Kroz prostor i vreme

Ponovni proračun Maja kalendara -  priredila Branka Mraz
2012 - Nada u krizi -    priredila Branka Mraz
SUDAR PLANETA U KOSMOSU  Dinosauruse istrebio „nebeski malj” - Prof. Dr Stevo Šegan
Vodena oaza na Antarktiku -   Piše: Ljubisav Panić
DREVNO KINESKO NEBO -   Piše: Nataša Kostić
BELE RUPE OKO ZEMLJE -   Piše: Aleksandar Milinković
RADOZNALI UM -    Aleksandar Milinković
PULSARI ČUDESNE NEBSKE ČIGRE -  Prof. dr Vladimir Ajdačić
PREISTORIJSKI  NUKLEARNI REAKTORI  Prof. dr Vladimir Ajdačić
BEKSTVO U DRUGI ŽIVOT -   Piše: Mićo Tatalović
NJUTN  JABUKA I MESEC -   Prof. dr Vladimir Ajdačić
NEVIDLJIVI ČOVEK-PAUK -  Piše: Stefan Vukašin
G E N S K A   ENERGETIKA -   Piše: Dr. Bajić Vladan
NESPOZNATA LJUDSKA TEGOBA - NEDOSTATAK GVOŽĐA priredila Branka Mraz
NJEGOŠEV KOD -    Piše: prof. dr Miloje M. Rakočević
SENZACIONALNA FOTOGRAFIJA MOLEKULA
Digitalizacija mirisa -    Piše: Mićo Tatalović
SLIČNOSTI  RELJEFA RTNJA SA PROPORCIJAMA KEOPSOVE PIRAMIDE
DOGAĐAJI I ISTRAŽIVANJA
NEBESKI VRTOVI
Moja (vaša) uloga u spasavanju planete -  Piše Tamara Tursijan
DRŽAVA KOČI KILOVATE - Intervju vodila: Tamara Tursijan
Tajna Teslinih kalemova -    Piše: Dipl. inž. Goran Marjanović
DOGAĐAJI I ISTRAŽIVANJA  Otkriće veće od točka - Sistem klatno poluga
NOVE KNJIGE
OZDRAVLJUJUĆE FREKVENCIJE -  Piše Branka Mraz
acuSun Elektronski uređaj za ELEKTRO -  AURIKULO -AKUPUNKTURU

Zamislite da ste dobili zadatak da fotografišete jedan jedini molekul.

Imate fotoaparat, a tu je i molekul za slikanje. Ali on nikako da se smiri i nasmeši u svojoj stolici… I, razume se, ne bi ništa od slikanja.

Tako bi to bilo kod običnog fotografa. Međutim, za čudesne fotografije zaduženi su vrhunski naučnici koji raspolažu izuzetnim znanjima i savršenom tehnikom.

Sve se to steklo u IBM-ovoj laboratoriji u Cirihu, u Švajcarskoj, te je tu dobijena fotografija jednog jedinog molekula pentacena i evo je pred vama!

Kao što možete da vidite, taj se ugljovodonik C₂₄ H₁₄ sastoji iz pet prstenova „postrojenih“ u liniju i međusobno spojenih u istoj ravni.

Osetljivost ove metode „snimanja molekula“ je tako velika da se mogu uočiti i hemijske veze svih 14 vodonikovih atoma raspoređenih po periferiji molekula pentacena.

Čovek ovim po prvi put u istoriji nauke može svojim očima da posmatra detalje strukture jednog složenog molekula koga je do sada predstavljao sledećim crtežom:

Da bi se ovo postiglo, trebalo je razviti izvanrednu mernu opremu. Samo merenje polja sila atoma koji sačinjavaju dati molekul moralo je da se izvodi u aparaturi u kojoj su vladali visoki vakuum i vrlo niska temperatura. Snimanje, tj. „skeniranje“ jednog molekula, je trajalo satima pod voćstvom kompjutera, pomoću koga je i dobijena konačna slika.

Naučnici IBM-ove laboratorije u Cirihu, koji su do savršenstva razvili metodu mikroskopije skeniranjem polja atomskih sila (AFM – Atomic Force Microscopy) veruju da će njihov rad objavljen 28. avgusta 2009 u časopisu „Science“ dovesti do novih pregnuća i saznanja od značaja za razvoj „molekularne elektronike“ i smišljenog izbora hemijskih jedinjenja za primenu u medicini i u drugim oblastima.

Prof. dr Vladimir Ajdačić

Sunce je naša sudbina

Reči dr. Broersa:

„Dolazeći događaji, oslobodiće nas iluzije da smo nemoćna bića. Mi sami držimo u svojoj ruci moć da našu prirodnu božanstvenost prepoznamo i prihvatimo.

Naći ćemo se 2012. u savršeno devičanskoj oblasti – i moći ćemo, po prvi put sasvim slobodno, na svim stupnjevima postaviti svoju budućnost.

Ukoliko taj novostečeni autoritet budemo koristili u prirodnom kontekstu i uspostavili harmoniju, nećemo više testerisati granu na kojoj sedimo.“

„Svako zna kakvu živost uzrokuje Sunce. Poznajemo promenu godišnjih doba. Znamo da je zimska depresija u vezi sa nedostatkom svetla. Osim tih godišnjih postoje i drugi prirodni ciklusi pri kojima Sunce prolazi različite aktivnosti .

Kroz emitovanje naelektrisanih čestica, elekrtona i protona – Sunčevo zračenje utiče na magnetno polje Zemlje. Poznato je da time vrši upliv na biološke sisteme.

Postoje nesumljive veze izmedju intenziteta i kolebanja Zemljinog magnetnog polja i raspoloženja i nivoa svesnosti čoveka. Studije pokazuju jasnu povezanost izmedju izvesnih magnetskih nepravilnosti i stope prijema u psihijatrijske klinike, saobraćajnih udesa, pokušaja samoubistva. Naučnicima iz NASE, kao prof. Francu Helbergu je uspelo da dokaže direktne veze između nastupa srčanih udara sa magnetnim promenama koje je uzrokovalo Sunce. Može se reći da znatan deo civilizacijskih bolesti proizilazi od neujednačenosti magnetnog polja.

Ali postoje i pozitivni primeri. Svaka promena magnetnog polja dokazano vodi do genijalne inspiracije, nadahnuća. Vremenske tačke stvaranja velikih simfonija, pesničkih dela kao i izuzetnih pronalazaka očigledno stoje u povezanosti sa njima.

Kako na nas utiče magnetno polje?

Šesdesetih godina NASA je zadala Maks-Plank institutu za psihologiju ponašanja u Andeksu (u Nemačkoj) specijalni nalog. Trebalo je istražiti kako bi se ljudi ponašali ako bi bili odsečeni od prirodnog elektromagnetskog i magnetskog polja. Više godina su izvođeni nizovi istraživanja:

Zdravi ispitanici bili su u jednom bunkeru isključeni od delovanja prorodnog zemljinog magnetnog polja i zemljinih rezonantnih frekvencija. Sve osobe su provele u tom bunkeru vreme po sopstvenom izboru. Mogli su izabrati ritam spavanja, poneti lektiru za čitanje, sve sem jednog: nisu smeli imati kontakt sa spoljnim svetom i bila im je uskraćena svaka mogućnost procene ili merenja vremena. Desilo se nešto uzbudljivo: odmah nakon napuštanja bunkera bili su pitani koliko su vremena u bunkeru proveli. Pojedini ispitanici bili su ubeđeni da su svega nekoliko dana bili u tom staništu. Stvarno provedeno vreme bilo je daleko duže. Primera radi, jedan od njih je objasnio svoje napuštanje eksperimenta time da mora da ode na sutrašnje venčanje svoga brata. Bio je ubeđen da je proveo najviše tri dana u bunkeru. U stvarnosti je bio tamo devet dana.

Vreme se poništava

Ritam spavanja se promenio. Videlo se jasno kako se ženama remeti menstrualni ciklus, kako se telesna temperatura menja i kako ispitanici su pokazuju povećan stres.

To znači: Sve u nama sledi jedan od spolja zadani takt, koji sinnhrinizuje naše telesne vibracije.

Naše telo reguliše brojne sopstvene ritmove kao srce, mozak, oči, ćelije. Ovi telesni ritmovi deluju kroz prirodna polja, onako podešeni kako ih je zemlja za nas priredila. Naštimovani su kao što su neki stanični satovi podešeni prema centralnom satu. Izostanu li ta prirodna polja ili se promene, reagujemo nekom vrstom desinhronizacije.

Rezultati eksperimenta predani su tadašnjem Svemirskom istraživanju NASE, ulili su se u oblasti primene za astronaute, koji su po prirodi stvari otrgnuti od prirodnog polja Zemlje. Ovi rezultati su bili i objavljeni.

Fenomeni koji utiči na celokupno čovečanstvo

Šta je recimo sa padom Berlinskog zida 1989? Autori Adrijan Gilbert i Moris Koterel dokazali su povezanosti između uspona i pada svetskih carstava i odgovarajućih Sunčevih ciklusa, počevši od Vavilonskog pa do Rimskog carstva sve do epohe kulture Maja.

Sećam se dobro rada jednog kolege iz Postdama, koji je imao rukovodeću poziciju na merenjima „varijacija zemljinog magnetizma“. U toj studiji poređeni su kompleksni merni podatci Zemljinog magnetnog polja sa događajima. Koliko god neverovatno zvučali rezultati, njegova posmatranja su jasno pokazivala da su se mogle prepoznati fundamentalne promene, sve do gašenja Sovjetskog Saveza.

Ono što je započeto sa Glasnoću i Perestrojkom i doživelo ozbiljan kraj sa padom Berlinskog zida, on je mogao direktno porediti sa upisanim vrednostima varijacija zemljinog magnetizma.

Astrofizika poznaje Sunčeve cikluse i može predvideti buduće Sunčeve aktivnosti

Postoje brojni ciklusi koji nastupaju sa različitom učestalošću. Uporedimo li ih sa nama poznatim fizičkim dejstvima rezultiraće jednim instumentom predviđanja od visokog značaja.

Prema svim gledištima očekuje nas do 2012.-kada je naš trenutni Sunčev ciklus na maksimumu-jedna izrazito velika aktivnost Sunca.

Moramo prihvatiti činjenicu da smo pod uticajem spoljašnjinih polja. Kada shvatimo da naše telo samo elektromagnetski održava svoje funkcije i spoznamo da prirodno data spoljna polja upravljaju našim životnim funkcijama, osetićemo poniznost pred „velikim planom života“. Ova vrsta samopredaje nije nikakav fatalizam.

Narod srednje Amerike, Maja, ostavio nam je podatke da će ta „zadnja epoha vremena“ biti usmeravana „kosmičkim planom“.

Takozvani „Sinhronizacioni zrak“ će proizaći iz centa našeg Mlečnog puta- da preusmeri našu Zemlju a s tim i nas ljude. Maje su bili u stanju, da zahvaljujući svom izuzetno visoko razvijenom astronomskom znanju, vremenski odrede mnoge velike događaje. Njihovi u Tzolkinu, Maja-kalendaru ovekovečeni proračuni označavaju 2012. godinu kao poslednji, fundamentalni proces promene. Maje to opisuju kao „Uspon u petu dimenziju“.

Pogledajmo naš, današnji svetski položaj u njegovom kriznom toku koji upućuje na veliko finale, tako se mogu obistiniti njihova predviđanja.

Neće na nas uticati samo magnetno polje Zemlje i elektromagnetsko zračenje Sunca, već još jedna dalja podešena veličina. Ta zračenja su tek od pre 15 godina merljiva. NASA izveštava o senzacionalnim dešavanjima, koja deluju skoro identnično sa tvrdnjama Maja.

Sinhronizacioni zrak, o kome su Maje govorile, potvrdili su i astrofizičari. Oni tvrde, da iz centra naše Galaksije jedan -dosad držan za nemoguć- energetski zrak „kao reflektor iz najdubljih krugova Svemira“ zrači usmeren direktno na našu Zemlju. U toku zadnjih godina su se ta zračenja za više stotina puta povisila.

Nakon trideset godina, kaže Broers, koliko se krećem u toj tematskoj oblasti, mogu reći:

Približava nam se , upravo, jedan nezamislivi preokret, kojim će pre svega naša svesnost biti pogođena.

Vremenski putnici – Maje i kvantna fizika

Nauka tu stoji pred velikom zagonetkom. Ponovo se uključuje u igru kalendar Maja. On kaže relativno konkretno, šta će se kratko pre „Kraja vremena“ zbiti, naime relativno puno haosa na našoj planeti. Kao što je napomenuto kroz taj Sinhronizacioni zrak se sprovodi novo raspoređivanje Univerzuma.

Postavlja se pitanje o poreklu kalendara Maja. Da li su oni hiljdama godina ranije bili tako dobri astronomi, da su ga sami mogli izraditi ili im je možda neka vanzemaljska inteligencija predala kalendar u ruke- kako neki naučnici slute?

Jedno stoji, da su Maje sebe same uvek opisivali kao Vremenske putnike. Vreme, onako kako ga mi znamo je samo jedna dimenzija unutar dvanestdimenzionalne slike sveta.

Danas, preko kvantne fizike, poznajemo da takođe našem vremenskom pravci postoji i jedan u suprotnom smeru. Naše ćelije su u stanju da u tekućem vremenu prizovu informaciju. Sada se radi o tome da se to prenese na makrokosmički plan. Nisu li Maje mogli biti Vremenski putnici u stanju da pomoću mnogih stanja svesti sagledavaju različite vremenske nivoe? Ta teorija postoji, koliko god izgledala neverovatno.

Arheologija je taj kalendar uzimala samo zdravo za gotovo. Opisivan je samo čisto fenomenološki. Ali to je nešto tako frapantno da nauka do danas stoji pred zagonetkom. Maje naprotiv, su bili sigurni da ćemo to doživeti do 2012. Sve se već, prema njihovim predanjima, kvazi desilo. Ako bi to bilo tako, mogla bi se mnoga predskazanja Maja sa svim njihovim pogodcima objasniti.

Koliko god da su neki vidovnjaci dobri, nikom nije uspelo da vidi posle 2012. Time mislim na prave vidovnjake. U Rusiji prakticiraju takozvani ekstrasenzitivi koji upražnjavaju gledanje u budućnost. Osvedočio sam se da niko nije mogao preći kroz barijeru 2012. Prema njima naći ćemo se 2012. u savršeno devičanskoj oblasti – i moći ćemo, po prvi put sasvim slobodno, na svim stupnjevima postaviti svoju budućnost.

Kako će se ispoljiti preokret 2012?

Sigurno da nećemo dobiti velike glave ili drugu građu tela. Po mojim razmišljanjima zbiće se jedan skok u svesti, kao od čoveka ka nadčoveku.

Skok nikako ne protivreči teoriji evolucije. Evolucija sledi kosmički plan, ne odvija se ravnim tokom već „u skokovima“. Ukoliko vrednosti narastanja iskustva budu dovoljne, nastaće nova, bolja vrsta čoveka.

Evolucija se odvija u skokovima

Profesor Peter Rusel koji je studirao fiziku na Kembridžu kod Stivena Houkinsa kaže na to: „Život uvek korača od jednostavnih ka složenijim formama. Strukture su diferenciranije, pojedinosti su sve više međusobno poveznije i organizovanije. Trenutno najviše dostignuće ovog ubrzanog razvitka je čovek i ljudska civilizacija“.

Rasel je proračunao da „Osam milijardi redova“iznose jednu takvu vrednost narastanja. Na primer, potrebno je oko osam milijardi neurona da stvore svesnost. Nadolazeći skok svesnosti na Zemlji stoji u tesnoj vezi sa kritičnom masom broja ljudi a na osam milijardi naći ćemo se uskoro. Koliko god bila fantastična ta teorija, mnogi naučnici je uzimaju za ozbiljno.

Taj proces ćemo primetiti tako, patetično rečeno, što ćemo se setiti svoga kosmičkog nasleđa. Biće nam data mogućnost da se oslobodimo naših zakorelih modela, da se dalje razvijamo, da se oprostimo od starog načina delanja koje uništava našu Zemlju i naše društvo, naime od pohlepe gonjene egoizmom.

Nešto se takvo pojavljuje da se mogu izraziti: Bog će položiti ruku. Kao da preduzima malu korekciju.

Šta će se zbivati u našim glavama?

Takozvani alfa talasi su prag između podsvesti i dnevne svesti. Prekoračujemo ga prilično brzo dok zaspivamo ili kad se budimo. Kosmičkim događajem postići će se da ćemo se zateći u tom stanju svesti i u njemu biti zadržani, tako da ćemo u budnom stanju videti stvari koje su pohranjene u nesvesnom. Prepoznaćemo naše traume, naš prljav veš u podrumu. Gde sam više uzeo nego dao. Gde više dao nego primio. Istovremeno ćemo uvideti šta ima da se popravi.

Kroz dugogodišnja naučna istraživanja smem da tvrdim, da će sa ovim, samo mnogostruko nastupajućim frekvencijama biti izvedeno isceljenje.

Mom timu saradnika i meni je pre mnogo godina uspelo da kliničkim ispitivanjima, pacijente na koje nisu uticale terapije, kroz tačno definisana magnetska polja prebacimo u stanje, gde je spoznajom uzroka bolesti mogao biti izvoden proces izlečenja. Očigledno su obolele ćelije učile da ponovo međusobno komuniciraju, da se socijalizovano ophode. Mikroskopski snimci pokazuju, da bolesne ćelije ponovo započinju da se povezuju sa zdravim. Bile su resocijalizovane. Ta polja su vrlo slična aktuelnom zemljinom polju i tome kako ono na nas upravo deluje. Nastupanje bolesti povezano je sa odstupanjem od nekog prirodnog puta. Iz te perspektive smo mi deca Božja, koja do sada nisu poznavala svoje nasleđe.

Zvuči dramatično, ali u tom trenutku prepoznaćemo našu egzistenciju kao božansku i moći ćemo je je prihvatiti. Tu spoznajem da sam i ja aspekt jedne velike kosmičke celine, i automatski se ponašam etično i socijalizovano.

Bolest pojedinca se može uporediti sa bolešću čovečanstva.

Svaka ćelija raka se ponaša asocijalno. Uzima više nego što daje ali zaboravlja da tako ne može preživeti. Izvlači svom domaćinu mnoge životne osnove a time i sebi samoj. Iskonsko postojanje po meri prirode bazirano je na socijalizovanom ophođenju. Tek kada se ćelije raka podsete na svoje vrline, moći će preživeti.

Trenutni kosmički događaji i time rezultirajući skok svesti dovešće nas u novu situaciju.

Kraj izrabljivanju, ratovima, uništavanju prirode.

Za mene je to čin „milosti Božje“. Siguran sam da će se dve stvari desiti koje se tiču našeg srca i našeg razuma. Postići će se proširenje svesti otvaranjem srca.

Fridrih Šiler je još rekao: „Od Aristotela na ovamo očigledno nismo ništa novo naučili. Od Aristotela znamo šta je demokratija. Umemo da razumemo društveni sklop. Ali smo još ostali varvari. Promeniće se tek onda nešto, kada srcem počnemo razumevati“.

Po mom mišljenju smo upravo u toj fazi. Tom unutrašnjom spoznajom biće upravljano naše delanje. Opremiće nas sa tolikim stepenom slobode i od nas načiniti slobodne ljude. Ukoliko taj novi autoritet budemo koristili u prirodnom kontekstu i uspostavili harmoniju, nećemo više testerisati granu na kojoj sedimo.

Svi smo jedno

Nedavno sam diskutovao sa izvesnim hrišćanskm vernicima. Čak i u njihovim tvrdokornim karakterima odgajenim u strogom teološkom kontekstu, ne samo da smo sa ovim predstavama mogli započeti razgovor, već su i tekle suze od ganutosti. I to da su ti ljudi pominjali Apokalipsu iz Otkrovenja i druge biblijske atribute.

Još iz detinjstva sam upamtio jednu priču sa nastave veronauke koja mi je bila neshvatljiva. „Poređenje sa izgubljenim sinom“.

Zašto je otac sinova bio nepravedan i kaznio onog ko je ostao u domu a za onog ko se posle lutanja vratio kući priredio gozbu? Šta sam sada shvatio, i šta je ganulo te vernike, da je to poređenje prenosivo na čovečanstvo. Taj sin se dobrovoljno vraća. Ne naredbom. Već kroz spoznaju iz sopstvenih iskustava.

To je slika koju vidim. I nju u srcu osećam. Opremljeni sa postignutim iskustvima koja smo svi stekli, vraćamo se nazad na osnovu spoznanja, da smo svi mi jedno.

Doživeo sam jedan fenomen sa iznošenjem ovih teza. Puno ljudi je reklo da ne razumeju sasvim ali da vide to kao ispravno. I svakim danom ih je više.

Želim još da jedno napomenem:

Dolazeći događaji, bilo koje vrste, oslobodiće nas iluzije da smo nemoćna bića. Mi sami držimo u svojoj ruci moć da našu prirodnu božanstvenost prepoznamo i prihvatimo. Nijedan guru ni učitelj ni sveštenik nam ne može u tome pomoći. Samo mi sami možemo spoznati da smo kao individua povezani u jednu harmonočnu celinu.

Neka bi nas naše traganje spolja darovalo iskustvima da sreća leži u nama iznutra. Ako ovo prihvatimo, shvatićemo da je većina naših dosadašnjih želja bila samo kompenzacija za ono što nam je duboko nedostajalo“.

Dr.Dieter Broers je nemački biofizičar angažovan na:

Tehničkom Univerzitetu u Berlinu

Slobodnom Univerzitetu u Berlinu

Humboldt Univerzitetu u Berlinu

Istraživao u 80 oblasti frekvencija i regulacione terapije.

Učestvovao i vodio brojna interdisciplnarna istraživanja iz kojih je proizašlo 109. internacionalnih patenata. Sa svojim timom započeo je novu epohu u medicinskim istraživanjima iz kojih su napravljeni novi terapijski aparati.

Internacionalno je priznat po istraživanjima u oblasti frekvencija

Priredila i prevela sa nemačkog Branka Mraz

Od ozbiljne infektivne bolesti hepatitisa-C širom sveta boluje 270-300 miliona ljudi. Protiv odgovarajućeg virusa (HVC) još nema vakcine, a infekcija se prenosi putem krvi i zatoo se često javlja kod obolelih od SIDE, kao i kod korisnika droga putem špriceva. Ovaj virus napada jetru i u poodmakloj fazi bolesti dovodi do ciroze jetre, a kasnije čak i do raka. Ni transplantacija organa ne nudi trajnije rešenje.Virus se u ovom slučaju vraća putem krvi obolelog.

U tako teškoj situaciji kao značajan znak nade javlja se otkriće japanskih naučnika sa Univerzieta Mijazakija objavljeno 7. avgusta ove godine u  Journal of Biological Chemistry (online). U tom radu oni su analizirali oko 300 poljoprivrednih proizvoda  na  potencijalne supresore deobe virusa hepatitisa-C. Pri tome su otkrili da lišće jedne sorte borovnica poreklom iz jugoistočnih oblasti SAD sadrži idealno sredstvo za borbu protiv pomenutog virusa. Kao aktivnu supstancu izolovali su jedinjenje proantocijandin koji je čak i u 100 puta manjoj koncentraciji od dopuštene za čoveka efikasan u borbi protiv virusa heptatisa C.

PREISTORIJSKI  NUKLEARNI  REAKTORI

Proučavajući prirodu čovek povremeno dolazi do neverovatnih, zadivljujućih otkrića za koja, u svojoj neukosti i prepotentnosti, ranije ne bi poverovao da su delo prirodnih sila i materije lišenih inteligencije. Jedan takav slučaj desio se 1972. godine kada je francuski fizičar Fransiz Peren (Francis Perrin) sa saradnicima otkrio da su u davnoj prošlosti, pre oko 1,7 milijarde godina, na Zemlji postojali i radili prirodni nuklearni reaktori!

Pored drugih nalazišta uranijumovih ruda francuski stručnjaci su na svom spisku imali i rudnik Oklo u Gabonu u Zapadnoj Africi. U uzorcima rude iz Okla, sa tri lokacije duboko pod zemljom, nađena je skoro dva puta manja koncentracija izotopa uranijuma mase 235 (U-235) nego u svim drugim rudnicima uranijuma na našoj planeti. Kao da je neko  ciljano „uklanjao” U-235 iz te rude, dok su sadržaji dva preostala izotopa - najobilnijeg  U-238 i najsiromašnijeg U-234 - bili u skladu sa očekivanjima naučnika. Njihove koncentracije su odgovarale proračunima koji su vodili računa o tome da su oni izotopi koji trpe radioaktivne raspade.

Kako su obilnosti pomenuta tri prirodna izotopa uranijuma, kao i njihova vremena radioaktivnih poluraspada dobro poznate, bila je isključena svaka greška u izračunavanju odgovarajućeg sadržaja U-235 po isteku 1,7 milijarde godina. Tako se Oklo sa svojim uranijumom iznebuha pojavilo kao „svetsko čudo” i  privuklo veliku pažnju naučnika.

U analizi neočekivanog manjka U-235 u rudi iz Okla istraživači su pošli od činjenice da je izotopni sastav prirodnog uranijuma na Zemlji svuda istovetan, osim u Oklu, kao i to da je on nezavisan od porekla uranijuma, bilo da uranijum potiče iz kometa koje su udarile o Zemlju ili se našao u njoj u trenutku njenog formiranja. Drugi važan zaključak bio je  da su relativne obilnosti  U-238 i U-234 u skladu sa proračunima, tj. da se one, za razliku od U-235, nisu fantomski smanjile. Tako je preostalo da se za pomenuti manjak U-235 u rudniku Oklo krivac potraži u nuklearnim karakteristikama ovog izotopa.

Osamdesetih godina prošloga veka, u vreme Perenovog otkrića,  već je bilo poznato da atomska jezgra U-235 izložena dejstvu sporih neutrona  trpe fisiju, tj. cepaju se na dva fragmenta. Tom pojavom mogao bi da se objasni zagonetni nestanak jednog dela datog izotopa u Oklu. Ova neverovatna hipoteza o „izgaranju” U-235  pre milijardu i više godina vodila je direktno zaključku da su u preistorijskom dobu, daleko pre nego što su živeli dinosaurusi, u rudniku Oklo postojali i radili prirodni nuklearni reaktori!

Pojava nuklearne fisije

Srećom to nije ostalo na hipotezi, već je relativno brzo nađen traženi odgovor. Dokazni materijal za odigravanje pojave samoodržavajuće nuklearne fisije, praćene oslobađanjem energije i nastankom određenih radioaktivnih elemenata u rudniku Oklo u preistorijsko vreme, dobijen je merenjima radioaktivnosti i maseno-spektrometrijskom analizom produkata fisije U-235 u zaostaloj rudi uranijuma. Pokazalo se da su u njoj prisutni izotopi neodimijuma, samarijuma, europijuma i cerijuma koji se nalaze i u koriščenom uranijumskom gorivu naših današnjih reaktora. Tako je dobijen dokaz da je Priroda davno pre čoveka sazdala i pustila u rad. „nuklearne reaktore”

U Gabonu je otkriveno 15 takvih „fosilnih reaktora”. Oni su povremeno radili i gasili se tokom desetina miliona godina. Ciklusi njihovih aktivnosti zavisili su od voda koje su priticale u podzemne slojeve rudnika sa uranijumskom  rudom, omogućavajući tako usporavanje brzih neutrona, a time i nastajanje i odvijanje samoodržavajuće nuklearne fisije U-235.

Kada bi usled isparavanja vode ponestalo, dolazilo bi do prekida rada prirodnih reaktora, sve do pojave kiša, tj. dotoka novih voda.  To je tako trajalo do osiromašenja, utroška sadržaja U-235 do granice na kojoj on više nije bio dovoljan za pokretanje nove lančane fisione reakcije. Tako su u davnoj prošlosti zauvek prestali sa radom nuklearni reaktori u Gabonu. Zahvaljujući tome njihovi „fosilni ostaci” sačuvani su do danas u jedinstvenom muzeju Prirode.

Milijardu i sedamsto miliona godina posle ovog neverovatnog „poduhvata Prirode” čovek je krajem decembra 1942. pustio u rad prvi nuklearni  reaktor na Zemlji. To su u jeku Drugog svetskog rata učinili Enriko Fermi i saradnici u Čikagu, SAD, u jednoj omanjoj  prostoriji pod tribinama univerzitetskog stadiona za ragbi.

1. zone nuklearnog reaktora

2. peščanik

3. sloj uranijumske rude

4. granit

Prof.dr Vladimir Ajdačić

Zahvaljujući „Spitzer”-u, četvrtom NASA-inom kosmičkom teleskopu, grupa američkih naučnika došla je do izvanrednog otkrića jednog strahovitog sudara dveju planeta u kosmosu („Astrophysical Journal” od 20. avgusta ove godine).

Na južnom nebu na oko 100 svetlosnih godina udaljenosti od sazvežđa „Pauna” posmatrana je jedna mlada zvezda označena sa HD 172555 stara oko 12 miliona godina.

U njenom  „ataru” kosmički teleskop „Spitzer” svojim spektrografom snimio je spektar u kojem su istraživači sa Johns Hopkins Univerziteta, u Americi, otkrili obrise gigantskog sudara dveju planeta u nastajanju. Taj sudar se desio u poslednjih nekoliko hiljada godina, tj, po kosmičkim merilima, pre vrlo kratkog vremena.

Prema procenama naučnika, izvedenim na osnovu onoga što je „Spitzer” snimio, do sudara je došlo između nebeskih tela od kojih je jedno bilo približno veličine našeg Meseca, a drugo veličine planete Merkur.

„Ovaj sudar morao je biti strašan i pri neverovatnim brzinama za stenje koje se istopilo i isparilo”, izjavio je C. M. Lisse, dodajući i: „To je zaista redak i kratkotrajan događaj kritičan u formiranju planeta nalik Zemlji i satelita nalik Mesecu. Mi smo imali sreću da budemo svedoci tog događaja nedugo po njegovom dešavanju”.

Pomenutom iskazu  C. M. Lisse-a, nesumljivo treba dodati i to da je za nas „Zemljane” ovaj događaj posebno interesantan zbog toga što je po jednoj od hipoteza, koja se još uvek smatra najverovatnijom, Mesec nastao zahvaljući sudaru Zemlje i Marsa u fazi formiranja Sunčevog sistema.

U predelu koji je bio u fokusu infra-crvenog „Spitzer”-ovog teleskopa otkriveni su tragovi isparelih stena, kao i velike mase lave u obliku tektita. Tu su nađeni razni oblici

silicijumovih jedinjenja: silicijum-monoksid u obliku gasa, te u vidu staklenih formi itd.

„Spitzer”-ovo bogato iskustvo sa udarima asteroida o nebeska tela kaže da ovako nešto još nije viđeno. Objašnjenje toga nalazi se u fantastičnim brzinama kojima su se kretale ove dve planete pri sudaru - njihove relativne brzine iznosile su oko 10 km/sek, tj. 36.000 km/h!

Za kosmički teleskop „Spitzer”, kojem su posle skoro šest godina rada 19. maja ove godine ponestale rezerve tečnog helijuma, ostalo je još samo da radi u obasti „viših temperatura”, ovo otkriće dolazi kao značajna nagrada i podsticaj za nova traganja.

2012 Nada u krizi

Biofizičar predskazuje nagli skok svesnosti

Nada u teškoćama?

Teze dr. Ditera Broersa oduzimaju dah.

Priredila Branka Mraz

Biofizičar dr. Diter Broers prognozira u naredne četiri godine jedan globalni proboj svesnosti uzrokovan kosmičkim događajima.

Broers dovodi u vezu pogoršanje  krize u svetu sa elektromagnetskim zračenjem našeg Sunca koje utiče na zemaljino magnetno polje a time i naše mišljenje i delovanje.

2012 dostići će aktuelni Sunčani ciklus najvišu tačku i prebaciti  čovečanstvo u jedno novo stanje koje dopušta spoznaju i isceljenje- da bi ponovo zaživeli u harmoniji sa sobom i Zemljom.

Broers koji je tokom 80 i 90 na dva Univerziteta  u Berlinu istraživao u oblasti frekventne i regulacione terapije, delom se poziva i na sopstvene naučne studije.

„Nakon što sam se 30 godina bavio  ovim temama, mogu reći: Trenutno se odvija jedan nezamisliv preokret koji pogađa osnovu naše svesti.“  Broers dalje trvrdi:

„Astrofizika poznaje Sunčane cikluse, može predvideti buduće aktivnosti. Postoje brojni ciklusi koji nastupaju različitom učestalošću. Prema svim predviđanjima nas očekuje do 2012.-kada je trenutni Sunčani ciklus na vrhuncu –jedna izrazito ekstremna Sunčana aktivnost.“

„Narod Maja ostavio nam je informacije o tome da će >ta zadnja epoha vremena<  biti upravljana >kosmičkim planom<  . Takozvani sinhronizacioni zrak –će proizaći iz središta našeg Mlečnog puta- i  našu Zemlju a time i nas ljude iznova preusmeriti…  Taj Sinhronizacioni zrak o kome Maje govore, asrtofizičari su i dokazali.Oni izveštavaju da iz centra naše Galaksije jedan -dosad držan za nemoguć- energetski zrak kao neki reflektor iz najdubljih krugova   Svemira zrači usmeren na Zemlju.  Tokom zadnjih godina su se ta zračenja za više stotina procenata povećala.“

Broers takođe objašnjava kako će se odvijati ta promena svesti.

„ Ubeđen sam da će se odigrati dve stvari, koje se tiču našeg srca i našeg razuma. Desiće se proširenje  nivoa razumevanja i to  otvaranjem srca.  Kroz tu unutrašnju spoznaju biće rukovođeno naše delovanje, koje će nas  opremiti novim stepenim slobode, i od nas načiniti slobodne ljude. I ako budemo taj svoj novi autoritet koristili u prirodnom kontekstu i uspostavili harmoniju, neće nam se više desiti da presečemo sopstvenu granu.“

U susret 21.12.2012.

– samo opušteno

.

.

Priredila Branka Mraz

.

.

Kao što je poznato ovaj datum prema nekim proračunima označava završetak Maja kalendara. Taj dan treba prema mnogim izvorima da bude dan na kome će se odlučiti o sudbini čovečanstva. Govori se o smaku sveta, porede ga sa biblijskim sudnjim danom, Apokalipsom ali i novim početkom.

Ali šta ako ljubitelji teorija katastrofa zapravo svoje tvrdnje zasnivaju na grešci u interpretaciji kalendara?

Aksel Klicke nam pokazuje da i ovaj dan kao i mnoge ranije, možemo spokojno dočekati.

Ovaj građevinski inženjer poreklom iz nekadašnje DDR zaokupljen je već odavno drevnim građevinama.

Bavi se paralelno sa poredjenjem mernih jedinica kod starih kultura kao i fizikom kosmosa a posebno starim kulturama koje su gradile piramide. On je uspešan autor knjiga sa tom tematikom.

Izgledalo je kao da se ništa novo ne može više reći o Kalendaru Maja. Pretragom u Google-u dobija se preko 27.000 priloga na „21.12.2012.“ svi su jedinstveni u tvrdnji da se tada završava kalendar Maja. Medjutim, zbrku stvara činjenica da postoje tri različite varijante kalendara sa različitim brojanjem, dok je taj pomenuti datum izveden iz samo jednog od njih.

U diskutabilnoj teoriji se tvrdi da svi kalendari počinju 11. avgusta 3.311. pre Hrista a završavaju 13-tog „Baktuna“. Baktun je određeni vremenski period, potiče iz kalendara koji je označen kao „Dugo brojanje“ i bazira se na podeli na dane.

Šema takozvanog dugog brojanja, jednog od tri kalendara Maja:

U trećem redu postavljen je vremenski odsečak nazvan „Tun“ kome pripada 360 dana. Poznato je da godina ima zapravo 365,2422. dana, što je 5,2422.. dana više. Ako teoretski predpostavimo da su Maje 1 godinu izjednačavale sa jednim Tunom onda će se brzo pokazati haos. Njihovi praznici koje su kao i svaki narod morali imati često bi se pomerali. Prekomerni dani bi nakon 69 godina dali čitavu godinu. Posle 34 godine bi zima započela na kalendarski početak leta.

S obzirom na zavidno poznavanje astronimije starih visoko razvijenih kultura, ovakva greška se ne bi održala.

Da li je godina nekada imala 360 dana ?

Nastavak sledi…

Priredio Čedomir Mraz

Svako vozilo se može u budućnosti preurediti da bude hibridni auto koji koristi energiju kočenja da bi akumulirao energiju!

Jedan set koji se sastoji od elektromotora snage 10 do 15 ks montiranih na osovine točkova indukuju pri kočenju kinetičku energiju koja se akumulira u akumulatoru a zatim po potrebi koristi kao besplatan pogon.

Opširnije u sledećem broju KPV

Info: Nekadašnji razvojni inženjer kod IBM-a je dobio prvu nagradu na konkursu green energy competition firme Tennessee Technology Development Corp.

Ovaj dodatak za vozila priprema firma Palmer Labs LLC (Reston, Va.) za serisku proizvodnju.

Kuća prikazana na slici idejno je rešenje arhitekte iz Beograda, Radeta Kosanovića. Njegova inspiracija za projektovanje ovakve kuće je vraćanje modernog čoveka prirodi i život u skladu sa ekosistemom. Po rečima tvorca ovog projekta, naselja i zgrade podignute po eko-principima treba da slede iste zakonitosti koji vladaju i u prirodnom eko-sitemu.

Kuća je u potpunosti sagrađena od ekoloških materijala kao što su drvena konstrukcija, gips, staklo. Oslonjena je na osam drvenih stubova, a temelj je izliven od betona. Podizanjem kuće na visinu je smanjen negativan uticaj podzemnih voda, kao i atmosferske vlage. Terasa je okrenuta ka jugu, pa se tokom dana unutar objekta akumulira toplota. Unutar kuće se nalazi centralni ventilacioni sistem i sistem za jonizaciju vazduha. Time se omogućava zagrevanje sanitarne vode, održavanje konstantnog atmosferskog pritiska unutar kuće, kao i snižavanje koncentrecije pozitivnih jona u vazduhu. Kuća se sastoji iz tri nivoa. Prvi nivo je tehnička etaža, u kojoj se nalaze akumulatori toplote, centralni deo ventilacionog sistema kao i rezervoari za vodu. Druga dva nivoa su stambena od ukupno 140 kvadratnih metara.

Za više informacija pogledajte sajt www.kosanovic.co.yu ili pošaljite mail na radekosanovic@yahoo.com