja sam onaj deo, od dela koji na početku beše sve, deo sam tame koja rađa svetlo.“ Faustova duša na kraju biva spašena od viših sila, kako je Gete objasnio “Onog, ko se zaista trudi, možemo izbaviti.“

Binsvangerovo posmatranje tragedije je fascinantno. Bavi se među ostalim i sa scenom u carskoj palati iz Fausta II 1. čin, u kome se radi o zadobijanju novca. Da bi cara koji je bankrotirao, snabdeli finansijskim sredstvima, đavo tj. Mefisto daje na štampanje papirni novac sa carevim potpisom. Zalog su rudna blaga koja se još nalaze neiskopana u zemljištu carstva. Tako postaje nešto što nema svoju realnu vrednost-papir, sredstvo plaćanja, eko­nom­ski sti­mu­lans.

U vre­me­ni­ma kre­dit­nih kri­za je Ge­te­o­vo re­mek de­lo ključ­ni tekst

Bi­nsvan­ger to ova­ko tu­ma­či: „Mo­der­na pri­vre­da, u ko­joj cen­tral­nu ulo­gu igra pra­vlje­nje pa­pir­nog nov­ca, je na­sta­vak al­he­mi­je ali sa dru­gim sred­stvi­ma“.

Nje­go­va knji­ga po­či­nje tvrdnjom da je pre sve­ga Fa­ust II „ ne­ve­ro­vat­no ak­tu­e­lan“. Po­čet­kom 19. veka Ge­te je vi­deo una­pred ono u šta smo svi sa­da ube­đe­ni: da je pri­vred­ni rast od po­seb­ne va­žno­sti za spo­lja­šnji raz­vi­tak čo­ve­čan­stva. „Po­seb­no u vre­me­ni­ma kre­dit­nih kri­za je Ge­te­o­vo re­mek de­lo ključ­ni tekst“ ob­ja­šnja­va Binsvanger.

Pre­ma le­gen­di Fa­ust je bio al­he­mi­čar. Štampanje papirnog novca ima izvestan magijski karakter. Ekonomisti žele sa što manje troškova da postignu što veću dobit, kao i alhemisti sa malo sredstava zlato i večiti život. Binsvinger kaže na to: „Obeležje magije je da se postiže nešto lako, bez truda i to brzo i neograničeno. Pomislite na mađioničara koji jednim pokretom ruke izvlači iz rukava čitav niz maramica. Umesto da pretvara olovo u zlato, moderna privreda pretvara papir u novac. To stvaranje papirnog novca u modernoj privredi, prevazilazi prirodne granice stvaranja vrednosti.“

Mefisto je Fausta doveo na ideju da nagovori cara da štampa novac sa svojim potpisom. Mefisto kao „ deo one sile koja stalno zlo želi“ očekuje da će se puštanjem novca u opticaj postići veća potrošnja zatim inflacija i haos. Međutim Faust koristi novac u zadobijanju zemljišta između ostalog i tako podstiče ekonomiju. Na taj način izneverio je Mefistova očekivanja „koji stalno zlo želi„ i ponovo u izvesnom smislu, „postiže dobro.“ Novostvoreni novac je investiran u stvaranje vrednosti. To je alternativa za inflaciju. Faustov san prividno može biti trajan.

Danas banke poseduju licencu da rade sa žiralnim novcem

U Faustu car predaje privilegiju bankama da izdaju novčanice i tako prave novac. I to je još uvek tako. Danas banke poseduju licencu da rade sa žiralnim novcem. Država ih podržava tako što sav fiktivni novac pretvara u zakonsko sredstvo plaćanja.

Geteov Faust kaže „Gospodarstvo zadobijam, imovinu“. Žiralni novac može postati imovina, realnost.

Sa druge strane Gete uvodi u komad tri divlja stvora, Raufebold, Habebald i Haltefest što je na nemačkom jeziku jasno da se radi o sirovom nasilju, pohlepi i tvrdičluku.

Čovek je sebe proglasio gospodarem sve tvorevine. U to vladanje prirodom spada takođe i vladanje prirodnim silama. Faust je snevao o tome da snagu plime i oseke koristi kao večite, neograničene i beskrajne izvore energije. Jer samo, mislio je, onaj ko prirodne sile potčini može stvarati „vrednosti“ a da ne ulaže rad, taj može večito živeti na ovom svetu.

Binsvanger vidi Fausta kao prototip modernog čoveka koji nema „ispunjen trenutak“. U svojoj početnoj opkladi sa Mefistom Faust je uključio vreme. On će „svoje vreme“ rado dati ako u nekom uzvišenom trenutku bude mogao reći „ Zastani! Tako je lepo.“ Bio je ubeđen da mu Mefisto ne može ništa ponuditi da bi ovo ikad izgovorio. Kada je ipak izgledalo da bi to moglo biti, jer je Faust u oduševljenju da je ovladao silama prirode izrekao „predosećaj tako velike sreće, uživam sada u ovom uzvišenom trenutku“, otkucao je njegov čas i pao je mrtav.

Vladanje prirodom vodi do uništenja okoline. To je druga strana medalje. Gete to u Faustu pokazuje kroz proterivanje staraca iz idiličnog života na obali. Taj život na obali može se posmatrati kao simbol za zadržavanje na granici umerenosti.

U alhemiji Kamen mudrosti je sredstvo za pretvaranje olova u zlato. U Faustu kapital ima ulogu kamena, stvara sve više „mrtvog“ novca. U izvesnom smislu se ovde radi o dinamičnom aspektu kapitalističkog sistema a time i naše prirode. Naša ekonomija, kao i naša priroda nema svoj krajnji cilj. Nikad nećemo završiti, nikad nećemo dokučiti sreću jer leži zarobljena u trci ka neprekidnom napredovanju. Tehnološki napredak i neograničena potrošnja za to potrebnih sirovina su pretnja čoveku i nose u sebi sopstveni kraj. Mi smo kao Faust koji je na kraju uvideo da je pregazio leševe da bi ostvario svoj ekonomski projekat: večnu sreću na ovom svetu.

Tako i investicioni bankari vide sebe kao gospodare Univerzuma, međutim tu ulogu oni ne mogu da ispune i to onda vodi u finansijsku krizu, mefistovski haos.

Kao i čarobnjakov šegrt, u jednom drugom Geteovom delu, prizvali su sile kojima ne mogu da ovladaju.

Postizanje neprestanog ekonomskog rasta je kao i u Faustu, crvena nit ljudske tragedije.

Odgovor i rešenje Binsvanger je dao u sledećoj knjizi Napred ka umerenosti.

Autor: Triva Petrović

Izdavač: Autor

Strana: 150 + DVD

“Prikazujući Crnu rupu šematski, na beskrajno dugom putu prema singularitetu, prosto su se nametnule tri tačke, tri stanja koja suštinski menjaju materiju”, piše autor. “To su HORIZONT DOGAĐAJA, prostor sabijen u STABILNI PRSTEN i sam SINGULARITET. Ovo treće je kraj svih razumnih analiza, ali je izazov za radoznale, jer put jeste beskrajno dugačak, ali šta posle? Odgovor da nema dalje, nije odgovor i zato – sve pretpostavke, ideje i mašta imaju pravo opstanka, jer samo onaj ko traži, može naći odgovor. Knjiga, koja se bavi upravo ovim pitanjima već samim naslovom nudi neko rešenje.” Navedene tačke, kao samostalne celine, poslužiće autoru kao realna osnova za pokušaj izgradnje nove teorije nastanka i razvoja univerzuma, života i razuma. Ovaj pokušaj otvara mnoga složena pitanja, a odgovori koji se daju predstavljaju, u najmanju ruku, veoma originalan pristup. Priloženi DVD zapis sa mnoštvom grafičkih prikaza, animacija i tumačenjima autora, olakšava čitaocu da lakše razume ovo složeno štivo.Na kraju knjige, autor posebno napominje: “Ideje i objašnjenja u knjizi nemaju naučno utemeljenje, međutim, imajući u vidu da su opisani objekti van svega što je poznato, ne možemo potpuno isključiti mogućnost postojanja takvih struktura.”

E-mail autora: va3@eunet.rs

A.M.

Istorija opasnih ideja

Autor: Čarls Sife

Izdavač: Stylos, Beograd

Strana: 232

Knjiga je napisana jednostavnim i jasnim jezikom i sa entuzijazmom praktično

nepoznatim među onima koji se usuđuju da objašnjavaju matematiku. Naučnici starog

Vavilona su izmislili nulu, stari Grci su je zabranili, Hindu tradicija ju je obožavala, a

crkva je nulu koristila u borbi protiv jeretika. U prošlosti je moć nule proglašavana demonskom da bi od vremena prosvetiteljstva postala najznačajnije oruđe matematike.

Knjiga Čarlsa Sifea prati ovaj broj kojeg nema od njegovog rođenja kao istočnjačkog

filozofskog koncepta do nule kao mehanizma za rešenje misterije crnih rupa!

Elegantna, duhovita i prosvetljujuća, knjiga Nula je privlačan i zadivljujući ogled

o najčudnijem od svih brojeva u univerzumu i o jednom od najvećih paradoksa ljudske misli.

Autor: Leonard Mlodinov

Izdavač: Laguna, Beograd

Strana: 264

Razvoj fizike neprekidno potvrđuje da je geometrija moćan konceptualni okvir kojim se opisuje i shvata kosmos. U knjizi Euklidov prozor Leonard Mlodinov priča uzbudljivu priču o geometriji od antičkih dana do savremene teorije struna koja nas ostavlja bez daha. Verovatno nema boljeg načina da se pripremimo za naučne proboje koje donosi budućnost nego da ovladamo jezikom geometrije. Svakome ko pročita Euklidov prozor to će biti lako i prijatno.

Hanlon vodi čitaoca na očaravajuće putovanje kroz istoriju geometrije, od drevnih vremena do najnovijih nastojanja da se postavi teorija struna. Knjiga je napisana razložno i duhovito.

Koliko ste puta bili u prilici da držite u rukama knjigu o matematici koju ne možete da ostavite? Verovatno nikada ili vrlo retko. Ovo jeste jedna takva knjiga. Uzbudljiva poput trilera, duhovita poput komedije, ljupka poput ljubavne priče – Hanlonova knjiga obrazac je kako treba pisati o nauci.

Euklidov prozor veoma je, istovremeno, dobar uvod u geometriju, od Euklida do Ajnštajna.

A.M.

Autor: Stiven Hoking

Izdavač: Alnari

Strana: 224, 16 kolornih strana

Ova knjga je na samom razmeđu interesovanja. Ona istovremeno sjedinjuje dečju fascinaciju svetom sa genijalnim intelektom. Svetski bestseler Stivena Hokinga, Kratka povest vremena, predstavljao je prekretnicu u pisanju o nauci - delom zbog autorovog zanimljivog načina pisanja, a delom zbog privlačnih tema kojima se pozabavio: prirode prostora i vremena, uloge Boga u stvaranju, istorije i budućnosti univerzuma.

Istina je da su čitaoci godinama nakon objavljivanja knjige neprestano obasipali profesora Hokinga pitanjima u vezi sa velikim poteškoćama koje su imali u razumevanju pojedinih, izuzetno važnih delova knjige.

Tu se krije poreklo i razlog nastanka Kraće povesti vremena: u autorovoj želji da njen sadržaj učini razumljivijim čitaocima - kao i da održi korak sa najnovijim naučnim otkrićima i razvojem pojedinih teorija.

Iako je ova knjiga u nekim delovima bukvalno „kraća”, ona suštinski širi ionako beskrajnu temu originala. Kraća povest vremena daje bogat prikaz prodora u najnovije tajne vremena i prostora, na način razumljiv

i ljudima bez naučnog obrazovanja. Trideset sedam ilustracija u punom koloru obogaćuje poruku teksta i čini. Kraću povest vremena izdanjem koje bitno doprinosi naučno-popularnoj literaturi.

A.M.